VARŠAVA - Novi predsednik Poljske biće gradonačelnik Varšave Leh Kačinjski, počasni predsednik konzervativne stranke Pravo i pravda, čiji je lider njegov brat blizanac Jaroslav, pokazuju nepotpuni rezultati predsedničkih izbora.

Od 91 odsto prebrojanih glasova, Kačinjski je dobio 55,5 odsto a Donald Tusk, njegov rival iz tržišno orijentisane Građanske platforme, 44,5 odsto glasova. Sada je otvoren put za početak koalicionih pregovora između njihovih stranaka desnog centra koje su kao saveznici na nedavnim parlamentarnim izborima osvojile većinu, a budući predsednik je pozvao Tuskovu stranku da brzo završi rad na formiranju koalicione vlade na čijem će čelu biti Jaroslav Kačinjski.

		Želi da zakopa ratne sekire U prvim pobedničkim izjavama, Kačinjski je rekao da želi da se u Poljskoj zakopaju ratne sekire i da zavlada sloga, ali da je za to potrebno da se prvo obračuna s totalitarnom prošlošću "na osnovu principa istine". Najavio je i kadrovske promene u pravosuđu i poljskoj diplomatiji, a potvrdio je i imidž evroskeptika kova češkog predsednika Vaclava Klausa izjavom da će se boriti da Poljaci odluče o uvođenju evra na referendumu, najverovatnije 2010. Uzbunu je izazvao najavom da će ga prve inostrane posete voditi u Vatikan i Vašington, a ne u Brisel koji je centar EU, jer smatra da je "Brisel samo mesto gde se dogovaraju nekakve dotacije".

Kačinjski, koji će zakletvu položiti 23. decembra, obećao je da će biti aktivniji, naročito u pogledu unutrašnjih pitanja, nego njegov prethodnik Aleksandar Kvašnjevski, ali da nema nameru da se meša u rad vlade.

Iako je dugo u anketama raspoloženja birača za favorita važio poraženi Tusk, Kačinjski je u finišu kampanje uspeo da osvoji glasove iz ruralnih sredina, pre svega zahvaljujući podršci poznatog poljskog populiste iz Samoodbrane Andžeja Lepera. Analitičari smatraju da su pobedi Kačinjskog doprineli glasovi najsiromašnijih i seljaka kojima se svidelo njegovo upozorenje da tržišna politika ne sme da dovede do smanjenja socijalne pomoći za siromašnije slojeve. Obećanja da će Poljska biti čvrsta prema Nemačkoj i izjave da će zadržati penzione i socijalne beneficije pomogle su mu da stekne i ubedljivu podršku birača preko 60 godina, a insistiranje na nekim stavovima katoličke crkve, kao što su protivljenje abortusu i pravima homoseksualaca, pribavilo mu je glasove vernika.

Prednost modernoj liberalnoj državi kakvu zagovaraju Tusk i njegova Građanska platforma pred mešavinom konzervativnih vrednosti duboko religioznog poljskog društva i štedre socijalne države koje propoveda Kačinjski dala je takozvana uspešna Poljska - gradovi, mladi, obrazovani i imućniji Poljaci. Poljsku su izbori naslednika Aleksandra Kvašnjevskog podelili geografski tačno na pola.

Za Tuska su glasala zapadna vojvodstva i bogata Varšava u koju se slivaju i glasovi dijaspore, dok je Kačinjski osvojio glasove siromašnih istočnih regiona. Birajući Kačinskog Poljaci su istovremeno glasali i za nešto više nacionalizma i populizma u odbrani nacionalnih interesa, pre svega u odnosima s moćnim susedima - Rusijom i Nemačkom, ali i za koncept jakih nacionalnih država u labavoj EU, koji zagovara i češki predsednik Vaclav Klaus.

Pripremila V. Popović