GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 19. 9. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Za razliku od većine susednih zemalja, u Srbiji država do sada nije finansirala nijedan pokušaj veštačke oplodnje

Svaki peti par ne može da ima decu

U Sloveniji parovi imaju pravo na tri pokušaja vantelesne oplodnje, u Hrvatskoj dva, a u Srbiji, i pored drastičnog pada nataliteta, nikako na dnevni red da dođu zakoni o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju kojima bi određen broj pokušaja bio besplatan. Ukoliko se ne obrati pažnja na reprodukciju, kasnije o tome neće imati ko da misli - upozorava docent dr Aleksandar Ljubić

BEOGRAD - U Srbiji u proseku svaki sedmi, a u Beogradu, svaki peti par ne može da ima decu, odnosno ima problema sa sterilitetom. Od milion i osam stotina hiljada onih koji su u reproduktivnom periodu, najmanje 200.000 su već kandidati za vantelesnu oplodnju ili neki drugi način lečenja sterilita. Imajući u vidu ovakve, već dovoljno alarmantne podatke i činjenicu da kod nas ima tri puta više umrlih nego rođenih, kao i taze objavljen podatak da u Vojvodini godišnje umre od osam do devet hiljada ljudi više nego što se rodi, odnosno da godišnje izumru jedni Sremski Karlovci, bilo bi za očekivati da reproduktivno zdravlje bude glavni problem naše države. Da li je to tako ili se srpska nacija već gasi, za Glas govori docent dr Aleksandar Ljubić, pomoćnik direktora Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

- Problem reprodukcije u našoj zemlji je problem broj jedan. Prirodni priraštaj nam je negativan, žene u sve starijoj dobi ostaju trudne, sve je manje i trudnoća i prekida trudnoća. Takođe, civilizacijske tekovine traže od žene, pored reproduktivnog, još jedno - ostvarenje njene ličnosti. Zbog toga se konstantno smanjuje broj živorođene dece i to je, biološki gledano, osnovni problem naše nacije. Ako ga ne rešimo sad, kasnije neće imati ko da ga rešava jer se zasigurno gasimo - kaže dr Ljubić.

Koliko je to ozbiljan problem govori podatak da je pre deceniju i po u Srbiji bilo oko 140.000 porođaja, a sada ih ima od 70.000 do 80.000.

- Pre deceniju do dve, žene su ostajale u drugom stanju u 24. godini, a sada ostaju trudne bar dve godine kasnije. Nekada je, takođe, tek svaki deseti par imao problem steriliteta, a sada, u proseku, svaki šesti par nema dece. U malim sredinama od 13 do 14 odsto parova ne može da ima decu prirodnim putem, dok je takvih u Beogradu i većim gradovima i do 18 odsto.

Šta uraditi na vreme

- redovne kontrole kod ginekologa - na šest meseci ili bar jednom godišnje;
- ako postoje bilo kakve tegobe, obavezno treba otići ginekologa, jer akutne upale lako prerastu u hronične i skoro polovina ih prođe neosetno;
- izbegavanje rizičnog ponašanja (menjanje partnera, odnosi bez zaštite), pravilna ishrana, bez pušenja...;
- ukoliko žena dve godine, a ako je starija ona godinu dana, ne može da zatrudni, pod hitno treba da se javi lekaru;
- pobačaji takođe utiču na kasniju reproduktivnost (u 10 do 15 odsto slučajeva)

Dodatni problem je taj što kod nas, zbog problema steriliteta, dolaze žene i muškarci u 35. godini, a posle 35. i 40. godine potencijali za rađanje se drastično smanjuju. Uspešnost vantelesne oplodnje daleko bi bila bolja kada bi parovi dolazili ranije. Kada mlađi parovi tokom dve godine ne mogu da ostvare potomstvo, znak je da treba da se jave nama. Ukoliko su to stariji parovi, već posle prve godine znak je za uzbunu. Devedeset odsto plodnih parova začne dete u prvoj godini - kaže dr Ljubić.

