GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Reagovanje na usvojeni Zakon o reformi penzijskog i invalidskog osiguranja

Penzioneri osuđeni na život u siromaštvu

Vlada Srbije dostavila je Skupštini Republike Srbije Predlog zakona o reformi penzijskog i invalidskog osiguranja, koji ne poštuje ekonomska i socijalna prava penzionera stečena u radnom odnosu, sprečava rast penzija u skladu sa rastom zarada i predstavlja zločin protiv čovečnosti, jer 740.000 penzionera danas primaju penzije ispod prosečnog iznosa od 10.874 dinara, i ne mogu da pokriju troškove života odraslog lica, koji iznose 15.000 dinara, odnosno 180 evra, što je granica siromaštva.

Reforma penzionog sistema je posledica političkih ciljeva ministara za finansije Đelića i Dinkića da povećaju prihode budžeta na račun smanjenja prihoda fonda PIO i preinačavanja obaveze države Srbije kao garanta za prihod fonda PIO po osnovu vraćanja dugova za uplaćeni višak prihoda fonda PIO u periodu do 1992. godine u budžet, radi finansiranja izgradnje objekata u društvenoj i državnoj svojini, u dotaciju za isplatu penzija (član 116. Zakona PIO). Smanjene su stope penzijskog osiguranja od 32 odsto na 19,6 odsto, odnosno 22 odsto radi povećanja stopa poreza na zarade zaposlenih i smanjenje stope učešća od 30 odsto na 10 odsto u raspodeli prihoda ostvarenog privatizacijom društvene i državne imovine.

Učešće budžeta, po osnovu vraćanja duga države Srbije, iznosilo je do 15 odsto u periodu do 2000. godine, povećano je na 45 odsto u 2002. godini i 36,7 odsto u 2004. godini. Pošto budžet finansira socijalnu pomoć, a ne i isplatu penzija koju finansiraju osiguranici iz sredstava plata i zarada i predstavlja imovinsko pravo i ličnu potrošnju, MMF je s pravom dao primedbe i zahtev da se prekine davanje dotacija Fondu PIO. Ministri finansija Đelić i Dinkić, pošto im nisu uspele finansijske nečasne radnje, umesto da vrate prihode koji pripadaju Fondu PIO, oslobode učešće budžeta u prihodu Fonda PIO, daju nalog ministrima za socijalnu politiku Gordani Matković i Slobodanu Laloviću da menjaju kriterijume za usklađivanje penzija u cilju smanjenja rasta, odnosno, zaustavljanja rasta penzija.

Negativne posledice promene kriterijuma usklađivanja penzija su život penzionera u bedi i siromaštvu, brži rast broja umrlih korisnika penzija u odnosu na broj novih korisnika penzija i pad realne kupovne snage penzija.

Na izborima za poslanike Skupštine Republike Srbije penzioneri neće glasati za kandidate političkih partija koje su podržale donošenje Predloga zakona o reformi penzijskog i invalidskog osiguranja.

Dr Milan Ćurić, dipl.ek, predsednik Demokratskog sindikata penzionera Srbije, Beograd


Da li je konačno došlo vreme za promenu izbornog zakona

Birač da vlada, a ne samo da glasa

Izbori nekoliko zadnjih godina pokazuju da se nešto treba i mora menjati u izbornim zakonima. Kao što nam je poznato, nekoliko zadnjih izbora za poslanike i odbornike jedva su privlačili polovinu biračkog tela, ponekad su se morali i ponavljati. Moramo se pitati zašto je to tako i šta treba menjati u izbornim zakonima, izbornom sistemu... Prema najvišem aktu države, prema Ustavu, građanin ima pravo da bira i da bude biran u sve organe vlasti. Da li je to tako u praksi? Ja bih rekao da nije.

Imamo Narodnu skupštinu Srbije, Skupštinu Pokrajine Vojvodine, skupštine organa, a sve treba da budu narodne. Međutim, pre bi se moglo reći da su one stranačke, jer u njima su uglavnom predstavnici raznih stranaka, a stranke diktiraju svojim poslanicima kako da glasaju u Skupštini. Pitamo se da li je to demokratija za koju se svi javno, deklarativno zalažu. Većina građana birača ne pripadaju nijednoj stranci. Ta većina najmanje utiče na izbor predstavnika u Skupštine, dok manjina (stranačka) nameće većini kandidate i glasačke liste.

Izborni sistem, dakle, izborni zakoni treba da obezbede suštinsku demokratiju u izborima, što znači da birači građani treba da imaju glavnu reč u celom izbornom postupku, od predlaganja kandidata do biranja na glasačkim mestima.

Zbog toga što su nam skupštine stranačke, mi nemamo ili imamo veoma retko jake skupštine sa većinom u donošenju zakona. Uglavnom se nateže kod glasanja za neki glas da prevagne. Pitam se kakav je to zakon kada se donosi sa neznatnom većinom, kako će se taj zakon u praksi sprovoditi jer je blizu polovine bilo i protiv, još ako je nekoliko glasova "kupljeno"...

Ovo je pitanje za sve stranke: Kuda idemo? Da li su stranke zbog toga da se bore za privilegije svoje i svojih predstavnika, ili su dužne da se bore za narodne potrebe i želje.
Da bi se sve to prevazišlo, da bi građani birači izlazili na izbore, mora se nešto menjati u izbornom sistemu. Ta promena mora da obezbedi da birači biraju svoje predstavnike neposredno, da glasaju za određeno ime i prezime, a ne za liste stranaka. Bez takvog glasanja nema demokratije.

