GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 14. 10. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

EFT koristi EPS da smanji rizik trgovanja

K. UDOVIČKI: Ako oni (EFT. prim. ur.) prebacuju svoj rizik na nekoga ko naplaćuje od građana Srbije, nije to što su jedini, nego što to u pravilima igre ne sme uopšte da postoji. U
pravilima igre on neka proceni najbolje što može, pa jednom će da dobije, a jednom će da izgubi, a ne da kada dobije, dobije, a kad treba da izgubi, prebaci gubitak na EPS. To oni rade

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 3. sednice Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom, održane 10. marta 2004. godine.

KORI UDOVIČKI: Ja sam februara 2003. godine tražila i to zvanično, pismeno i direktno od gospodina Marjanovića i gospodina Gerića, tačan izveštaj o tokovima deponovane struje. Taj izveštaj do dan- danas Ministarstvo nije dobilo. U jednom trenutku sam se skocentrisala da to "izvučem" od gospodina Marjanovića i već sam bila dala nalog pomoćniku za taj sektor, da ode i da sedi pored njega, jer je on pričao - sastavljamo, veliki je posao, nije to tako jednostavno itd. Onda je izbio štrajk i taj isti pomoćnik bio mi je potreban za štrajk. Onda sam pitala kolege u ministarstvu da li su ga oni dobili. Ne. I to je ostalo da visi u vazduhu. Kako je moguće da je ostalo da visi u vazduhu? Moguće je.

Kada sam postala ministar u Ministarstvu energetike, imala sam 35 zaposlenih u ministarstvu, od kojih je 25 bilo inspektora, desetak administrativaca. Jedina osoba koja je stvarno bila sposobna i spremna da me savetuje o elektroenergetici bio je profesor Studović koji je radio kao dobrovoljac. Dakle, zaposlila sam dvadesetak ljudi, sjajnih ljudi, ali uradili smo jako mnogo posla i ne možete uraditi sve kada nema saradnje.

MILKO ŠTIMAC (član Anketnog odbora u ime G17 plus): Složićete se da se ovde, ipak, radi o velikim sumama. Reč je o nečemu o čemu je možda ne vlada kao vlada u celini, ali svakako nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, trebalo da reaguje.

K. UDOVIČKI: Mi smo taj izveštaj podneli njima. I dalje mislim da nemamo resurse ni u unutrašnjim poslovima, ni u tužilaštvu, koji su u stanju da ovakve stvari analiziraju. Ovo je radilo nekoliko ljudi sa doktoratom i mislim da ako iko u Srbiji hoće ozbiljno i stvarno da utvrdi da je tačno to, objektivno tako, nema više dobacivanja preko medija moraće da izdvoji sredstva i da angažuje prave eksperte i to najbolje iz inostranstva. Uzmite nekoga ko sasvim sigurno nije pod uticajem bilo koga u Srbiji, ali iskreno rečeno nisam sigurna da li je to vredno. Iste te pare ja bih uložila da pričamo o Zakonu o energetici koji, dok mi ovde raspravljamo, žele da izmene i to baš odredbe u Zakonu za koje mi smatramo da bi sprečile da se ovakve stvari nastave u budućnosti.

M. ŠTIMAC: Rekli ste nešto što baca malo drugačije svetlo na jučerašnje svedočenje gospodina Nikolića. Rekli ste da cena nije bila sporna, da je ponuda (kompanije EFT. prim. ur) bila najpovoljnija. Znači, sa aspekta cene te su ponude bile najpovoljnije, međutim sporna je količina koja je ugovorena i vreme kada je ugovorena.

K. UDOVIČKI: Zavisi. U većini ugovora sklopljenih sa EFT činjenica je da je ova kompanija pod tim uslovima ponudila najbolju cenu.

M. ŠTIMAC: To smo upravo čuli juče. Da je najveći deo ugovora, što se toga tiče, bio korektan. Da li možete da nam date neki odnos? Da li je to pet odsto lošijih i 95 odsto dobrih ili pola pola?

K. UDOVIČKI: U izveštaju kažemo da je najveći deo ugovora koji pokriva više od 95 odsto energije razmenjene sa EFT sklopljen u skladu sa procedurom i moguće je, ali tada smo se ogradili, a sada se još više ograđujemo, u najboljem obostranom interesu. Sada dolazi do ograđivanja zato što smo shvatili, iako nikada nismo dobili izveštaj o deponovanju struje, da je to rađeno očigledno na jako netransparentan način.

Zašto je EPS konzistentno pravio pogrešne procene u tome koliko mu uvoza treba? Moja prva pomisao je bila da je to nasleđe iz socijalizma. Međutim, toliki otpor da se ta metodologija promeni kao i pojedinačno saznanje o deponovanjima, te priče podupiru sledeći stav. Glavna karakteristika trgovine strujom je u tome da je energija sto odsto "kvarljiva" roba. Znači, uglavnom, čak i banane kada prevozite, vi možete bar jedno vreme da sačuvate i da birate momenat kada ćete ih isporučiti. U slučaju električne energije toga nema. Vi je imate sada i sada mora da se isporuči i ako je imate i ako ste sklopili ugovor unapred i pogrešno procenili za koliko ćete moći da je prodate, vi ćete ostvariti ozbiljan gubitak u tom momentu. To je jedna bitna informacija.

