Afera oko prodaje vojne opreme jedne privatne firme Vojsci SCG od nekoliko stotina miliona evra je luk i voda, gospodo, prema kriminalu u aferi oko prodaje Delta banke i namere da se proda "Nacionalna štedionica". Evo nedvosmislenih argumenata za ovu tvrdnju.

Niko nije čuo da uopšte postoji Delta banka do 5. oktobra 2000. godine. Ipak, brzinom svetlosti, ova banka zauzela je poslovni prostor, određene službenike bivših državnih banaka poput Beobanke, Invest banke. Za godinu dana ta banka je narasla, otvorila desetine i desetine ekspozitura, i to sve sa kapitalom od samo nekoliko desetina miliona evra investicija u opremu i za poslovni prostor.

Finale ovoga znamo - čovek koji je omogućio da sve ovo prođe ovako olako učestvovao je i prisustvovao u prodaji ove banke (čak i slikajući se pred TV kamerama) italijanskom partneru za neverovatnih 285 miliona evra! Čovek koji je omogućio profit pri preprodaji ove banke od neverovatnih 250 miliona evra je niko drugi do aktuelni ministar finansija. Nije ovo vrh ledenog brega aferaških marifetluka naših aktuelnih ministara.

Slučaj "Nacionalne štedionice" još je skandalozniji. Tadašnji guverner lično je prevario i preveo žedne preko vode jednu celu političku garnituru bivše DOS vlade na čelu sa pokojnim premijerom. Prilikom svečanog otvaranja svima je tada objašnjeno da dolaze na otvaranje Nacionalne štedionice, a zapravo to je bilo otvaranje privatne štedionice u većinskom vlasništvu nekoliko poslovnih ljudi i njihovih preduzeća.

Da prevara i bezobrazluk idu lančano, pokazalo se tako što su tadašnja Narodna banka i njen prvi čovek te 2002. godine deo naših deviznih rezervi dali na račun jedne privatne banke u Rusiji. Da komedija i prevara budu kompletni, pare s tog računa, gde je držan određeni deo naših deviznih rezervi, upotrebljene su za kupovinu većinskog paketa akcija u vlasništvu Nacionalne štedionice od strane privatnih lica. Dakle, sve vreme javnost i deo vlasti bili su u zabludi da je Nacionalna štedionica državna, a ona je već od osnivanja bila u privatnom vlasništvu tri-četiri poslovna čoveka, sada svima znanih.

Sada se odigrava ista, pomenuta priča, a finale je naravno prodaja, odnosno preprodaja i privatizacija i onako privatne Nacionalne štedionice stranom partneru. Gde se za uloženih nekoliko desetina miliona evra, na kraju balade, dobije profit od nekoliko stotina miliona evra. Kakav je trenutni standard građana i stanje u našoj privredi, nije teško ukapirati, da se sa parama od prodaje Delta banke i Nacionalne štedionice može kupiti pola Srbije. I to se upravo i dešava ovih meseci, dana. Šta mislite, gospodo, koliko su dobri oni u vlasti, oni koji su sve ovo ovako upakovali i izveli a da javnost nije uspela ni glasa da ispusti?

Milutin Mlađenović, Beograd

Navodi ovih redova, ovog proglasa, ne mogu se valjanim argumentima osporiti. Ciljevi proglasa su: rešenja o upošljavanju stotina hiljada nezaposlenih, pre svega onih kojima je do punog radnog staža i penzije - malo ostalo, zatim, radno angažovanje invalida, tehnoloških viškova i ostalih kritičnih struktura, ali i obezbeđenje sredstava za pokretanje proizvodnje kao jedinog mogućeg i pravog izlaza Srbije iz sveopšte i sve veće krize.

Odgovorni ne mogu pravim argumentima da potvrde kako je u Srbiji iz dana u dan sve bolje i bolje - zahvaljujući njima, već je sve gore, te zamajavaju narod dok država dublje tone prema dnu, koga nema kada se propada. Niko od njih ne može da navede mere koje preduzima u okviru svojih nadležnosti, što je bi trebalo da čine.

