GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 13. 10. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Šta građani Srbije i Crne Gore dobijaju ulaskom u EU

Slaba vajda za većinu

- Tanja Miščević: Građani neće osetiti nikakvu korist
- Jurij Bajec: Vrednosti se osete tek u kasnijim fazama
- Duško Lopandić: Članstvo omogućava zahvatanje iz budžeta EU

Početkom pregovora o stabilizaciji i pridruživanju vrata Evropske unije za SCG i Srbiju samo su odškrinuta. Građani Srbije, koji identifikuju evropske integracije sa boljim životom, u narednih nekoliko meseci neće osetiti nikakvu materijalnu korist od tih pregovora. Međutim, komesar za proširenje EU Oli Ren tokom boravka u Beogradu rekao je da je konkretna i opipljiva evropska budućnost vredan cilj. Stav većeg dela stručne javnosti je da će korist od članstva u EU biti veća od cene koju će SCG i Srbija "platiti" ulaskom u tu instituciju.

- Najznačajniji efekti članstva u EU su što država članica Unije postaje deo unutrašnjeg tržišta, što znači da su joj dostupne sve četiri ključne ekonomske slobode - kretanje roba, ljudi, osnivanje preduzeća i kretanje kapitala. Uslovno loše posledice su odricanje od dela suvereniteta i svojevrstan gubitak zakonodavnih aktivnosti - objašnjava sekretar kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Tanja Miščević.

Predsednik Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da će Srbija članstvom u EU svakako biti na dobitku jer ima niži nivo ekonomskih i političkih prava od EU, dok saradnik Ekonomskog instituta Jurij Bajec preporučuje onima koji još imaju rezerve da pogledaju preko plota - da li se u istočnoevropskim zemljama, koje su nedavno ušle u EU, živelo bolje pre ili sada.

- Obično ispadne da u prvim godinama članstvo u EU više košta, a koristi se osete tek u kasnijim fazama. Konkurentnost podrazumeva bolne rezove u privredi, troškovi postoje, ali oni zavise i od veštine vlade u pregovorima. Nisu sve zemlje koje su ušle u EU platile podjednaku cenu. Znači, ne postoje neumitni procesi već postoje uslovi i načini kako da mi to uradimo, a da nas što manje boli. Primer za to je reforma penzijskog sistema. Na nama je bilo da je izvedemo tako da za penzionere bude što manje bolna, a mi to nismo dobro uradili. Ulazak u EU i cena koju ćemo platiti nije glavno pitanje, osnovno je da cena bude što niža i da bude fer raspoređena na različite društvene grupe - kaže Bajec. Posao, plate, penzije, stabilan novac, perspektiva za mlade... sve su to za građane praktične koristi koje će imati ulaskom u EU, kaže Bajec.

Opasnost za proizvođače

Građani Srbije mogli bi da vide neku ličnu korist od otvaranja tržišta za proizvode iz EU, ali za sada o tome koje će to robe biti još ne može ni da se nagađa jer je upravo to predmet pregovora. Brzo otvaranje tržišta i niske carinske stope ili njihovo ukidanje mogli bi da unište neke proizvođače u Srbiji i izazovu više štete nego koristi. U tom segmentu je ključna odgovornost tima koji vodi pregovore sa EU.

Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Duško Lopandić, takođe, navodi da se učinci članstva u EU najbolje vide na primerima drugih zemalja, poput Grčke.

- U načelu, članstvo će nas koštati. Na primer, smanjenjem carina, smanjiće se prihodi budžeta Srbije - objašnjava Lopandić, ali i istovremeno podseća da članstvo omogućava zahvatanje iz budžeta EU, kao i različite vrste pomoći. On kaže da će od razvoja zemlje građani imati višestruke koristi, da će biti značajno poboljšana infrastruktura ili, na primer, komunikacije.

Političke elite u SCG i Srbiji procenile su da je članstvo u EU strateški cilj, ali i njih i građane do te pozicije čeka mnogo problema i posla. O rokovima da se dostigne cilj sada se samo nagađa, a pomalo obeshrabrujuće zvuči i Renova izjava da su prilično optimistične procene da bi pregovori SCG o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU mogli biti završeni za šest ili osam meseci.

- Nemam kristalnu kuglu i ne želim da nagađam o rokovima, ali se ipak može reći da je to sada, pre svega, u rukama rukovodstva i naroda SCG, jer tok pregovora zavisi isključivo od toka reformi i praktičnog vođenja pregovora - naglasio je Ren. Prema njegovim rečima, pregovori su počeli odmah, posle svečane ceremonije proglašenja i to tako što su ljudi iz njegove delegacije sa predstavnicima SCG razgovarali o kojim će se oblastima sa kim i kada pregovarati, šta spada u nadležnost državne zajednice, a šta u nadležnost dveju republika.

Tehnički deo pregovora počeće u novembru, a prva pitanja o kojima će Srbija pregovarati sa EU najverovatnije su trgovinska politika, znači - i carine. Šta se sve konkretno nalazi u tom paketu, odnosno koji će sve proizvodi i robe biti na listi još se ne zna. Miščevićeva kaže da bi, uzimajući u obzir obimnost, možda najbolje bilo početi pregovore u vezi sa trgovinom poljoprivrednim proizvodima.

