GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Srpska varijanta laže i paralaže

Pretpostavljam da je istorijski gledano laž inicijalno nastala onog momenta kada je stvoren čovek, bilo onaj Darvinov ili božji. I već tu je jedna od dve hipoteze neistinita.

Konkretno govoreći, Darvinov pračovek je prvi put shvatio spasonosnu vrednost laži kada je, spustivši se na zemlju, slučajno ili namerno, naleteo na zgodnu komšinicu sa susednog drveta koju je zatim u obližnjem žbunu muvao toliko dugo, da je posle morao da laže sopstvenu nevenčanu partnerku da je toliko dugo jurio dinosaurusa radi šnicle za doručak.

Mnogo kasnije, kada se čovek navikao na ugodnosti skrivanja istine, usavršio je tehnologiju laži do savršenstva. Razume se, uvek na račun komšije, sugrađanina, zemljaka i drugih "aka" u globalizovanom svetu. Esnaflije su dodali svoje specifičnosti, tako da su nastale laži: trgovaca, političara i državnika, diplomata i predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosmetu, advokata, Cicero-Zorge špijuna, istoričara i naravno, pre svega kriminalaca i lopova koji su u principu uvek čedni dok ih ne strpaju u robijašnicu.

Laž se, naravno, uvek koristila radi prisvajanja tuđe svojine, bilo da je reč o tuđem lovištu, šumi, pašnjaku ili o nafti i rudnom blagu, recimo u Iraku, Trepči, ili o strateškim "nacionalnim interesima" Amerikanaca na Kosmetu, osvajačkim neobjavljenim ratovima, kao natovsko bombardovanje Srbije, okupacija Iraka i Avganistana, neuspeli pokušaj "demokratizacije" Vijetnama, i druge demokratizacije širom sveta, osim sopstvene zemlje.

Postoje, doduše laži kvalitetno drugačijeg formata i dometa. Na primer, kad deca upadnu u komšijski voćnjak zelenih dženerika, ili uveseljavajuće laži barona Minhauzena, vickasta predizborna obećanja kandidata za srpski parlament. Ili, one blagotvorne neistine koje su Marka Mrnjavčevića, notornog turskog vazala preimenovale u srpskog nacionalnog heroja Marka Kraljevića - laž koja nas je, zajedno sa guslama, svojevremeno održala, tj. spasla (njojzi hvala), od turskog ropstva. Sve su to ipak bezazlene neistine koje se i ne svrstavaju u svesne, lukrativne laži.

Međutim, Cunami (ili Katrina) laži koji je pogodio Srbiju i bratsku nam polusamostalnu švercersku takoreći demokratsku Crnu Goru, od polovine prošlog veka do danas, ne uklapa se ni u kakav poznati sistem laži, osim u naučnu fantastiku. Mala pegava Šveđanka Pipi Dugačka Čarapa neopravdano je tvrdila da u Kongu svi lažu, po ceo dan, od ranog jutra do spavanja. Neopravdano zato što "naši" kriminalci i lopovi lažu i dok spavaju.

Laža i paralaža u Srbiji podseća na šahovsku igru: na potez sledi protivpotez, sve do obaveznog remija koji je istorijski priznat princip laži. Na primer, sada već skoro bivši ministar gospodin Davinić i još malo predsednik državne zajednice, gospodin Svetozar Marović, uz sadejstvo najdražih im saradnika, jesu ili nisu sklopili lopovski ugovor o nabavci vojne opreme; potpredsednik srpske vlade, gospodin, profesor dr Miroljub Labus jeste ili nije primio čašćenje od "Eriksona" u visini 13.000 dolara; brojčano ogromna partija G-17 plus jeste ili nije podarila svojim najdražim saradnicima u rukovodstvu stranu donaciju Srbiji; guverner Narodne banke Srbije, takođe gospodin Radovan Jelašić ( nije stigao da doktorira), jeste ili nije prevario poresku upravu u vezi male vikendice na Dedinju; harmonikaška braća, takođe uglađena gospoda sa akademskim titulama, jesu ili nisu preko noći stvorili imperiju u znoju lica svog ili drumskom pljačkom. Da ne navodimo i svu drugu gospodu "uspešnih biznismena", tj. tajkuna. Napomena: dok se na sudu ne utvrdi -ako ne bude mita - da li su gornja gospoda časne patriote ili ordinarne lopuže, ja bih se uzdržao da ih nazivam "gospodom".