Druga bitna informacija je da energetski sistem EPS-a ima izuzetno povoljne karakteristike za to da on funkcioniše kao tzv. regulator. Naš elektroprivredni sistem je dobro dizajniran i ima jednu trećinu hidroenergije. To je sistem koji po svojim karakteristikama može da funkcioniše na neki način, baš kao neka vrsta rezerve u svakom trenutku. EFT, po mom mišljenju, verovatno je uspeo da koristi EPS kao način da prevaziđe "kvarljivost" struje. Znači, kada im zatreba, EPS im malo sačuva električne energije. Kada im zatreba, EPS im vrati tu električnu energiju da bi je oni plasirali u trenutku kada je to najpovoljnije. Zašto je to vezano sa činjenicom da EPS sistematski greši u procenama o tome koliko električne energije treba da uveze zimi? Zato što, ako pogreši, tako da ima višak, time je taj neki poslovni partner obezbeđen.

Struja je u našem regionu najskuplja zimi. Tada svi imaju najveći manjak. Ako je neko ko uvek ima manjak zimi precenio taj manjak i obećao da vam plati po određenoj ceni, vi posle uvek možete da, ako vam baš zatreba, i nađete mesto gde ćete da plasirate po još većoj ceni, kažete - hajde sad ti meni, ono što smo se dogovorili da ti isporučim, deponujem, vratiću ti drugi put, i brzo plasiram to drugde u regionu. Ako sam ipak pogrešio i njemu stvarno treba, ja sam se već obezbedio po najboljoj mogućoj ceni.

Znači, postoji jedna pristrasnost ka tome da greška bude u najskuplje vreme ka većem uvozu, jer se na taj način nekom poslovnom partneru može obezbediti najveće osiguranje. Pitam se i da li postoji ceo snimak o deponovanjima, moguće je da je to u velikoj meri u glavi osobe koja to radi. Ali, dokle god to postoji, kompanija (EFT. prim. ur) dobija fantastičnu prednost na tržištu u odnosu na svoje konkurente, jer za sve druge je ova roba i dalje sto posto kvarljiva, a za njega nije. Štete ne moraju da budu velike po EPS, ali je eliminisana mogućnost da rizičnom strategijom trgovac sebe ošteti nekom greškom u proceni.

Ako mi u novom zakonu energetike ne predvidimo jasno odvajanje odluke o proizvodnji od odluke o trgovini, ako te dve odluke nisu odvojene i ako su i dalje u istoj osobi, ta osoba će i dalje biti u povoljnoj situaciji da proda tako povoljnu uslugu nekome, da mi nikada nećemo moći da budemo sigurni da se radi o najboljem interesu građana.

M. ŠTIMAC: Ovo što ste sada opisali znači da praktično kompanija EFT hedžira svoj rizik (štiti se od rizika. prim. ur), između dugih i kratkih pozicija, koje naizmenično otvara i zatvara kako joj odgovara pri čemu naš EPS služi kao diler ili market-mejker kod kojih ona može da otvori i zatvori te pozicije.

K. UDOVIČKI: Nisu market-mejkeri, nego prosto neko ko je spreman da uzme na sebe rizik.

M. ŠTIMAC: Da li u regionu na sličan način posluju i sa drugim državnim sistemima?

K. UDOVIČKI: Ne moraju, dovoljan im je EPS kao rezervoar, kao regulator. Mislim da svaki elektroprivredni sistem ima drugačije karakteristike i mi smo stvarno bili fokusirani na EPS.

M. ŠTIMAC: Ovo što vas pitam, praktično, tehnički nije sporno. Jedno što ne valja za tržište u celini je to što su oni jedini hedžeri na tržištu i što onda mogu da rade šta hoće.

K. UDOVIČKI: Ne, ako oni prebacuju svoj rizik na nekoga ko naplaćuje od građanina Srbije, nije to što su jedini, nego što to u pravilima igre ne sme uopšte da postoji. U pravilima igre on neka proceni najbolje što može, pa jednom će da dobije, a jednom će da izgubi, a ne da kada dobije, dobije, a kad treba da izgubi prebaci gubitak na EPS. To je ono što on radi.

M. ŠTIMAC: Bilo bi mnogo jednostavnije da osim jednog takvog, kao što vidite, imamo još četiri-pet u regionu.

K. UDOVIČKI: Hajde da mi prvo napravimo tržište i hajde kad pravimo to tržište, stvarno odbojimo proizvodnju od distribucija i da imamo posebno vidljivu i transparentnu trgovinu. To je sve što smo mi predvideli u ovom zakonu, a u javnosti se samo priča o rasparčavanju. Uopšte nema priče o rasparčavanju. E, kad imamo to, onda će i EFT i drugi trgovci nastupati, svi na jednako vidljivim pozicijama. Šta nećemo imati? Nećemo imati ono što mnogi ljubitelji elektroprivrede zovu jakom elektroprivredom, kao što sada imamo jak NIS. NIS košta Srbiju svake godine 100 miliona dolara.

Ljudi u NIS-u uopšte ne smatraju da Srbiju koštaju 100 miliona dolara i rade vrlo malo na tome da svoje troškove smanje. Ista stvar je sa EPS-om. Znam da bi sami zaposleni u EPS-u, neki među njima, kao i u rukovodstvu, čak neki ljudi koje mnogo cenim, imaju drugačiji stav od mene i da prave što jači EPS. Ja bih da pravim što jeftiniju struju za Srbiju.

Sutra: Ko ima jači marketing - Skupština Srbije ili EFT?


vesti po rubrikama

^feljton

EFT koristi EPS da smanji rizik trgovanja
 


     


FastCounter by LinkExchange