GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 3. 10. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Iskusni delioci pravde i stručni saradnici napuštaju sudove nezadovoljni uslovima rada, platama, načinom izbora, rupama u zakonodavstvu

Sudije beže u advokate

- "Virus" bekstva uglavnom pogađa muškarce krivičare, a posao sudija postaje ženska profesija
- Od 2003. godine u imenik advokata samo u Beogradu upisalo se oko četrdeset sudija

BEOGRAD - Srpsko pravosuđe kadrovski je ruinirano još početkom i sredinom devedesetih godina kada je prema nezvaničnim procenama sudove i tužilaštva napustilo između 700 i 1.300 sudija i tužilaca, što nije mnogo zabrinulo tadašnji režim iako se posledice ovog sunovrata osećaju i danas, a osećaće se, kako kažu iskusni pravnici, još dugo. Poslednje najave nekolicine sudija, pre svega krivičara, da će napustiti sud, kao i jedan broj tihih transfera u advokaturu, razlog su da se ponovo otvori ova tema.

Prema nekadašnjoj masovnosti bega iz sudijskih fotelja ubrzanog "platama" od kojih se 1993. moglo u "najboljem" njenom periodu kupiti oko 600 grama mesa, sadašnja pojedinačna bekstva su po brojnosti mačji kašalj. Ipak, činjenica je da problem nije samo masovnost nego i kvalitet ljudi. Samo iz Okružnog suda u Beogradu u poslednjih godinu dana otišli su sudije Nebojša Mrkić, Saša Milovanović, Radoslav Baćović, a zvaničan zahtev podneo je ovih dana i Milan Birman.

Pre dva dana ostavku je podneo i predsednik Prvog opštinskog suda Vojkan Simić, a prošle godine u advokaturu je otišao i sudija Miloš Paligorić, dugogodišnji sudija Petog opštinskog suda, koji je do prošlog leta bio i starešina Gradskog suda za prekršaje. Kako Glas nezvanično saznaje, zvaničan zahtev da ode iz suda podneo je i sudija Željko Šćepanović iz Četvrtog opštinskog suda. Govorka se i o odlasku predsednice Drugog opštinskog suda Gordane Mihailović, koja je, prema izvorima Glasa, podnela i zvaničan zahtev za razrešenje.

Minimum 1.000 evra

Istražni sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu Zoran Krstajić smatra da plata ispod 1.000 evra nije odgovarajuća za njihovu profesiju.
- Imam 25 godina staža i sa minulim radom, povećanjem plata i dodatkom od 10 odsto na dežurstva imam 50.000 dinara. S obzirom na težinu posla smatram da to nije adekvatna plata za sudijski posao - dodaje Krstajić.

Kako Glas saznaje u Advokatskoj komori Beograda, od 1.12.2004. godine u imenik advokata upisano je šest sudija i jedan tužilac, ali i još 13 uglavnom stručnih saradnika koji su stigli u advokaturu. Tokom 2003. i 2004. godine u beogradsku advokaturu iz pravosuđa je došlo oko tridesetak ljudi ili oko 15 godišnje. Primetan priliv u advokatsku profesiju bio je odmah posle 5. oktobra, a u jednom periodu komora je čak zauzela stav da obustavi upis jer je u odlasku bilo mnogo onih koji prema mišljenju branilaca nisu bili dostojni da obavljaju ovaj posao. Ipak, većina se provukla u advokaturu zbog rupa u zakonu, pa čak i neke perjanice Miloševićevog režima.

Ali, kao što su 1993. godine sudije napustile sudove pre svega iz ekonomskih razloga, ali i zbog pravnog haosa, gomilanja predmeta, srozavanja profesije i pritisaka Miloševićevog režima, u poslednjih nekoliko godina sudije je po glavi udarila i demokratija ili novi srpski poredak i pritisak izvršne vlasti. Ovaj udarac koji izaziva razočarenje i gubljenje svežeg, tek udahnutog vazduha promena, pogodio je i neke kvalitetne i istaknute sudije. Njih je DOS, u napadu arogancije, smatrao svojim partijskim drugovima, ali se ubrzo iznenadio njihovom težnjom ka dugo čekanoj nezavisnosti. Neke od njih pokosila je "Sablja" vanrednog stanja, pre svega Leposavu Karamarković, prvu ženu predsednicu Vrhovnog suda Srbije, koja je dobila i američku nagradu za zasluge u reformi pravosuđa, sudiju koja je sa grupom odvažnih kolega osnovala Društvo sudija Srbije i usprotivila se izbornoj krađi 1997. godine.