Dragan Ugarčina, Čačak


Misli u crvenom zarada u zelenom

Gospodinu Bjeliću iz Njujorka smeta diskusija o intelektualizmu i odgovornosti intelektualaca za stanje u društvu. Svi mi ovde u ovoj rubrici za '' široke narodne mase'' već duži period čitamo ''intelektualna'' pražnjenja u dopisima ''profesora, dr-a ing-a Bjelića koji, eto, kao višestruki nosilac titula stalno nama svima ukazuje na ''pokvarenost, trulost'' i šta sve još Zapada.

I stalno nam prof. dr ing. Bjelić objašnjava kako je na Zapadu ''sve naopako'', naročito u Americi, i poručuje nam da za sve treba da krivimo celi svet, ali posebno da nikako ne stajemo pred ogledalo. Samo jedno nikako da nam objasni profesor iz Amerike, a to je kako on sve te strahote Zapada podnosi već više od dve decenije.

Mi ''pojedinci'' koji smo se pogrešno ''zaljubili'' bili bismo zaista zahvalni profesoru kada bi nam on objasnio kako se to živi i radi u američkim dolarima, a misli u komunističkim idejama? Stvarno bi to bilo zanimljivo pročitati jer mi kao ''pojedinci'' nikako da se odljubimo od demokratije koju je zapadna Evropa razvijala i gajila svim svojim intelektualnim snagama. Nama su evropski evri ovako novi iz štamparija prelepi, pa bismo da ih ima više i u Srbiji, a mogao bi i po koji američki dolar da im se pridruži.

Šta da rade oni koji nisu imali tu sreću da odrastaju kod svoje majke Srbije, a da rade u Americi i podnose njihove dolare kao profesor Bjelić, nego kod majke Srbije doživeše sve najgore, a truli ih Zapad zagrlio svim snagama i primio u krilo kao svoju decu. A onda i taj ''zli i naopaki'' Zapad im još pruži i sve šanse da prošire svoje vidike i otvore oči. Baš je neki taj Zapad, koji im još pruža i tu mogućnost da za pet minuta sređuju sve birokratske potrepštine. Majka Srbija im to ne dozvoljava ni za pet godina, osim ako debelo potplate i najnižeg birokratu u birokratskoj lestvici ili, ako imaju poznanstva u ''intelektualnoj eliti'' mnogih profesora, doktora?!

Jesu baš glupavi ti ''zaljubljenici trulog Zapada'', kad im je šansa tamo da dožive duboku starost daleko veća nego ona kod njihove majke Srbije, i gde imaju zavidnu zdravstvenu negu dok to još žele i svojim sunarodnicima koji imaju tu ''sreću'' da odrastaju kod majke Srbije.

Duška Beker-Isaković, Holandija


Maglu vide sa 1.000 kilometara

Vrlo interesantno, a pomalo i zanimljivo pismo stiglo je iz Švedske za rubriku Glas čitalaca od izvesnog druga Joviše Vidića od Rudina. Čovek inspirisan nekim političkim govorom političkog lidera jedne opozicione stranke, u ovom slučaju B. Karića napisao nam je jednu priču o magli, o poimanju vlasti, o pšenici, i o još kojekakvim tricama i kučinama.

Neverovatno je da naš čovek na privremenim radom u Švedskoj, drži politička predavanja i daje besmislene ocene o nekom, ko ima dokazanih uspeha u svim poslovima, koje je započeo kako u svetu, tako i u Srbiji. Ne samo to, drug Vidić nam priča o drugovima, partijskim rukovodiocima, gde te reči poistovećuje ni manje ni više nego s najkrupnijim kapitalistom kakav je Bogoljub Karić. Ako je i od našeg gastarbajtera iz Švedske, mnogo je.

Zašto sam ovaj tekst počeo sa interesantno i zanimljivo?! Evo odgovora: "Drug Joviša Vidić bolje očito identifikuje, i ima bolju procenu cene magle u Srbiji iz daleke Švedske, nego mi iz Šumadije i centra Beograda. Mora da Švedska proizvodi mnogo moćne teleskope, ili su braća Tarabići dobili naslednika!?

Milutin Mlađenović, Beograd


Luksuz na sirotinju

U Ulici kralja Petra Prvog, već postoji Narodna banka Srbije, blizu Saborne crkve, koja je sagrađena još za vreme Kraljevine Jugoslavije, čiji je vestibil u raznobojnom staklu i danas veoma lep. Iz toga razloga mislim da je potpuno nepotrebna bila izgradnja skupe građevine - nove Narodne banke na Slaviji, u doba ovih "teških vremena". To je, ništa drugo do trošenje narodnih para za luksuz!

Voleo bih da čujem šta bi rekao Rokfeler, ili njegov deda, koji je nosio jedno isto odelo 30 godina, na ovaj premudri potez naših preduzimljivih direktora koji galantno troše tuđi novac?! Kada je već počeo takav projekat, pitam se da li je toliko vremena potrebno da bi se završila jedna obična zgrada. Zaista jedinstven fenomen u svetu da luksuzna banka zvrji prazna čitavu deceniju.

Miloš P.Đorđević, penzioner, Beograd