Moral je maligna boljka srpskog nacionalnog bića. Kao da se ništa nije događalo više od pola veka, tek - sinovi i, uopšte deca, nekadašnjih "komunjara" postadoše "teške" demokrate! Olivera Kovačević - Vučo, kćer Titovog generala Veljka Kovačevića, "udata" za čuvene beogradske Vuče, danas je glavni srpski tobože "demokrata", Kori Udovički, kći španskog komuniste i Titovog ambasadora Laze izigrava demokratu, dok Zoran Drakulić, početnik u politici, ali sa pedigreom Titovog potpukovnika avijacije i srećnik da je radio u "Geneksu" podseća nas da bez Evrope i zapada nema budućnosti!

Pola veka prazne priče o zakonu

Ima, na nesreću, još dosta nas kojima je sve to ne samo komedija od demokratije, nego čak upozorenje da mi, Srbi, moramo ipak da zastanemo jednom i javno kažemo: jesmo mi za Evropu i demokratiju, zakone tržišta i biznis, ali - prvo neka deca komunista vrate našu dedovinu i očevinu! Potpisnik ovih redova je imao dedu predratnog (Drugi svetski rat) izvoznika - sin mu je, nažalost bio komunista i, kao nesuđeni student Eksportne akademije u Gracu, sa odličnim znanjem nemačkog jezika kao skojevac streljan na Banjici!

Ocu je 1956. godine oduzeta sva imovina, jer je poslovni prostor bio veći od propisanih - 70 kvadrata! Ništa mu nije vredelo u "zemlji Srbiji" što je sin streljan kao komunista... A, eto, sad upravo deca tih, navodno "komunista" pukovnika, čak generala JNA, uče nas kako da budemo "građansko društvo" i demokratiji...

Da je Srbija Eldorado za demagoge, najbolje pokazuje činjenica da se zakoni o povraćaju otete imovine "kisele" već pola decenije. Čija je, gospodine Drakuliću (uzgred - moj đače iz Zemunske gimnazije...), Beogradska industrija hleba "Klas" - da Vam otac, vojni pilot, nije slučajno zaradio? Mi smo, Vaši profesori, učili da su nas Francuzi (i mnogi drugi) "pljačkali" u Boru i Trepči, a ni sanjali nismo da će deca komunista i Titovih oficira biti, eto, "zakonski" vlasnici tih srbijanskih bogatstava... Moj deda je dan - noć radio da sagradi omanju fabriku tekstila, a za Vas ili "veličanstvenog" Koleta, imati čak tri šećerane ili čak "Sevojno" ne znači ništa! Lično Ford je, opisujući svoj život proklamovao filozofiju da po proizvedenom automobilu treba zaraditi samo dolar jer to govori - kako je teško postati bogat: za milione dolara potrebno je proizvesti ... milione automobila i - prodati!

Student pred streljačkim vodom

Ne znamo (bolje reći: znamo, i te kako!) zašto Srbija ne donosi zakon o reprivatizaciji. Kako će, možda baš potomci Kovačevića i njima sličnih, vratiti potomcima nekadašnjih vlasnika luksuzne stanove po centralnim delovima Beograda. Ili: neće li građani Srbije koji su i te kako odvajali svoje pare da se sagradi "Sevojno" postaviti pitanje čije je to pare anonimni sin, takođe ne baš previše poznatog pukovnika JNA Drakulića prisvojio za sebe...

Ja ova pitanja moram da postavim, pre svega zbog svog komunizmom zaluđenog strica Dušana, koji je, kao nesuđeni student Eksportne akademije u Gracu i sin izvoznika koji je već 1934. godine imao "englesko" kupatilo, kao i sedmosoban stan u palati "Bristol" u Beogradu, sa samo 18 godina hrabro, sa svega 50 kilograma stao pred streljački vod u Malom Popoviću! Ništa, dragi Srbi, ne počinje od "juče", a ništa i ne treba zaboraviti.