Lažovi se, međutim, ne uzbuđuju zbog narodne izreke da su u laži kratke noge jer za nju nisu čuli, već se uzdaju u onu drugu da je pravda spora, ali dostižna. Ovo zato što znaju da se dostižna pravda sa podebljim svežnjem novčanica sa slikom predsednika Linkolna svaka laž može da rastegne do zastarelosti slučaja. Naravno, kao u svakoj priči, i u ovoj ima poštenih izuzetaka koji su, kao nemoćni, zanemarljivi.

Po svaku, a posebno našu osiromašenu nacionalnu kasu najopasnije je ako se na njoj uvežbava izreka "Ko laže taj krade". Naročito ako bi, ne daj bože, još i sam čuvar narodne kase...

Dr Damjan Dragojević, Beograd


Ostavke al' zamalo

Svojevremeno je Tito govorio "ako jednom umrem", a ministar za kapitalnu gradnju Velimir Ilić bi slobodno mogao da ga parafrazira, pa da kaže: "Ako jednom dam ostavku..." Ovako - na našoj političkoj sceni neki ministri ostavke najave, poput bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, i ništa od toga. Niko ostavku ne daje dok funkcija traje. Ostavka može biti za novinare koji o tome pišu. Tako i sada. Zbog "slučaja Marko Milošević" u Vladi Srbije nije bilo ni reči o ostavci ministra Ilića, a premijer je čak najavio "pretres" pomenute afere.

Posle svega što nam se događa postavlja se pitanje, reda-radi, može li se u ovoj zemlji normalno živeti i raditi? Ne može - zbog afera koje skreću pažnju narodu, umesto rešavanja životnih stvari. Bolji standard ostaje samo u priči, kao hleb za tri dinara...

Evo pokuša i Srbija i njen narod po uzoru na staru Grčku da svoj narod demokratizuje i od Srbije stvari demokratsku državu. Državu koja će za 10-15 godina stići i do EU. Ali kako kad ima političara koji vuku nazad radi svojih interesa.

Narodu je dojadila diktatura Brozovog naslednika, pa onog 5. oktobra 2000. godine, po onoj narodnoj, "Niče raja ko iz zemlje trava" sruši na izborima njega i njegov sistem. Tada je stvorena demokratska opozicija zvana DOS. Taj DOS ubrzo se raspade na nekoliko stranaka, koliko ga je lidera sačinjavalo, kako bi rekao mudri Njegoš: "Puče kolan svečevoj kobili".

Nije smešno što su SPS i SRS kao opozicione stranke napadale stranku koja je bila na vlasti jer je to obaveza svake opozicione stranke u čitavom svetu. Ali su smešne i začuđujuće današnje koalicije, kako na vlasti, tako i u opoziciji.

Zato se opravdano postavlja pitanje, da li se to ponovo vraća socijalizam na scenu Srbije. Zašto po mudrom Njegošu nisu "trebili gubu iz torine". Zato što nisu lopove, ako ih je bilo na vlasti, a bilo ih je zasigurno, kažnjavali i novčano i zatvorom, pa bi danas bile i ovce na broju i vuci siti. Zato su svađe i nesloge u srpskom narodu. A najvažniji razlog je borba za vlast i fotelju - kroz afere koje prave karijere. Možda su pred dolazak u fotelje planirali da nešto promene nabolje. Ako to ne mogu, nameće se jasan potez. Ostavka, ali ona prava, a ne na rečima.