Omer Hadžiomerović, portparol Društva sudija Srbije, napomenuo je da je odliv sudija tema koja zaslužuje da bude analizirana.
- Čovek se stvarno začudi kad shvati da mnogo ljudi koji su osnovali Društvo više nije u pravosuđu. To su Leposava Karamarković, Božo Prelević, Zoran Ivošević, Jelisaveta Vasilić, Vlasta Janković... Trebalo bi analizirati da li su razlozi poslednjih odlazaka sudija samo ekonomske prirode. Kada sudija odlazi na lični zahtev, teško je znati za svakog ponaosob o čemu je konkretno reč. Iako, koliko znam, nije reč o nekoj masovnoj pojavi, odlazak čak i jednog, dvoje ili troje sudija iz jednog suda nije mali broj, pre svega ako odu kvalitetni ljudi, jer se sudija ne stvara preko noći, već su za to potrebne godine - rekao je Hadžiomerović.

Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, istakla je da nema precizne podatke o odlasku sudija, ali je naglasila da je osipanje kvalitetnih ljudi još od početka devedesetih ostavilo teške posledice.
- Pravosuđe se sticajem okolnosti previše podmladilo. Iskustva svakako nedostaje i to je ozbiljan problem pravosuđa. Mnogo toga se pogrešno pripisuje neznanju, sumnja u objektivnost sudija, a u stvari se iza toga krije neiskustvo i prebrzo napredovanje što nekada nije bio slučaj. U Vrhovnom sudu nema najavljenih odlazaka - rekla je Škero.

Glas je upravo u razgovoru sa pojedinim bivšim sudijama i dobrim poznavaocima pravosuđa došao do saznanja da uglavnom odlaze beogradske sudije krivičari, ali ne u tako velikom broju. U pravničkim kuloarima se govorilo i o novim najavama odlaska iz Okružnog suda u Beogradu, inače najvećeg u Srbiji.

Siniša Važić, predsednik ovog suda, rekao je da osim zahteva sudije Birmana, koji ga je zvanično obavestio o odlasku, drugih zvaničnih zahteva nema.
- Ljudi ponekad upadnu u krizu, iznerviraju se, kažu u afektu da će otići, ali na kraju do toga ne dođe. I sam sam se nekoliko puta, zatrpan obavezama, zapitao šta mi sve to treba, ali to je normalno. Nisam primetio da ima i ovakvih najava u poslednje vreme. Prema mojim saznanjima, nijedan sudija posebnog odelenja za organizovani kriminal nije najavio odlazak niti podneo zahtev da ga razreše - rekao je Važić.

Na pitanje da li među sudijama krivičarima koji imaju značajno manje plate od kolega "specijalaca" (100.000 dinara) ima surevnjivosti i tihog revolta jer obavljaju isto tako odgovoran posao, Važić je otvoreno odgovorio:
- Svi su imali mogućnost da se prijave i rade ovaj posao i to za veću platu. Osim toga, suđenje za organizovani kriminal nosi sobom i neke neprijatne životne stvari. Da moraju da vas štite, da ne znate ko vas prati, ili vam može pretiti ili smišljati nešto još gore. Naravno, neki komentarišu da ne bi bili u koži kolegama koji sude tako opasnim ljudima i uopšte im ne zavide, dok tu i tamo ima i prisustva ljudske sujete, mišljenja da bi oni bolje radili taj posao, ali takvih slučajeva ima u mnogo manjoj meri - rekao je Važić.

Upitan da komentariše motive koji nagone baš sudije krivičare na odlazak, Važić je rekao da to nije lako odgonetnuti, ali i pokušao to da objasni psihološkim razlozima.
- Neki odlaze zbog mogućnosti veće zarade u advokaturi, drugi zbog toga što nisu mogli da napreduju iako su po mišljenju kolega stručnjaka to zaslužili, ali ne i po mišljenju političara, odnosno poslanika. Neki su razočarani, pritisnuti porodičnim problemima. Jedan od razloga je možda što krivičari moraju da donesu odluku brzo, pa se lakše i odluče nego parničari da prelome u sebi i odu iz suda. Na to ima uticaj i priroda posla - rekao je Važić.