Upravo zbog onih Srba koji su bili idealisti. Novopečeni "lovatori" nisu ni izdaleka, kao naši preci, proglašeni, a i uništeni kao "eksploatatori" i "buržuji", taj moralni "soj". Njihovi očevi u "kožnjacima" otimali su teško zarađene fabrike i imovinu našim precima, pa je razumljivo zašto ne prihvataju da je vrate. Svi mi stvaramo za svoje potomke, a mnogi današnji otimači su potomci onih koji su, izgleda, otimali našim precima - za svoje "demokratske" potomke...

dr Miodrag D. Ignjatović, profesor i književnik, Beograd

Doktor Vojislav Šešelj već je razbio "u paramparčad" antisrpski Haški tribunal. Njegove reči su reči istine, a širio je istinu o stradanju srpskog naroda. Na taj način dao je veliki doprinos da svet sazna pravu istinu o stradanju srpskog naroda. I najveća potvrda veličine dr Šešelja stigla je baš od predsedavajućeg u postupku protiv Miloševića - sudije Patrika Robinsona. Robinson se, samo koji dan posle čuvenih psovki, svojim osmehom, ali i rečima divljenja "pokorio" intelektu i duhovnim vrlinama svedoka dr Šešelja. Iste reči ponovio je i sudija Bonomi.

Posle nekoliko dana svedočenja i izlaganja Šešelja kojom prilikom je upotrebio svoje obrazovanje, njima je postalo jasno kakva se osoba nalazi preko puta njih, pa nisu izdržali da mu ne upute verbalne reči pijeteta. Mislim da je to bio jedan od najjačih utisaka u celokupnom četvorogodišnjem "suđenju stoleća". Čak se i na Miloševićevom licu jasno videla neprijatna grimasa jer je po prvi put, od kako je u sudnici, pao u drugi plan.

Svi oni koji govore protiv Vojislava Šešelja, a naročito pojedini mediji, ne žele da čuju ovu istinu, zato što su im preči lični interesi od interesa naroda. Njima smetaju "vulgarnosti, prostakluci", a ne smeta im okupacija srpskih zemalja.

Tako Dušan Petrović Šešelja naziva "mahnita lažovčina", za Radoslava Stojanovića on govori vulgarnosti među pristojnim ljudima, kao ulična pijandura. Vojinu Dimitrijeviću takođe smeta govor Vojislava Šešelja, Dragoljub Žarković ne nalazi ništa pozitivno u govoru Vojislava Šešelja. Toliko je prisutna pritajena mržnja prema ovom srpskom rodoljubu i nacionalisti. Iako je SRS najjača stranka, za Žarkovića su radikali prohujali. Njemu je stalo da narod vozi dobra kola, ali ne i do slobode, što je uslov svih uslova.

Domaći kvislinzi često spominju Hrtkovce da bi napali Šešelja. Ovog puta on je ponovio tvrdnju da su pojedini Hrvati bili u Zboru narodne garde da bi se borili i ubijali Srbe? Vojislav Šešelj je takođe dokazao i pokazao da ideološki projekat "velike Srbije" Slobodan Milošević uopšte nije propagirao, ali ni da borci SRS-a nisu išli na front da se bore za "veliku Srbiju", već da bi branili srpski narod od totalnog uništenja. Pri tom je jasno rekao da je Kosovo i Metohija srpska zemlja i da nema nijednog Srbina koji će potpisati odvajanje KiM.

Takođe je rekao da je Kninska krajina okupirana i da će to Srbi kad-tad povratiti, milom ili silom. Pedi Ešdaun u Bosni i Hercegovini radi na uništenju Republike Srpske, koja je sada okupirana. Svedočenje Vojislava Šešelja pamtiće srpski narod kao svetlu tačku u svojoj istoriji, a svi oni koji ga blate i napadaju ostaće kvislinzi koji će vrlo brzo nestati na đubrištu istorije.

Dragan Đurić, Inđija

Početkom ove godine, Inicijativni odbor za osnivanje fonda prof. dr Jovan Tucakov , u saradnji sa Mesnom zajednicom, organizovao je obeležavanje stogodišnjice rođenja ovog poznatog naučnika.

Prof. dr Jovan Tucakov je rođen u Čurugu 24.1. 1905. godine, pa je u januaru ove godine održan parastos, otkrivena Spomen-ploča na rodnoj kući, a održana je i Svečana akademija u prostorijama Matice srpske u Novom Sadu. Na tom skupu, poznati naučnici i akademici govorili su o delu našeg čika Jove, kako su ga zvali Čuružani, a i tekuća godina je proglašena godinom akademika prof. dr Jovana Tucakova.

U nedelju 25. septembra 2005. godine u čuruškom hramu sv. Vaznesenja Gospodnjeg održan je pomen povodom godišnjice smrti poznatog akademika. Posle svečane svete liturgije čuruški sveštenici Predrag Bilić i Radovan Lazić, uz prisustvo prote Milana Delića, članova Inicijativnog odbora, predstavnika Mesne zajednice i mnogoverujućeg naroda održali su pomen. Prof. dr Jovan Tucakov preminuo je 22.9.1978. godine u Beogradu, gde je i sahranjen 25.9.1978. godine.

