Da se strano telo nalazi u grkljanu ili dušniku najčešće možemo zaključiti u slučajevima u kojima je iznenada nastupio kašalj i gušenje, a zatim poremećaj disanja i promuklost ili gubitak glasa.

Kod dece se ovo može desiti kada je dete samo. Tipično je da su, kada se radi o stranom telu, ovi simptomi prisutni stalno, a naročito roptanje, koje se čuje kad bolesnik drži usta otvorena. Karakterističan znak za strano telo u dušniku je "čujni pljesak" ili "opipljiva tutnjava" koji se može čuti, odnosno, opisati ako bolesnik snažno izdahne ili se nakašlje.

Za postavljenje dijagnoze neobično je važno uraditi pregled dušnika instrumentom (indirektna laringoskopija) kod odraslih, a kod dece pregled grkljana (direktna laringoskopija) i pregled dušnika (bronhoskopija). Naročito je opasno ako se radi o stranim telima koja upijaju vlagu, kao što je na primer pasulj jer mogu narasti i postati krajnje opasna i dovesti do ugušenja. U dijagnostici rendgenski snimak može pokazati samo strano telo koje ne propušta rendgenske zrake. Zbog toga se samo ovom metodom ne može isključiti mogućnost postojanja stranog tela.

Strana tela u dušniku su često slobodna, pokretljiva te mogu da se zaglave u glavnom ili lobarnom bronhusu, što može dovesti do začepljenja bronha ili bezvazdušnosti pluća. Nekada se ova strana tela mogu izbaciti kašljanjem, a kod dece okretanjem deteta sa glavom na dole i udarcima po leđima. U slučajevima gde ovo nije moguće, operativan zahvat traheotomija predstavlja postupak kojim se spašava život.

Dr V.Zađina, hirurg