Pozicija i opozicija, svaka povišica poslaničkih plata vrlo lako ujedinjuje sve poslanike, jer ko je nenormalan da se bori protiv veće plate?! Pravo na izglasavanje svojih plata nemaju svi slojevi našeg društva. To pravo rezervisano je samo za naše poslanike koji će "realno" odmeriti svoje vrednosti. Pored "zadovoljavajućih" plata, poslanici uživaju i brojne beneficije, a najveća je, da za svoju platu ne moraju uvek da prisustvuju skupštinskom zasedanju, verovatno zbog toga što imaju oni i neka druga posla, ako se uzme u obzir da su oni često angažovani po raznim upravnim odborima kao nezamenjivi kadar. Za ovo angažovanje primaju neki honorarčić, čija visina nije za javnost. Zašto građanima bez potrebe podizati pritisak?!

Što se tiče "darežljivosti" države, da dopunjava penzioni fond radi redovne isplate penzija, ona proizilazi iz čl. 28. Ustavnog zakona, po kome je država garant za isplatu penzija. Zašto garant" Zato što je svojevremeno prepun penzijski fond izarčen od države, odnosno svih dosadašnjih vlada za razne nenamenske potrebe, pa se zato sada nadoknađuju ova praznina penzijskog fonda. I ne samo zbog toga. Za slab priliv doprinosa u penzijski fond, glavni razlog treba tražiti u sve većoj nezaposlenosti radnika, koji po osnovu tehnološkog viška ostaju bez posla. Zašto se ne poveća broj zaposlenih, kako je obećano pred izbore.

Sve se više potcenjuje minuli rad sadašnje generacije penzionera koji su toliko stvorili i sagradili da se danas to ne može ni okrečiti, a kamoli da se dostigne stvaralački nivo prošlo vremena. Ovo jeste stara priča, ali se ne sme zaboraviti. Nisu samo penzioneri i nezaposlenost problem sadašnje države. Činjenica je da se nije uspelo ni sa oživljavanjem zamrle privrede, od koje treba da živi država i ovaj narod, pa se oslanjamo na inokredite, čiji nas davaoci sve više ucenjuju i stvaraju sve pogubniji standard građana, koji poslušno, sa ispražnjenim generatorima očekuju bolje sutra.

Cinično je slušati autore Zakona o penzijama, kada govore bajkovite priče o standardu koji ćemo imati 2010. 1015. i 2020. godine, kao da se ne radi o ljudima trećeg doba, nego o omladincima i pionirima pred kojima je život. Cinična je i preporuka da se penzioneri odreknu kvalitetnijeg života u interesu bolje budućnosti mladih, što ima za posledicu stvaranje antagonizma između starih i mladih, da bi se tako zaobišle istina o pravim temama koje muče ovu državu. Usput i pitanje: Čega su se odrekli naši poslanici i funkcioneri u korist mlade generacije?!

Činjenica je i da našu zemlju sve više napuštaju mladi pod geslom: "Trbuhom za kruhom" i da nam je natalitet u ozbiljnom padu i to pre svega zbog siromaštva, pa je zbog toga i brojčani odnos između mladih i starih sve nepovoljniji. U nedavnoj anketi Sindikata penzionera "Nezavisnost" zabeleženo je da oko 38 odsto penzionerskih domaćinstava ima u svom sastavu njihovu decu i unučiće jer su nezaposleni i bez stana, pa su zbog toga u statusu "izdržavanog lica. Činjenica je da veliki broj izbeglica, pre svega sa Kosmeta, vodi tešku borbu za goli opstanak, gubeći pri tome sve više nadu da će ih država zaštiti od terorista na Kosmetu.

Činjenica je da ni posle pet godina nismo dobili novi Ustav, a formiranje zajedničke države sa Crnom Gorom sve je neizvesnije. Kad se sve to uzme u obzir, nema ni malo mesta za nikakvo novo vrednovanje naših poslanika i državnih funkcionera, koji istini za volju ulažu napore, ali nema rezultata, ili kako bi to slikovito rekao jedan političar: "Svi vidimo, a mlin melje, ali nigde nema brašna".

Svi su izgledi da se narod najzad oporavio od amnezije i da će moći da proceni na sledećim izborima, kome treba dati poverenje, jer vreme čekanja i nadanja, odavno je prošlo.