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac


Reagovanje Narodne kancelarije na pismo Miroslava Kostića

Uzaludni pozivi za stranku

Narodnoj kancelariji predsednika Republike krajem juna meseca obratio se gospodin Miroslav Kostić, iz Beograda, sa zahtevom da NK spreči rad preduzeća "koje se bavi piraterijom" u Čingrinoj ulici. U svom pismu naveo je da rad ovog preduzeća izaziva buku zbog koje "stanari ne mogu normalno da funkcionišu". Tom prilikom, dostavio je dokumentaciju koju je dobio od nadležniih organa, kojima se obraćao istim povodom. Između ostalog, dostavio je odgovor Ministarstva pravde od 1. novembra 2004. godine u kome se kaže da je prekršajni postupak protiv firme "Dženeral disk tehnolodži" obustavljen jer nije utvrđeno sedište niti je dostavljena adresa firme.

Takođe, Ministarstvo pravde ga je izvestilo da nije ovlašćeno da ceni ispravnost donetih odluka od strane organa za prekršaje, već o tome odlučuje nadležni drugostepeni organ, Veće za prekršaje. Dalje, dostavio je odgovor iz Kabineta predsednika vlade od 19. maja 2003. godine, u kome su ga uputili da se obrati Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao nadležnom. Obraćao se i brojnim nevladinim organizacijama, inostranim zvaničnicima i od svih dobio odgovore da nisu nadležni i da se mora obratiti nadležnim organima.

Poslednji u nizu odgovora koji je dostavio je i odgovor Ministarstva trgovine, turizma i usluga - Sektor tržišne inspekcije, od 21. juna 2005. godine u kome ga obaveštavaju da je protiv firme "Dženeral disk tehnolodži" d.o.o. i "Eternel miks" d.o.o. vođen i okončan postupak za privredni prestup pred Trgovinskim sudom u Beogradu. U odgovoru su ga uputili na Ekološku inspekciju grada Beograda, kao nadležni organ.

NK je više puta pokušala da stupi u kontakt sa strankom, ali se na ostavljeni broj telefona isti nije javljao. U dopuni svog pisma od 13. septembra 2005. godine gospodin Kostić poziva na linč i ubistvo pojedinih visokih državnih funkcionera i iznosi brojne uvrede. Proverom u Advokatskoj komori ustanovili smo da u imeniku advokata ne postoji advokat Miroslav K.Kostić, iako se tako predstavio u pismu koje je objavio Glas javnosti.

Ivana Milošević, načelnik Odeljenja za pravna pitanja NK predsednika Republike


Kalemegdanska noć u lošem sećanju

Kod nas, čak i oni koji se bave kulturom, misle da sve mora da se završi cirkusom. Ili im je u stvari bavljenje kulturom samo izgovor da bi napravili cirkus?

Inače odlična ideja, "Noć muzeja 2", ovog puta se nije ograničila samo na muzeje, već je "uz malu pomoć prijatelja" imala finale - koncert Tehno muzike do zore. Što samo po sebi i ne mora da bude loše, ali ne i kada se održava na otvorenom u neposrednoj blizni stambenih objekata. Iskustva prethodnih godina govore da koncerti koji se noću održavaju na Partizanovim košarkaškim terenima na Kalemegdanu odjekuju veoma glasno i veoma neprijatno po okolne stanovnike, a tako je bilo i ove godine.

Nije bilo ni jedine zaštite koju Beograđani imaju od noćne buke - kiše (vlasti su odavno odustale da propisima ograniče noćnu buku), pa je nekima Noć muzeja ostala kao neprijatno sećanje: Noć bez sna, doživljaj koji su im obezbedili umetničko-produkcijska grupa "Noć Muzeja", Skupština Grada Beograda i Francuski kulturni centar. Na čast im maltretiranje koje su nam priuštili. Dodao bih i - ne ponovilo se, ali osionost je odavno kod nas standard, a vlast je uvek spremna da raji podari neki cirkus o trošku drugih.

Dragan Jeremić, Beograd