Devetanestogodišnja Natalija Živanović prva je dama u Srbiji koja je ušla u ring kao bokserski sudija. Ova mlada Kragujevčanka tek nedavno je položila sve ispite za sudiju, a proteklog vikenda već je imala priliku da u ringu pokaže šta zna. Pravdu je delila na turniru u Vrnjačkoj banji, i to u dva meča, a starije kolege nisu imale primedbi na njen sudijski rad, kažu da je bila dobra.

"Sudar" nam je zakazala u prostorijama kragujevačkog Bokserskog kluba Radnički, poznatog ljubiteljima ovog sporta širom planete. Tu su rasli asovi, ali i najbolje sudije. Natalija se nada da će jednog dana i ona nositi tu titulu i prevazići svog oca Nebojšu koji već dve decenije bez greške deli boksersku pravdu.

- Još kao devojčica, sa tatom sam odlazila na mečeve i malo po malo, zavolela boks. Doduše, nikada nisam poželela da stavim rukavice i da uđem u ring kao takmičar, ali kada mi je tata predložio da položim ispit za sudiju, prihvatila sam bez razmišljanja - priča nam omalena Natalija.

		Zaboravila da ponese tremu Natalija priča da čak ni na prvom meču u Vrnjačkoj banji nije imala tremu, zaboravila je "da je ponese", kaže kroz osmeh. - Sudila sam pionirima. Malo pre meča momci su se raspitivali u kojoj kategoriji boksujem. Kada im je moj otac rekao da ću ja da im sudim meč, oni su se s nevericom smejali, misleći da se stari sudija samo šali s njima. "Panika" je nastala kada je Natalija sa sudijskom opremom ušla u ring. Priča nam da je jedan od pionira samo odmahnuo rukom. - Ko zna šta je pomislio, kako ću suditi i da li ću, uopšte, znati da se snađem. Ali, snašla sam se, niko nije imao primedbi na posao koji sam odradila u ringu, i to mi mnogo znači. Daje mi snagu za nova, još uspešnija suđenja.

Pre nekoliko meseci Nebojša Živanović sudio je na turniru u Turskoj. Tamo je, kaže, upoznao tri mlade devojke koje su sjajno sudile sve mečeve, pa kada se vratio malo se raspitao i saznao da i ovde postoji mogućnost da devojke postanu bokserske sudije. Njegova mezimica Natalija, koja od malih nogu uživa u tajnama i veštinama jedne od najstarijih olimpijskih disciplina, poslušala je tatin savet.

- Učila sam od najeminentnijih sudija u zemlji, a onda je usledila provera znanja, i na papiru i u ringu. Pomogli su nam simulanti koji su pravili greške, ali je sve prošlo kako treba. U maju, moje kolege Nenad Marković, Miša Lukić i ja, bez poteškoća smo položili ispite i dobili zvanje sudije pripravnika - priča nam Natalija.

Tata je jako ponosan, ali kaže da njegova Natalija, kao i sve mlade sudije, treba puno da uči.
- U košarci, ili fudbalu, na primer, sudije imaju bar malo vremena da razmisle o odluci, dok je u boksu to potpuno drugačije. Bokserski sudija mora da bude maksimalno skoncentrisan i da u trenutku donese odluku. Pored fizičke snage, potrebno je da poseduje snagu i bistrinu uma. Nema priče - kaže Nebojša.

Natalija dobacuje da devojka u ringu mora da bude jaka, ali i da ima dovoljno ljubavi prema sportu gde deli pravdu.
Doskorašnja gimnazijalka ima želju da dobije konkurenciju. I dok nam objašnjava kakve su razlike između mečeva pionira i seniora, uz osmeh kaže da bi volela da bar još nekoliko devojaka krene njenim stopama.

- Ovo je zanimljivo zanimanje, poziv koji nosi brojne mogućnosti. Putovanja, druženja, upoznavanje novih ljudi i gradovaÖ Jednostavno rečeno - izazov!
Natalija se uveliko priprema za naredne mečeve. Uverena je da će jednog dana postati sudija saveznog ranga, možda i bolji nego proslavljeni tata.

O. Jeremić