GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 13. 10. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

U poseti prvim uzgajivačima šarenih mediteranskih puževa iz Surčina

Ne kevće, a donosi pare

Prosečan prinos farme je kilogram po kvadratnom metru, a početni troškovi za 20 ari su oko 6.500 evra. Sve što se proizvede otkupljuju Italijani za pet evra po kilogramu

Beograđanin Nenad Perišić, 32-godišnji otac dvoje mališana, uvideo je da mu je, uz posao u distributerskoj kući, potrebna dodatna zarada. Razmišljao je, raspitivao se, pročitao brdo knjiga i onda odlučio da postane domaćin farme od 30 ari u Surčinu, a da na njoj gaji šarene, mediteranske puževe. Sklopio je ugovor sa firmom "Maksplant", nabavio potrebnu opremu i krenuo u biznis. Gledajući kako se mali sluzavci množe, već razmišlja o proširenju farme, iako ga prva berba čeka tek sledeće jeseni.

- Oko njih ima dosta posla. Uvek neko mora da bude tu da ih nahrani, da ih uveče "istušira" - priča Perišić, ali, čini se, ne žali što je počeo posao s puževima, kao ni ostali kooperanti "Maksplanta" iz Srbije i Crne Gore, koji su se odlučili za uzgoj ove vrste puža. A i zašto bi žalili kad je, barem sudeći po rečima mr Radomira Mandića, direktora preduzeća, zarada zagarantovana. Prošle godine su potpisali ugovor sa Međunarodnim institutom za gajenje puževa iz italijanskog grada Keraska, kojim su se Italijani obavezali da će otkupiti sve puževe koje proizvedu. Ugovor važi za vrstu helidž aspersa, šarenog puža, objašnjava Mandić i dodaje da se ova vrsta gaji lakše od vinogradarskog puža, kod nas najrasprostranjenijeg i najugroženijeg.

Ragu od puževa

Ako ste raspoloženi da "rizikujete" i probate puževe, na ulju propržite glavicu crnog i čen belog luka, iseckajte 150 grama barenih puževa i nekoliko minuta ih pržite. Dodajte čašu suvog belog vina i ostavite da ispari na jakoj vatri. Isecite jedan svež paradajz i dodajte ga puževima, uz seckani peršun, papričicu i so. Sve to preliti preko 400 grama rezanaca.

- Šareni puž je otporniji na vetar, smrtnost je skoro zanemarljiva, a razmnožava se dvostruko bolje od ostalih vrsta. Brzo dostiže komercijalnu težinu od 10 grama, a za razliku od vinogradarskog puža, kome smeta čak i sopstvena sluz, lakše se priprema. Kuva se samo 30 minuta, koristi se i prodaje svež, a posle pet dana sušenja u specijalnim kavezima, ostaje živ još četiri meseca. I duže, ako se prelije vrućom vodom i zamrzne. Jedino ih je zimi potrebno pokriti specijalnim ćebencetom, folijom koja može da izdrži temperature i ispod 20 stepeni Celzijusa - objašnjava Mandić i ističe da se ova vrsta puževa u svetu najviše koristi u ishrani - čak 70 odsto prodatih svežih puževa su šareni. I uvek imaju visoku cenu - od četiri do pet evra po kilogramu. U proleće se protaju i skuplje jer je potražnja veća, a ponuda manja.

Pored 35 kooperanata, sa manjim farmama u Vršcu, Vranju, Požarevcu, Kosjeriću, preduzeće "MaksplantŞ" ima svoju farmu od tri hektara u selu Karlovčić kod Pećinaca. Najmanja površina koja se ugovara je 20 ari, mada, ističu stručnjaci, najisplativije su farme od pola do jednog hektara. Prosečan prinos u punoj berbi je kilogram puževa po metru kvadratnom, odnosno dve tone sa farme od 20 ari. Početni troškovi za ovakvu farmu su oko 6.500 evra, a treće godine počinje pun režim berbe.

Među surčinskim pužarima, sa orasima i rakijom, dočekaše nas i Ljiljana i Nenad Miočević. Nenad, koji se u šali predstavlja kao suprug kooperanta i sponzor "operacije puž", priča da je najteži deo posla bio raskrčiti teren i pripremiti farmu. Sada, kad su puževi stigli, sve je nekako lakše.

- Pužići su nam stigli u julu i već su se razmnožili - priča Miočević i ponosno pokazuje na male sluzavce, načičkane po liskama kupusne repice.
- Tast i tašta su prvo gajili ruže, ali je to bilo naporno. Onda smo žena i ja rekli: "Daj nešto što ne laje, ne kevće, ne muče". Jedino je u prvo vreme bilo teško, jer kod puževa nema povratne informacije - ne zna da ti kaže je li gladan, da li mu je hladno... Ali čovek se brzo navikne na mir i tišinu. Ovako ih obiđeš, pustiš im vodu predveče, baciš im neku jabuku ili tikvicu kao dodatnu hranu i vratiš ove zalutale. Srećom, spori su. Ne mogu da stignu daleko, jer van leja nema hrane. Mada ima i "Indijana Džouns" primeraka, koji odmaknu i po nekoliko desetina metara od leja - priča Nenad.

Uz kupusnu i uljanu repicu, na kojima se uzgajaju, šareni puževi jedu i blitvu, suncokret, cikoriju, širokolisti maslačak, jabuke, tikvice...
Štetu im mogu naneti ptice, a slastan su zalogaj i za miševe, pacove, zmije, žabe i insekte. Zato su čegrtaljke, metalne ograde, deratizacija i dezinsekcija sastavni deo pripreme farme.

- Kod nas se puževi još malo nude po restoranima, jer nismo navikli da ih jedemo. Ali, zbog raznih bolesti, u svetu se traže novi izvori životinjskih namirnica. A jedino meso koje je medicinski zdravo jeste meso puževa. U njemu ima malo masti, dobro je za varenje, a pripisuju mu se i afrodizijačka svojstva... Potrošnja im se u poslednjih pet godina povećala više od 20 puta, iako su u zapadnoj Evropi, Americi i Japanu još hrana bogatih - zaključuje Mandić.

Omiljena hranau

Meso od puževa se u staroj Kini jelo 2000 godine pre Hrista.
Stari Rimljani, posebno imperatori i velikodostojnici, gozbe su završavali jelima od puževa, a iz tog perioda potiču i prvi pisani podaci o uzgoju puževa. Plinije Stariji opisao je ´vrtove za uzgoj puževa, osunčane i umivene rosomŞ, a jelima od mesa puževa, kako piše u njegovim spisima, dodavali su se aromatično bilje, orasi i bademi. I danas se u franjevačkim manastirima puževi jedu čak i tokom posta.

Klarić-Žak


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Ne kevće, a donosi pare
Borba u ringu, rat na tabli
Oteo voz lukom i strelom
Šumadijska gozba
 
 


     


FastCounter by LinkExchange