Ne, narode, nije izlaz u uzimanju međunarodnih kredita, koji opterećuju buduće generacije, nema tu praktične mudrosti, niti neminovnosti, već ima neodgovornosti. Nesposobne vođe vuku takve poteze zarad kupovine socijalnog mira i sopstvenog opstanka na vlasti, da takvi neodgovorni i nesposobni, ostanu u vladajućim foteljama, dok u isto vreme zadužuju generacije koje dolaze, dok savremenici ne vide nikakvu perspektivu.

Protiv proglasa biće listom nesposobni. Kratko će se takvi na ovaj proglas nasmejati, ali ne i argumentima osporiti i dati viđenje izlaska iz krize. Njihov cilj je da u foteljama opstanu dokle god to mogu, a Srbija će ionako sasvim propasti, čemu svesrdno doprinose, ne preduzimajući ništa što moraju, a ukoliko ne znaju šta treba da preduzimaju, onda bi morali da se samouklone i prepuste položaje onima koji imaju rešenja. Izvesno je da sposobnih ima, na stotine, uz to su i pošteni i vredni.

U najkraćem: nužno je bezbolno obezbediti neophodan, početni kapital, ali ne kreditima. Izlaz je u - prirodi, rešenje je: majka priroda, koja nudi početni kapital za izlaz Srbije iz krize. Na ove reči mnogi će se nasmejati. Takvi su nesposobni, a kao takvi ne mogu da se izbore sa kriminalcima jer su nemoćni da vode državu ili su deo kriminalnih organizacija. Jasno je da je lako rešiti problem kriminalaca. Neka svako ko ima imovinu vredniju od, na primer, tri miliona dinara konkretno i argumentima obrazloži način sticanja i vreme, te ono što ne bude opravdano, postaje društvena svojina, pa to prodati, a dobit usmeriti proizvodnji. To je svakako tema posebnog elaborata.

Elem, Srbija je bogata darovima prirode, koji se i suviše malo koriste. Naša država, kao retko koja, bogata je lekovitim biljem, šumskim plodovima, dragocenim korenjem... To zaslužuje posebne elaborate o rasprostranjenosti, količinama, načinima ubiranja, preradi, pa i otpremanju u inostranstvo zarad gomila evra i dolara.

Ovim proglasom ukazuje se samo na jednu od mogućnosti koje nam nudi priroda koja nas okružuje. Da, majka priroda nam i ovog puta može pomoći. Eto, naše reke i jezera, posebno Dunav, bogate su ribama, tonama i tonama ribe, zdravom i vrednom hranom za osiromašene i izgladnele Srbe, ali je to svojevrsna i nemerljiva, dragocena roba i za izvoz. Svakako da su projektima obuhvaćeni i ribnjaci, njihovo opremanje, proširenje, obezbeđenje i sve ostalo.

Ribe se razmnožavaju i hrane reke i jezera. Ništa tu čovek ne ulaže, a dobiće izuzetno veliku početnu vrednost, bez obaveze vraćanja i bez kamata. Na stotine tona riba je u vodama, dobar je to početak za sticanje novca u zemlji, a pre svega u inostranstvu.
Jedino rešenje je u pokretanju proizvodnje sredstvima obezbeđenim po osnovu darova prirode, zarad napretka, proizvodnje od najmanjih sitnica do svetsko konkurentne robe. Prioritet će imati najpotrebnija roba za domaće tržište, a pojedini proizvodi i za inostrano. To je svojevrsna proizvodnja mesa, ribljeg mesa, hrane za ljudsku upotrebu, za osiromašene i ogladnele, za početak proizvodnje od igle do lokomotive, za opremanje napuštenih hala i početak nove proizvodnje, konkurentne na domaćem, ali zatim i na inostranom tržištu.

advokat Ljubiša Mihajlović, Svrljig

Već kola po gradu i, naravno, u ovoj zemlji: "... Šta je Ceca rekla?.. Ozbiljno?..... I baš to rekla?... Svaka čast! "

Izjava Cece (Svetlane) Bojković koja ulazi u drugi istorijski ciklus ove zemlje za poslednjih dvadesetak godina, glasi: " Niko ne sme da (N) Vas bije za vreme tranzicije". Dole potpisani je slobodno i lično, da ne bude zabune, interpretirao Cecinu izjavu koja je otprilike glasila: da nismo ovako zamišljali tranziciju, da nam ovakva i ne treba, tj. ovakvo njeno tumačenje ovih na vlasti... Viđenje izrečeno na istorijskom skupu slobodnih umetnika u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" pre nepunih mesec dana.

