GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 19. 9. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U srednje stručne škole uvode se novi profili, ali je interesovanja učenika manje

Deca neće u hemičare, ali hoće u građevince

Porast broja učenika zabeležila je jedino građevinska, ali zahvaljujući građevinskim firmama koje su stipendirale učenike

BEOGRAD - Od ove školske godine uvedeno je osam novih profila u srednje stručne škole, a Ministarstvo prosvete i sporta nastaviće sa uvođenjem novih zanimanja u dogovoru sa službom za zapošljavanje i lokalnom samoupravom.

- Nastavnici su posebno obučeni za nove programe. Međutim, ove godine primetan je pad interesovanja učenika za srednje stručne škole. To nije rezultat samo nastavnih planova i programa, već i tržišta rada, situacije u našem društvu i malih plata. Porast broja učenika zabeležila je jedino građevinsa škola, ali zahvaljujući građevinskim firmama koje su stipendirale učenike. Slobodnih mesta preostalo je u hemijskoj, metalskoj i kožarskoj struci. Nama je potreban lokalni plan razvoja, pa na osnovu njega da napravimo nastavne programe. Ministarstvo rada je, takođe, obavezno da radi na planovima razvoja - priča Bojan Ristić, šef odseka za stručno obrazovanje Ministarstva prosvete i sporta.

Dobra saradnja

Hemijsko-prehrambena-tekstilna škola iz Zrenjanina jedna je od škola koje su ušle u program reforme od prvog dana, a Jugoslav Bogdanović, direktor škole, smatra da su još na početku.
- Napravili smo ključni pomak što smo pokrenuli ljudske resurse i socijalne partnere. Škola ima 14 različitih profila i imali smo dobar odziv na upisu, a od ove školske godine pokrenuta su dva nova profila. Pozitivni ambijent i reformski duh u školi se osećaju, a s decom se radi bolje i oni postižu uspehe na različitim takmičenjima. Imamo dobru saradnju sa socijalnim partnerima, naši učenici imaju nastavu u njihovim preduzećima i hoćemo da čujemo njihovo viđenje za treba učenik da zna za konkretno radno mesto - objašnjava Bogdanović.

Reforma srednjeg stručnog obrazovanja započeta je pre tri godine i u nju je uključeno 50 srednjih škola iz pet područja rada. Na samom početku promenjeni su nastavni programi, obučeni nastavnici, nabavljena stručna oprema i popravljene su škole. Gabrijela Bratić, koordinator za Kardc programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja, kaže da je posle tri godine primetan napredak.

- Smanjeni su izostanci, napredak učenika u nastavi je bolji, po završetku školovanja đaci lakše nalaze posao... Ministarstvo prosvete i sporta pomoglo je školama da naprave modularne nastavne programe koji propisuju ono što đaci treba da znaju kad završe školu. Za ogledne škole ne postoji konkretan udžbenik već je nastavnicima data velika sloboda da kreiraju časove i oni sami prave tekstove i procenjuju odakle će učenici učiti - različiti softveri, Internet ili iz života. Na našem sajtu nastavnici postavljaju svoje programe koje mogu da koriste svi predavači - objašnjava Bratićeva.

Nastavnici, kao nosioci projekta, prošli su posebnu obuku. Iz svake škole obučena su po dva nastavnika, koji su dalje prenosili znanje kolegama.
- Nastavnici moraju da se sarađuju sa okolinom i privredom. Od socijalnih partnera treba traže primedbe na nastavne programe, zatim menjati, gasiti ili uvoditi nove profile. Moramo naviknuti da menjamo sistem - kaže Bratićeva.

U nastavne programe uvedeno je više prakse, tako sad učenici trogodišnjih zanimanja imaju 40 odsto, a četvorogodišnjih 30 odsto praktične nastave. Konkretnih rezultata o reformi srednjeg stručnog obrazovanja još nema, a Bojan Ristić i Gabrijela Bratić se slažu da treba da izađu dve-tri generacije da bi se video napredak.
- Tek ćemo u školskoj 2006/2007. godini znati kako ćemo i šta dalje. Pitanje završnog ispita u osnovnim školama moramo rešiti 2008/2009. godine, a kod srednjih škola 2009/2010. godine. Generacija mesara koja je ove godine završila imala je polaganje završnog ispita po novom programu, a u komisiju su bili i predstavnici preduzeća - kaže Ristić.

M. Jakovljević


vesti po rubrikama

^društvo

Deca neće u hemičare, ali hoće u građevince
Ne zamuckuj, gazda to ne voli!
Povratak je priča za malu decu
Rigorozne mere na farmama zbog ptičjeg gripa
Još tri lekara u zatvoru zbog penzija
Amerikanci pomažu metalce u Srbiji
Promovisana prva internet oglašavačka mreža
 


     


FastCounter by LinkExchange