GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 22. 9. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Do koalicije SPD-CDU moglo bi da dođe, ali bez Šredera i Merkelove na kormilu

Kancelar neko treći?

BEOGRAD - Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Savez 90/Zeleni, koji drže vlast u Nemačkoj od 1998, počeli su juče razgovore o mogućoj koaliciji, bez obzira na činjenicu da su konzervativci na nedeljnim izborima osvojili, doduše tesnu, pobedu - osvojili su 0,9 odsto glasova, odnosno tri mandata više nego SPD.

Predstavnici SPD i Zelenih razgovarali su pre svega o mogućoj koaliciji s liberalima (FDP) Gvida Vestervelea koji - neće u koaliciju s njima. CDU i FDP su u predizbornoj kampanji nastupali kao budući koalicioni partneri. Za danas su zakazani i prvi razgovori šefice CDU i konzervativne kandidatkinje za kancelara Angele Merkel i predsednika SPD Franca Minteferinga. Iz obe stranke je naglašeno da nije reč o koalicionim pregovorima već samo o "sondiranju terena". Teško da bi SPD i CDU mogle brzo da se dogovore o savezu jer obe stranke žele da upravo njihov kandidat vodi "veliku koaliciju". Ipak, u medijima se ta mogućnosti sve češće spominje - ali bez Šredera i Merkelove.

Penzija 9.000 evra

Kancelar, ministri i poslanici nemaju razloga da strahuju da će ih odlazak sa funkcije baciti u finansijske nevolje. Prema nemačkom zakonu, kancelar u slučaju smene vlade ima pravo na "nadoknadu u prelaznom periodu" i na penziju. U slučaju Šredera, naknada bi se isplaćivala tri godine i bila bi 320.000 evra, plus božićni dodatak. Posle toga, Šreder bi imao pravo na penziju koja bi bila 8.937 evra. Plata poslanika Bundestaga je oko 7.000 evra mesečno.

Evropa pažljivo prati koalicione kalkulacije u Nemačkoj jer bi njihov ishod mogao da promeni političku sliku Starog kontinenta. Od 1990, kada su se Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile, dve velike narodne partije CDU i SPD delile su istu viziju svoje zemlje kao jakog timskog igrača u Evropi i snažnog saveznika SAD. Danas CDU optužuje Šredera da je zemlju odveo u opasne vode tako što je dozvolio da razlike u politici prema Iraku ugroze veze s Vašingtonom i zato što je promovisao strateško partnerstvo s Francuskom i Rusijom. Šreder, uz podršku većine javnog mnjenja, koje je bilo i ostalo protiv rata u Iraku, tvrdi da je svojom politikom vratio poštovanje Nemačkoj i stvorio od nje faktor mira na međunarodnom planu.

Angela Merkel je tokom predizborne kampanje najavila da će, u slučaju da postane kancelar, promeniti neke spoljnopolitičke prioritete svoje zemlje. U samom vrhu je popravljanje odnosa s Vašingtonom i solidarnost s Poljskom i ostalim novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope. I tri za Evropu najvažnije promene: kritičniji odnos prema Rusiji i politici tamošnjeg predsednika Vladimira Putina, blokiranje prijema Turske u EU i slabljenje osovine Berlin - Pariz, odnosno pokretačke snage evropskih integracija, i približavanje Londonu. Merkelova ne krije da podržava mnoge aspekte vizije Evrope britanskog premijera Tonija Blera, poput ukidanja poljoprivrednih subvencija.

Više nema sumnje da će "velika trojka" EU - Britanija, Nemačka i Francuska - doživeti izmene. Francuski predsednik Žak Širak nije najboljeg zdravlja, a za manje od dve godine ističe mu mandat. Kao njegov najverovatniji naslednik pominje se Nikola Sarkozi, koji ne krije da želi da prodrma evropski "socijalni model" i deli neke ideje Merkelove.

U samoj Nemačkoj privreda šlajfuje (beleži najsporiji ekonomski rast u EU), a stopa nezaposlenosti tuče rekorde.
Merkelova je na tome gradila kampanju, ali uspeh joj nije bio ubedljiv: nepopularne Šrederove reforme počele su da daju rezultate i oporavak privrede polako se oseća. Izgleda da ni ideje Merkelove o promeni spoljnopolitičkih prioriteta nisu pridobile naciju koja želi promene, ali ne toliko radikalne.

Nemačka je, ipak, treća ekonomska sila sveta, a njena privreda čini 30 odsto privrede EU, pa promene koje je Merkelova najavila mnogi analitičari smatraju lošom vešću za Evropu. Ali, jedno je izvesno: ko god da postane kancelar, sigurno će raditi za Nemačku. A to je zaista velika stvar.

V. Popović


vesti po rubrikama

^svet

Kancelar neko treći?
Ne znaju u kojem je manastiru Gotovina
 


     


FastCounter by LinkExchange