BEOGRAD - Politički lideri Iraka i juče
su pregovarali o novom ustavu zemlje, čime su treći put probili
rok za postizanje dogovora o tom dokumentu.
Iako je portparol iračkog premijera prethodno izjavio da su napravljene
određene izmene u tekstu Nacrta ustava, razlike u stavovima predstavnika
šiita, sunita i Kurda i dalje su jake. Predsedavajući iračkog
parlamenta Hadžim Hasani izjavio je da je rok produžio ne bi li
sunitski lideri pristali da podrže ustav i dodao da će u oktobru
biti održan referendum o ustavu - bez obzira budu li politički
lideri tri zajednice postigli konsenzus ili ne.
Pre no što je treći put produžen rok za usaglašavanje Nacrta
novog ustava, premijer prelazne vlade Ibrahim al Džafari obratio
se naciji putem televizije i pozvao na mir posle dvodnevnih sukoba
pristalica radikalnog šiitskog lidera Moktade al Sadra i rivalske
šiitske frakcije. Prethodno je i Sadr pozvao na prekid nasilja
oko svog sedišta u Nadžafu.
- Neću zaboraviti najnoviji napad na naše prostorije, ali Irak
prolazi kroz kritičan i težak period koji zahteva jedinstvo. Sledbenici
neverničke Baas partije i sledbenici okupatora žele da u narodu
poseju seme podrivanja poretka. Hvala premijeru Al Džafariju na
pozivima na mir, a ostale islamske vođe pozivam da osude ponašanje
svojih sledbenika - rekao je uticajni šiitski sveštenik.
O vezi sukoba u Nadžafu i rasprave o ustavu govori i to što Sadr
sa svojom grupom podržava sunite koji se protive federalizaciji
po modelu predloženom u Nacrtu, jer smatra da bi to dovelo do
raspada zemlje. Po svoj prilici, ti sukobi su izbili kad je Sadr
odlučio da, posle pauze, otvori svoj kabinet u svetom šiitskom
gradu Nadžafu. Analitičar Bi-Bi-Sija smatra da je moguće da mu
je cilj bio da preuzme vodeću ulogu među šiitima u trenutku velike
političke drame u zemlji povodom usaglašavanja novog ustava. Rivalski
Vrhovni savet za islamsku revoluciju u Iraku je, međutim, bio
nespreman da prihvati ovaj Al Sadrov korak, a uznemirio je i prelaznog
premijera Džafarija pred istek još jednog roka za dogovor o budućem
uređenju Iraka.
- Problem je što je veliki deo vlasti prebačen na pokrajine.
To daje pokrajinama pravo na predstavnike i definiše način menjanja
saveznih zakona. Na primer, ako bi neko hteo promenu nekog saveznog
zakona, jedna od odredaba iz Nacrta predviđa da se u tom slučaju
primenjuje pokrajinski zakon. To, zapravo, znači podelu zemlje
- a mi to stvarno ne prihvatamo - objasnio je Bi-Bi-Siju Farid
Sabri, predstavnik Iračke islamske stranke u Londonu. Sabri je
dodao da lično ne veruje da će doći do sporazuma oko ustavnog
teksta, jer za to nije ostavljeno dovoljno vremena.
Pripremila V. Popović