Po rečima predsednika Inicijativnog odbora dr Dobrosava Đeloševića, ove godine nas očekuju deo proslave posvećen čika Jovi kada će se uoči lekarske slave sv. Kozma i Damjan, poznatija kao Sveti Vrači, postaviti bista prof. dr Jovana Tucakova ispred zdravstvene stanice u Čurugu koja treba da ponese njegovo ime. Posle mnogo problema, sada se ubrzano radi da bi sve bilo gotovo do 13. novembra.

Ovim putem zahvaljujemo svim građanima, a posebno priložnicima koji su pomogli i koji i dalje pomažu ovu akciju da se dostojno obeleži i ime i delo našeg velikog naučnika i akademika prof. dr Jovana Tucakova, čime su se Čuružani ponosili, a i dalje će biti tako.

Lazar R. Kaćanski, Čurug

Članak vašeg čitaoca iz Kalifornije samo još jednom pokazuje svu demagogiju i dvostruke aršine kojima se služe oni koji zastupaju i brane zapad bez iole osnova i argumenata. Vaš čitalac sam kaže, citiram: "Ahtisari ne voli Srbe". Zar samo to nije dovoljno da takav čovek, taj Ahtisari apriori bude odbačen od svake iole objektivne "međunarodne zajednice" kao nepodoban za učešće po bilo kom pitanju koje se odnosi na Srbiju i Srbe?

Dalje, u vašoj bezgraničnoj ljubavi za sve što je sa zapada, grešite gospodine kada kažete "da je nezamislivo da, u svetu u kome živite, bilo kakav izveštaj može da se radi po željama političara". Grešite jer upravo sada, ovih dana, smo svi svedoci da se izveštaj specijalnog izaslanika Kofi Anana Kaja Ejdea kroji i "ulepšava" po željama koga bi nego zapadnih "nepristrasnih i objektivnih" političara koji bi da svakodnevnu stvarnost koja se primenjuje prema Srbima doteraju po svom ukusu.

Dalje, šta ćemo sa izveštajima koji su vašem predsedniku Bušu i Britanskom, Bleru servirali ti isti političari da Irak poseduje oružje za masovno uništenje, a što se pokazalo kao krajnje neistinito. Baš ovaj "nepristrasni" izveštaj poslužio je kao izgovor za agresiju i zločine koje je zapad izvršio u Iraku. Šta ćemo sa "izveštajima" koje gospodin Petersen svakodnevno šalje s Kosmeta u kojima stalno ulepšava svakodnevne zločine kojima su Srbi izloženi, a pred kojima taj isti zapad jednostavno ćuti, dok je s druge, to bio izgovor za agresiju izvršenu nad Srbijom 1999. godine, baš kao i 1995. u Krajini?

Notorna je činjenica da su zapadne zemlje svojom neskrivenom i patološkom antrisrpskom zločinačkom politikom najveći krivac za sva nedela na tlu bivše Jugoslavije, kao i danas Srbije. To je notorna činjenica gospodine Georgijeviću i od iste se ne može pobeći.

Mihailo Stevanović, Beograd

Za vreme Titove Jugoslavije na poštanskim sandučićima je pisalo: Sve pošiljke ubačene do 16 časova, biće otposlate istog dana! Danas, ništa ne piše, međutim ovde, na Čukaričkoj padini, sanduče se prazni tek kad pisma počnu da vire kao pena iz krigle piva. Ne znam da li u PTT-u čitaju novine, te ovim putem apelujem da se u zemlji prava i zakona kako se deklarišemo, opet istakne na poštanskim sandučićima, ovo jasno obaveštenje!

Ako već zalepimo poštansku marku od 16 dinara, s pravom očekujemo ažurnost pošte. Zanimljivo je da se dopis čitaoca iz Sjedinjenih Država brže objavljuju, nego sa Čukarice, ali sve to zahvaljujući Internetu?! Stičem utisak da je Čukarička padina pusto ostrvo u okeanu javašluka, a bolje je bilo u doba "goluba pismonoša"! Pomenuću da sam pre neki dan, kod male pošte, jedva uspeo da uturim svoje pismo u prepun sandučić! S nadom za bržu i savremeniju komunikaciju.

Miloš P. Đorđević, Beograd