Prolomio se aplauz kićene slobodno umetničke družine, koja je ispunila skoro sve prostore velikog paviljona, po slobodnoj proceni do dve hiljade duša!? Srpsko četiri "S" zahteva! T. j. Srpska Sirotinja Sa Stilom - govori, živi, apeluje, buni! Aplauz je potvrdio ono što je odavno sazrelo u glavama i dušama ljudi, ono što je sazrevalo u ljudima ostalih "tranzicionih" naroda. (tranzicija - narodno hodanje ili pretrčavanje vatre) Razdiranje iluzije, izlazak iz crvene, rusko-španske, vekovne serije... I, ponovo život. Evo ga, mrda!

Izjava koja se, svojevremeno, polit-emotivno otrgla i odmah postala imenitelj jednog vremena i ponašanja - nažalost izvitoperenog i neukog - može da posluži ozbiljnijem i sudbonosnijem životnom prelasku kroz pustinju napravljenu, tadašnjim i dosadašnjim pogrešnim vođenjem, zavođenjem i polit-ruko-nogo-vođenjem ove zemlje. Mojsija nemamo da nam otvori more i izvede nas...

Međutim, Srpska Sirotinja Sa Stilom ne miruje. U velikom protestnom maršu ulicama: Vasina, Knez Mihajlova, Terazije, Srpskih vladara, Knez Miloševom, do Nemanjine (dole potpisani je bio u prvim redovima") pri zvaničnom i demonstrativnom predavanju peticije prostoru Vlade SCG, organizovana je istorijska fotografija milicijskog dekora u zagrljaju sa četiri S! Na stepeništu uvažene ustanove. I malo trotoara...

Dakle, Ceca je izjavila! Četiri S zahtevaju! Simbioza duha i reda ove zemlje! Simbolici nikad kraja. Simbolika obavezuje...

P. S.
"Teško vama zakonici što tovarite na narod bremena preteška za nošenje a vi nijednim prstom nećete da ih pomaknete" (Jev. Po Luki, 11,46) Ko zna!?

Slobodan J. Čvorović, književnik, Beograd

Doživeh i ovde u Njujorku da vidim duge redove za benzin! Jer, cena po galonu je na većini pumpi preko 3 dolara, a tamo gde je još ispod 3 dolara opšta navala kao da će smak sveta. Čak se predviđa da će cena po galonu dostići 4 dolara, što je za Amerikanca, naviklog na jeftino, gorivo nezamislivo.

Na svetskom tržištu cena nafte po barelu je prešla 70 dolara, i to se smatra rekordom nominalnim i realnim, jer su čak i u doba "naftne krize" 70-ih godina veka za nama cene dostizale 28 dolara, što je enormna razlika! Izgleda da je zemljama OPEK-a palo na pamet da duboko zavuku ruku u džep bogatim zemljama - najvećim uvoznicima nafte?

Možda naivni misle da sav profit po barelu, bilo da je 40 ili 60 dolara, zavisno od lokacije, troškova, ide u džepove bogatih šeika i država izvoznica nafte? Predlažem da se proveri ko sve drži akcije bogatih naftonosnih izvora, te će vam se odgovor sam nametnuti...

Sjedinjene Države mogu u roku od samo nekoliko meseci višestruko da povećaju svoju produkciju nafte, a pre šest, sedam godina se pominjalo da je 30 dolara profitabilna granica. Međutim, već više od godinu dana niko to ovde i ne pominje.

Očigledno je moćnicima u interesu da se ponuda drži nisko i ograničeno, a da se ostvari vrlo visoka cena i visok profit. Svakako, sve na račun naroda, pa ma čiji to narod bio. Globalizacija ne poznaje granice eksploatacije...

Miodrag Bjelić, Njujork