Živorad Pantić, Beograd

Toliko je daleko "dogurala" lažna demokratizacija i istinska manipulacija, pa i diktatura i beznađe u obrazovanju, da se više i ne treba čuditi već nenormalno prihvatiti kao normalno. A deca su u pitanju.

Čitamo u Glasu priloge iz obrazovanja, koji senzacionalno deluju, ali narod je navikao na loše glasove iz školstva koje je pod "kapom politike" i "zapadnih muzikanata".

"Univerzalni" reformatori

Nije ništa novo da sindikati u tranziciji "dobro sarađuju sa vladom", a redovno okreću leđa članstvu, čak i kada su na ivici gladi. Od tri reprezentativna sindikata prosvete, dva su odustala od štrajka (Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost"), a Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ostala je na pozornici zaštite interesa zaposlenih u obrazovanju. Štrajkbreheri (Branislav Pavlović i Zdravko Kovač) još huškaju ministra Vuksanovića da bude oštriji u sindikalizmu.

Da se školstvu crno piše, to, pored ostalog, kazuje i podatak da su ministru prosvete i sporta u pomoć priskočili "štrajkogasci" ministar Dinkić i ministar Lalović. Ovaj poslednji (S. L) osim što je ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, vanredno je preuzeo još dve delatnosti - sport i prosvetu. Univerzalni "reformator" inače je poznat što su u "njegovoj civilnoj državi" višak deca, radnici, penzioneri i invalidi, koji su prepreka za "evropsku državu blagostanja" u Beogradskom pašaluku. Ministar Slobodan Lalović zadužen je za otkaze štrajkačima, a ministar Slobodan Vuksanović za "zaštitu dece" (?) od "nesavesnih i tvrdoglavih nastavnika". Oba Slobodana zajedno guše slobodu nastavnom kadru i ljudska prava po međunarodnim standardima. Ako se ovoj dvojici pridruži čika Dinkić, vlasnik državne kase, onda se vidi da u školstvu "mnogo babica porađa kilavu decu", uz pomoć dva "trojanska sindikata".

Ministar prosvete i sporta iz časa u čas demonstrira nesposobnosti i odsustvo dobre namere u vođenju "reforme" obrazovanja, pa je pozvao pojačanje iz još dva ministarstva.

Preslišavanje profesora

Pre toga pozvao je u pomoć policajce (?!) da preslišavaju profesore zašto su u šrajku i zašto ne obavljaju savesno svoj posao sa decom! Policajci su ministru prosvete i sporta pomagali u zaštiti učenika od huligana u školama i oko njih, kao i u zaštiti reda na utakmicama visokog rizika, a sada policajci služe i za zaštitu učenika i fotelje ministra od gladnih nastavnika! Policijska reforma našeg školstva napreduje li napreduje! Ministar prosvete i sporta u panici širi krug "babica" - onih koji su protiv štrajka: uvlače u ovu igru roditelje i učenike (navijače za tri ministra - Dinkića, Lalovića i Vuksanovića). Inspektori seju strah i trepet u progonu nastavnika iz škola. Pretnja pretnju stiže, a na području Niša mnoge škole ne rade jer nema autobusa za prevoz.

Autor poznat redakciji

"Firma zaključana, direktor u vojsci", 6. septembar 2005.

Poštovani, javljam se povodom napisa u vašem cenjenom listu, autora Svetlane Vojinović, pod naslovom "Firma zaključana, direktor u vojsci", objavljenog 6. septembra 2005.

Kao jedan od suvlasnika, u pomenutom napisu javno sam ukazao da "Trgobanat" iz Bele Crkve, posle privatizacije, propada, zbog čega sam protiv odgovornih podneo više tužbi i krivičnih prijava. Štaviše, "Trgobanat" postoji samo na papiru, jer Borko Višnjić, Darinka Aleksić i Stevo Prihatkov (sa kojima sam kupio 50,60 odsto ovog preduzeća), nezakonito otuđuju privatnu, društvenu i imovinu malih akcionara i gomilaju dugove, čime žele da "Trgobanat" odvedu u stečaj.

