GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 31. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Svadba za pamćenje blizanaca kod Kragujevca

Na ludi kamen u istom danu

U selu Stragari kod Kragujevca meštani kažu da odavno nisu videli takvu svadbu. Ovih dana, blizanci Zoran i Slobodan Lukić oženili su se devojkama iz Belgije i Švajcarske. Iako naše gore list, Aleksandra i Nataša godinama žive u inostranstvu, ali šarmu srpskih momaka, kako priznaju, nisu odolele. Pored mladenaca, kumova, starih svatova, više od 400 zvanica prisustvovalo je venčanju najpre u opštini, a potom u manastiru Blagoveštenje. Slavilo se potom u restoranu "Jezero" u Kragujevcu a drugog dana u šatoru do zore.

Nije, kažu, to ništa, ovde je običaj da se ljudi takmiče ko će veću i skuplju svadbu da napravi. Bila je, kako tvrde, u ovom selu svadba sa 1.000 zvanica, pušio se vo na ražnju, smenjivali su se orkestri, pevačice. Svadbe u selu traju i po nekoliko dana, a koštaju i više desetina hiljada evra, važno je samo da se o tome danima priča i prepričava po okolnim mestima.

- Iako su snaje više strankinje nego naše, godinama nisu u Srbiji, hteli smo da svadba bude po dobrom starom srpskom običaju, pogađali smo se oko mlade, jabuku su gađali puškom, a došao je na red i najteži deo. Trebalo je da mlade bace sito na krov. Zamahivale jednom, ne ide, drugi put ništa, a onda se dovitljivi kum Dragan Marinković dosetio da mlade sito bace na terasu. Tako i bi, zafrljačiše one sito i, na opšte oduševljenje svatova, i ovaj zadatak je konačno bio uspešno obavljen - priča Nikola, Bobanov i Zoranov otac.

- Sve je počelo pre nekoliko godina kada je Zoran u Švajcarskoj upoznao Natašu, ženu svog života, a ja sam Aleksandru pronašao u svom selu kada je posetila babu i dedu. Došla je jednog leta, sreli smo se i zavoleli, baš kao u pesmi narodnoj - priča srećni mladoženja Slobodan Lukić.

- Čim su nas videle, odmah su se zaljubile, kako i ne bi, mladi, lepi, zgodni, pa ko bi nam odoleo. Bavimo se sportom, treniramo fudbal. Ja sam završio autolimarski zanat, a Slobodan auto-mehaničarski. Ovde, međutim, nismo imali posla, bili smo na birou deset godina, ali eto, ko nema sreće u pronalaženju posla, ima u ljubavi - kaže u šali Zoran Lukić, drugi srećni mladoženja. Slobodan i Aleksandra uskoro odlaze u Belgiju, gde njeni roditelji imaju restoran i radiće zajedno sa njima, a Zoran i Nataša već čekaju prinovu.

- Snaje su nam lepe i dobre, srećni smo zbog toga, jedino nam je žao što imamo dva sina, blizanca, a posle svadbe obojica će otići u inostranstvo. Ništa nam drugo ne ostaje nego da ja i supruga, spakujemo kofere pa za njima u beli svet - kaže Nikola Lukić, Bobanov i Zoranov otac.

Ž. Milenković


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Nema sreće bez grebanja
Iz kolevke srpstva u svaku kuću
Svadba za pamćenje blizanaca kod Kragujevca
Godišnjica smrti princeze Dajane
Takmičenje u kuvanju belih bubrega
 
 


     


FastCounter by LinkExchange