- Lagala bih kada bih rekla da će nam procvetati ruže posle otvaranja pregovora sa EU. Većina građana neće osetiti nikakvu korist. Tome se možemo nadati tek posle potpisivanja sporazuma - kaže predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Ksenija Milivojević. Ona dodaje da je suština trenutnih poteza da se dođe do potpisivanja sporazuma koji će biti dobar pre svega za ekonomiju Srbije, ali i da je to način da se jednom pokuca na vrata i zatraži članstvo u EU.

Kako kaže EU

- Činjenica je da se članstvom u EU država odriče nekih suverenih nadležnosti. Kad kažemo da članstvom u EU Srbija ne bi više bila samostalna u vođenju spoljnotrgovinske politike, to znači da bi morala da poštuje opšte principe EU. Ukoliko bi, na primer, EU uvela ekonomski embargo nekoj državi, i Srbija bi morala da se pridržava zabrane izvoza u tu zemlju, ma koliko sa njom imala prijateljske odnose - objašnjava Miščevićeva.
- U svim oblastima u kojima se nadležnost prenosi na EU država članica gubi zakonodavnu aktivnost. Odnosno, zakone i propise donose institucije EU u kojima su predstavnici država članica, znači i Srbije ukoliko je članica EU.
- Još jedna uslovno loša posledica je i konkurencija. Kod nas konkurencija predstavlja problem, jer mi nismo uvek voljni da učestvujemo u trci već više volimo zaštitu države. Na sreću, u EU to nije dozvoljeno, što znači da će svako od nas morati da konkuriše znanjem, sposobnostima i proizvodima, a ne vezama - pojašnjava Miščevićeva.

Paprike za Evropu

- Slobodan protok roba znači da naši građani ono što proizvedu mogu da prodaju na celom tržištu EU. To znači da će neko ko gaji paprike u Leskovcu moći da ih izveze u bilo koju državu EU. Mada će cena leskovačkih paprika biti i dalje niža od cene koju, na primer, dobija Holanđanin, ali će biti viša od one koju može da dobije u Beogradu. Pri tome, taj proizvođač će morati da proizvodi paprike određenog i kontrolisanog kvaliteta, što je opet korist za sve građane Srbije - kaže Miščević.
- Sloboda kretanja ljudi konkretno znači da naši građani mogu da zarade platu u bilo kojoj državi članici EU ako to ne mogu u svojoj zemlji, to je takođe konkretna korist za bilo kog građanina Srbije. Članstvo omogućava i slobodu osnivanja preduzeća u bilo kojoj državi članici, kao i slobodu kretanja kapitala. Znači, svaki građanin ove zemlje mogao bi da ulaže kapital u bilo koju drugu državu članicu, u zavisnosti od toga gde će mu se kapital bolje vratiti. To su ključne dobiti za svakog pojedinca - kaže Miščevićeva.
Ona podseća da bi građani imali i drugih koristi, koje bi se mogle svrstati u grupu političkih, kao što su definisanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Uključivanjem u EU država se nalazi u prostoru koji se naziva prostor bezbednosti i pravde, što znači da se zajedničkim snagama svih država članica bori protiv organizovanog kriminala, korupcije terorizma, trgovine ljudima... Upravo u tom segmentu je važan momenat pojeftinjenja države, jer je to zajednička akcija, kaže Miščevićeva.

Pravi pregovori u novembru

Šef Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je juče da će pravi pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji početi početkom novembra, prenosi Fonet.
Miščević je na konferenciji za novinare Instituta G17 rekla da Evropskoj komisiji treba vremena da napravi predlog ugovora i da će se onda "sesti za sto, pa pregovarati".
Prema njenim rečima, pred SCG je dug i složen proces pregovaranja o procesu uspostavljanja zone slobodne trgovine sa EU. Osnovni delovi ugovora definisani su kao liberalizacija trgovine između ugovornih partnera, kao i usklađivanje zakonodavstva u oblastima koje su vezane za sam tekst sporazuma.
Ona je naglasila da se uvek postavlja pitanje da li će Srbija imati "mentora" u procesu priključivanja evropskim integracijama, kao što je Hrvatska imala Austriju.
Podrška Austrije Hrvatskoj, prema mišljenju Miščevićeve, jeste podrška celom regionu zapadnog Balkana i njegovoj integraciji u EU.
Druga činjenica koja ide ovoj tezi u prilog je, kako je navela, i pozitivan odgovor 25 članica EU za otpočinjanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG.
Na pitanje koliko bi trajao "tranzicioni period" uspostavljanja zone slobodne trgovine za SCG, Miščevićeva je rekla da je to deo strategije pregovaranja i da se ne mogu otkrivati detalji.
"Ali, Srbija je zacrtala 2012. godinu kao period kada ćemo mi biti spremni da budemo članica EU. Ne kažem da će nas Unija primiti tada u punopravno članstvo, ali nam je taj rok reper za definisanje pravca reformi", rekla je ona.

D. Đevori


vesti po rubrikama

^tema

Slaba vajda za većinu
Milosavljević: Radovanović mora u penziju
Sud "neumoljivo" amnestira Marka
 
 


     


FastCounter by LinkExchange