Živica Višnjić, otac akcionara i direktora Borka Višnjića - koji je nedavno otišao u vojsku i zaključao firmu - u pomenutom napisu, međutim, tvrdi da je dosta toga što tvrdi Avramović netačno". Višnjić još kaže: "On (misli na mene) je hteo da uzme "Trgobanat" i da ga proda, a onda je tražio 250.000 evra. Doveo je neke mafijaše da nas zaplaše. Davali smo mu ključeve od preduzeća, ali on je uvek bio nezadovoljan, izmišljajući nove razloge".

Ništa od toga, međutim, nije tačno. Kako, zaboga, mogu da uzurpiram i prodam firmu u kojoj sam suvlasnik samo 12,65 odsto, a država ima 40 odsto? Zašto bih dovodio "neke mafijaše" da nekog zaplaše kad je "slučaj Trgobanat" u sudskoj poceduri? Očito je da su u strahu velike oči, pa Živica Višnjić svakog (njemu) nepoznatog u Beloj Crkvi, koji se sretne sa mnom, proglašava mafijašem. Pa, zar su gospodinu Višnjiću mafijaši i sudski izvršitelji iz Pančeva?! Ipak, osnovno pitanje glasi: Po kom osnovu Živica Višnjić daje izjave za medije o "Trgobanatu" i drži ključeve upravne zgrade preduzeća? Jer, on je samo otac jednog od akcionara koji ima 12,65 odsto vlasništva u "Trgobanatu". Pa, nije ta firma njegova dedovina.

Toliko zbog javnosti. Što se mene tiče, ovim sam završio polemiku sa gospodinom Višnjićem. Vidimo se na sudu! Tamo će morati da objasni od koga sam tražio 250.000 evra, kako je uzurpirao 13 (trinaest) lokala "Trgobanata", ko mu je dozvolio da u upravnoj zgradi firme održava sastanke SPS-a, i još mnogo toga.

Vasilije Avramović, suvlasnik "Trgobanata", Bela Crkva

Poštovani, mobilni operater Mobtel čiji sam korisnik, evo već sedmu godinu, čini se ima velike probleme sa radom svoje mreže. Naime, u protekle dve nedelje gotovo da nema dana da mi se prijatelji, ali i poslovni partneri ne žale kako me pozivaju telefonom i da dobijaju signal kako pretplatnik nije dostupan. Svakako za sve to vreme moj telefon mi uredno pokazuje da je u mreži. Nisam siguran šta se dešava, ali je očigledno da se radi o velikom preopterećenju mreže.

Ovih dana slušamo kako se g. Karić, inače vlasnik Mobtela, ima probleme i da mu se čak preti hapšenjem. Ne znam da li ti poslednji događaji imaju veze sa time što mi moj telefon nedostupan, međutim rekao bih da mreža izgleda debelo posustaje po pitanju svojih tehničkih kapaciteta. Ne bi bilo loše da se neko od zvaničnih predstavnika Mobtela bar javno oglasi kako bi korisnici znali o čemu se radi, i da bi znali da li oni još imaju nameru da rade profesionalno, kako je to bio slučaj i do sada, ili da nas na vreme upozore da menjamo svog operatera.

Petar Kostić, Zemun

Već sam naslov članka našeg poznatog satiričara i novinara Brane Crnčevića stavlja nas u nedoumicu, koja bi se mogla definisati kao pitanje "da li smo mi Srbi narod najstariji" i da li je naš srpski jezik "majka svih jezika", kako to neki pretenduju?

Ako smo mi Srbi narod najstariji, po nekoj logici trebalo bi da budemo i narod najkulturniji. Ako je naš jezik "majka svih jezika", onda bi trebalo izvršiti neke reforme i izbaciti neke strane reči iz njega.

Videli smo da je naš ministar "kolosalnih" investicija već odavno promovisao svoje mane, i u medijima i na javnim državnim mestima. Isto tako smo videli da srpski heroj koji brani srpstvo u Hagu, širi svoju strast za pušenje pred najvišim ličnostima "međunarodnog" suda.

Međutim ono što je stvarno nerazumljivo je da se naš satiričar, književnik, novinar u svom članku žali kako mu u Srbiju dolaze vaspitači i vaspitačice iz uvoza a on fini u čistom izvornom srpskom jeziku viče "jebo te" i to nekoliko puta.
Možda su ipak mnogima kod nas potrebni i vaspitači i vaspitačice.

Dragan Rakić, Strazbur, Francuska