Iako su žene u našoj sredini dežurni krivci kad se u kući ne čuje plač dece, dr Ljubić ovakve zablude razuverava činjenicom da je kod nas podjednaka učestalost uzroka steriliteta i kod muškaraca i kod žena. U 40 odsto situacija ustanovi se da žena ima problem, u 40 odsto muškarci, u 10 odsto situacija su oboje sterilni, a u 10 odsto slučajeva ne može da se ustanovi razlog. Pa tako oni muškarci koji promene pet "nerotkinja", misleći da su one krive što nemaju decu, najbolje da prekontrolišu svoje reproduktivne moći. Ranije je žena bila uzrok u većini slučajeva, a sada je taj odnos gotovo izjednačen zbog sve češćih problema kod muškaraca.

- U našoj sredini najčešći faktori steriliteta su infekcije ili zapaljenja (trećina slučajeva), hormonski poremećaji isto toliko, zatim anatomski (začepljenje kanala), genetski i imunološki faktor - navodi naš sagovornik.

Kada je reč o ženama, razlog seriliteta može biti poremećena funkcija jajnika ili jajovoda, endometrioza (kada se sluzokoža materice nalazi van anatomski predviđenog mesta) ili imunološki razlog koji se odnosi na stvorena antitela, koja ne dozvoljavaju da dođe do začeća. Kod muškaraca je uglavnom problem u spermatogenezi, u smislu umanjenog broja i pokretljivosti spermatozoida, azospermiji, odnosno nedostatku spermatozoida ili, pak, u poremećenoj moći fertilizacije, odnosno nesposobnosti spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju žene.

- Godine su poseban, limitirajući faktor jer se sa godinama smanjuje reproduktivna moć. Naravno, pušenje je jedan od faktora koji može da bude uzrok steriliteta, a i stres može dovesti do poremećaja hormona i imunološkog sistema i indirektno do smanjenja plodnosti. Od svih 200.000 parova koji ne mogu da imaju decu, oko 80.000 su kandidati za vantelesnu oplodnju, a ostalih 120.000 ide na neke druge terapije, hormonske, antibiotske, banjsko lečenje. Nažalost, ovih 80.000 je prinuđeno da troškove lečenja plaćaju sami - navodi dr Ljubić.

Zbog steriliteta se u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Kliničkom centru Srbije godišnje hospitalizuje od 1.100 do 1.200 pacijenata, njihovom Savetovalištu za lečenje steriliteta obrati se do 7.500 pacijenata, a uradi se od 400 do 750 pokušaja vantelesne oplodnje, dok u celoj Srbiji do 2.500.

A vantelesna oplodnja i te kako košta. Cena ide od 700 evra za najjednostavnije procedure do 5.600 evra. U proseku, jedan pokušaj VTO košta od 1.500 do 2.500 evra, a kod privatnika i više. Najskuplje u svemu ovome jesu zapravo cene lekova - stimulatora. Samo jedna injekcija, na primer, košta od 1.500 dinara pa naviše, a u toku jedne terapije potroši se na desetine ovakvih. Tu je, objašnjavaju stručnjaci, i potrošni materijal - igle, bočice, a potom i cena usluge kuće koja radi proceduru, u koju je uključen tim lekara, biologa, ginekologa, sestara...

- Kad budu usvojeni zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranje, i kod nas bi određen broj pokušaja oplodnje trebalo da bude o trošku osiguranja, ali, nažalost, ti zakoni su još u skupštinskoj proceduri. Do tada mnogi parovi odustaju od pokušaja vantelesne oplodnje jer nemaju taj novac, a neki se lišavaju mnogih stvari u životu samo da bi pokušali bar na ovaj način da dobiju potomstvo. Mislim da bi u tome mogla da pomogne lokalna samouprava. Pre nekoliko godina, opština Niš finansirala je prvi pokušaj asistirane oplodnje ženama iz te opštine - završava dr Ljubić.

Danijela Stanimirović


vesti po rubrikama

^tema

Svaki peti par ne može da ima decu
Metode asistirane oplodnje
Besplatno, a plaća se?!
Odustaju zbog neljubaznosti
Rizici
 
 


     


FastCounter by LinkExchange