Tužioci i njihovi zamenici poslednjih godina su takođe bili u stalnoj nesigurnosti i pod pritiskom reizbora, nedovoljnim garancijama samostalnosti. Sudije i dalje nemaju siguran materijalni status, način izbora jeste bolji nego ranije, ali je pun nedostataka i dodatni je uzrok nestabilnosti. Razlozi za odlazak nisu jednostrani i ne mogu se tako ni posmatrati, ali ukazuju da u sistemu i dalje mnogo toga ne štima. Ako se uzme u obzir da iz suda odlaze i oni mladi sudski saradnici, pa i oni iskusniji, postavlja se pitanje ko će ostati u sudu. Nije sve samo u brojnom stanju, sud sigurno neće ostati prazan, ali važan je i kvalitet. Budući je broj ukinutih presuda i dalje previsok, da građani ne veruju pravnom sistemu (njih 90 odsto), vreme je da zapišti kadrovski i sistemski alarm i da vlast dobro razmisli o reorganizaciji pravosuđa.

Ni u advokaturi ne cvetaju ruže

Loš materijalni položaj naterao je i sudiju Okružnog suda Milana Birmana da se ovog meseca "presvuče" u advokata. Birman je istovremeno bio i predsednik vojnog odeljenja Okružnog suda, a u sudstvu je 15 godina. Od 1996. godine bio je sudija krivičar u beogradskom Petom opštinskom sudu, a unazad dve i po godine izabran je u Okružni sud. Birman ističe da je mala plata jedini razlog zbog kojeg napušta sudijsku funkciju.
- Do avgusta sam imao platu 38.000 dinara, kada je povećana na 50.000, što je nedovoljno za tako težak i odgovoran posao, a Skupština nije usvojila zakon po kome bi plate sudija bile povećane na 90.000. Kakav je položaj sudija govori i podatak da se od Nove godine sedam vrsnih stručnih saradnika razbežalo u banke i advokate i da su sudije 90 odsto žene.
Sudstvo je postalo feminizirana profesija. Ne mislim ništa loše o ženama sudijama, ali činjenica da muškarci beže iz te profesije ukazuje na to kakvo je stanje u sudstvu. To govori da su žene sudije ili dobro situirane, ili da im neko u porodici dobro zarađuje - kaže Birman, koji ne očekuje da će mu u advokaturi biti mnogo bolje, ali se nada da će moći da izdržava porodicu.

Uslovi za rad jako loši

Nebojša Mrkić, bivši sudija Prvog opštinskog i Okružnog suda u Beogradu, kaže da je posle 14 godina provedenih u sudu bio prisiljen da pređe u advokaturu.
- Otišao sam zbog materijalnih, ali i drugih razloga. Kada sam pre godinu dana podneo zahtev za razrešenje, moja plata bila je oko 35.000 dinara, a ona, s obzirom na težinu i odgovornost posla nije adekvatna. Posla je bilo sve više, tempo suđenja iscrpljujući, a para sve manje. Sa tom platom nisam mogao da mislim na ozbiljniju egzistenciju porodice i prelomio sam, iako sam od 1990. godine u sudu. Taj potez je bio iznuđen, a usledio je nakon nekoliko godina nezadovoljstva - kaže Mrkić, koji 1997. izabran za sudiju Prvog opštinskog suda, a 2003. za sudiju Okružnog.
Mrkić podseća da je najgori položaj zaposlenih u pravosuđu bio početkom devedesetih, kada su, u vreme hiperinflacije, sudijske plate bile 10 do 15 maraka, a njegova kao pripravnika pet DM.
- Tada je iz suda otišao najbolji kadar. Stanje se donekle poboljšalo krajem devedesetih. Tada sam imao platu 800 maraka, ali je ona do 2001. ili 2002. pala na nekih 180 do 200 DM. To uopšte nije bila odgovarajuća naknada za odgovornost posla kojim se bavim. Svakog dana sudilo se nekoliko predmeta, za ubistva, silovanja, odlučivalo se o nečijem životu, a sudije nisu bezbedne. Osim toga, materijalno-tehnički uslovi rada bili su jako loši. Kolega i ja sudili smo u maloj sudnici u Palati pravde, koja je bez klime i ventilacije - navodi Mrkić, ističući da mu je posao advokata lakši i da, naravno, donosi veću zaradu.

I. Stojković
D. Ćuruvija


vesti po rubrikama

^tema

Sudije beže u advokate
 
 


     


FastCounter by LinkExchange