GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 13. 9. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Najobimnija arheološka iskopavanja u manastiru Sveti Prohor Pčinjski završena prošlog vikenda

Ni traga blagu Aleksandra Makedonskog

Unutar zidina manastirskog zdanja Sveti Prohor Pčinjski, na južnom kraju opštine Bujanovac, nešto više od dva meseca traju potpuno neuobičajena arheološka iskopavanja. Ekipa arheologa Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša potpuno je prekopala unutrašnjost crkve Sveti Prohor Pčinjski.

Povod za ovako ozbiljne radove, kako tvrde arheolozi je postavljanje podnog grejanja. Da bi se to preduzelo, ekipa Zavoda za zaštitu spomenika prihvatila se iskopavanja. Otkriveno je da je manastir Sveti Prohor Pčinjski star 19 vekova, odnosno da je prva graditeljska faza vezana za doba vizantijskog cara Romana IV Diogena, odnosno za drugi vek nove ere, kada je podignut manastir. Sledeća graditeljska faza bila je iz 13. veka, iz vremena kralja Milutina. Za 16. vek arheolozi raspolažu podacima, i to pisanim izvorima, da je manastir Sveti Prohor Pčinjski bio izuzetno bogat i da je imao tronove od slonovače, ali iz tog perioda nisu nađeni nikakvi tragovi. Poslednja graditeljska faza vezana je za period od 1898. do 1904. godine, kada je podignut manastir kakav se danas može videti.

Predskazanje se ostvarilo

Prema legendi, hrišćanski pustinjak Prohor Pčinjski predvideo je lovcu Diogenu da će postati car, i postavio mu je uslov da, kada se to ostvari, podigne crkvu. Diogena su zaista izabrali za cara ali on je zaboravio obećanje koje je davno dao dok mu jedne noći u san nije došao Sveti Prohor, koji je u međuvremenu preminuo. Diogen odlučuje da podigne manastir na mestu do koga ga je doveo orao, budući da drugačije nije mogao da pronađe gde se nalaze mošti Svetog Prohora. Tako je u dolini reke Pčinje podignut prelepi manastir posvećen Svetom Prohoru Pčinjskom.

- Najverovatnije je da je kralj Milutin ne samo obnovio nego i proširio postojeću crkvu dodajući joj još i pripratu. U 16. veku, kada je, kako verujemo, manastir bio veoma bogat, dodat je još jedan oltar, Bogorodičin paraklis, tako da manastir Svetog Prohora Pčinjskog ima dva oltara, jedan posvećen tom svecu a drugi Bogorodici - kaže Aleksandar Aleksić, jedan od arheologa koji su radili iskopavanja u manastiru Sveti Prohor Pčinjski.

Kopanjem unutar crkve, do dva metra u dubinu, pronađeni su temelji Milutinove crkve ali ne i kraj manastirskih temelja iz sadašnjih dana, kao da su započeti temelji predviđeni za mnogo veći objekat nego što je manastirsko zdanje.

Ispod temelja južnog zida Milutinove crkve nađena su dva "pitosa", keramičke posude za hranu, iz perioda trećeg do šestog veka nove ere. Osim toga, iskopavanja su otkrila da je čitav prostor oko stare Milutinove crkve bio nekropola, u porti i neposrednoj blizini manastirske crkve.

U podu ispod manastira pronađeno je dosta novca iz turskog perioda i kasnog srednjeg veka. Što se tiče kopača zlata, kakvih u ovom delu južne Srbije ima podosta, pouzdano je provereno da su netačne priče da se ispod oltara krije zakopano zlato, iz doba Aleksandra Makedonskog. Upravo prostor oko oltara prekopan je i nije nađeno baš ništa.
Manastir Sveti Prohor Pčinjski dobiće i novi ikonostas u skladu sa objektom, a crkva potpuno drugačiji oblik. Značajni radovi na restauraciji rade se i na spoljnoj fasadi manastira Sveti Prohor Pčinjski.

Dok su arheolozi zadovoljni završenim radovima, meštani negoduju zbog tolikog narušavanja unutrašnjosti manastira, kao i zbog namere da se potpuno menja unutrašnjost zdanja koje se u bujanovačkom kraju poštuje kao sveto mesto.

Slađana Majdak


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Nije prohodao ali već šalje poljupce
Ples zagrljaja
Ni traga blagu Aleksandra Makedonskog
 
 


     


FastCounter by LinkExchange