GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 22. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Matematika u udžbenicima za prve razrede osnovne škole zadaje glavobolju roditeljima, učenicima i učiteljima

Tate i mame se preznojavaju

- Udžbenici iz matematike za mlađe uzraste puni su zadataka koje ni roditelji, a ni ministar prosvete ne znaju da reše
- Učitelji kažu da su roditelji uvek u strahu da njihova deca neće dovoljno naučiti. Na obrazovanje gledaju iz ugla kad su oni išli u školu i vrše pritisak na decu da moraju da urade sve zadatke iz udžbenika i zbirke. I tada matematika postaje bauk
- Andrić: Mnogo je teže napisati udžbenik za mlađe razrede, a pisanje ne treba počinjati bez tima od najmanje deset ljudi: pedagoga, psihologa, ilustratora koji treba da se spuste na nivo deteta, ali i profesora sa fakulteta koji znaju koji je pristup najbolji
- Ne postoje kvalitativni kriterijumi za određivanje težine zadataka, ali se udžbenici pišu godinama i za to vreme vidi se šta je učenicima teško

BEOGRAD - Đačke torbe preteške su za prvaka, a ni sadržaj udžbenika koje nose unutra nije ništa lakši. Kako sedmogodišnjaci mogu izračunati cenu žvake ako je pet bombona, četiri žvake i tri sličice plaćeno 16 dinara, a za pet bombona, dve žvake i tri sličice plaćeno 14 dinara, znaju samo oni sami. Veliki broj roditelja se žali na težinu zadataka i "nebuloze" u udžbenicima matematike, pogotovo za prvi razred, i kažu da sa decom moraju da vežbaju zadatke svakog dana, a nekad ni sami ne znaju da ih reše.

Prof. Voja Andrić, profesor matematike i autor udžbenika za nadarene učenike trećeg razreda, tvrdi da zadaci u udžbenicima nisu teški.

- Cilj zadatka sa žvakama, bombonama i sličicama nije da dete napravi jednačinu od tri nepoznate već da uoči sličnosti i razlike. Deca imaju svoje mehanizme kako rešavaju zadatke, uočavaju i misle. Mnogo je teže napisati udžbenik za mlađe razrede. Treba biti majstor! To je odgovoran posao i divim se ljudima koji uspevaju. Ne znam da li bi se usudio da napišem udžbenik iz matematike za prvi razred.

U knjigama za mlađe učenike radi se kroz primere, jer oni intuitivno uče, a zadaci moraju da odgovaraju realnim situacijama. Ne možemo da ih pitamo: Pera i Mika šetaju ulicim i nađu pet dinara, a koliko dinara su našli da su sa njima bili i Žika i Sima. Pisanje udžbenika ne treba počinjati bez tima od najmanje deset ljudi: pedagoga, psihologa, ilustratora, koji treba da se spuste na nivo deteta, ali i profesora sa fakulteta koji znaju šta je dobar pristup - objašnjava Andrić.

Osnova je nastavni program

Osnova za pisanje udžbenika je koncepcija koju pravi Prosvetni savet ili neko drugo telo koje sastavlja nastavni program. Na osnovu koncepta nastavnog programa, u kome piše šta udžbenik treba da sadrži, pravi se izbor teorije i primera. Lakše je napisati udžbenik za starije učenike, dok kod mlađih mora biti više primera - objašnjava Andrić.

Ministar ne zna matematiku

Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, priznaje da nije dobar matematičar.
- Ja sam pravi srbista i uvek sam više interesovanja imao prema jezicima i književnosti. Nisam baš bio darovit u matematici, ali sam imao dobre profesore. Domaći zadaci su mi bili teški. Sa mojim roditeljima, koji su takođe profesori ali ne matematike, vežbao sam zadatke kod kuće. Centar nastave je uvek nastavnik i od njega sve zavisi. Uvek u razredu ima učenika koji dobro znaju matematiku, zatim onih prosečnih i loših. Nastavnik mora da zna kakav će zadatak kom učeniku da zada - naglašava Vuksanović.

Matematika je, kaže Andrić, teška, ali ako sa decom počne da se radi na vreme i na pravi način, mogu se postići dobri rezultati.
- Imam troje dece i sa njima sam radio zadatke na plaži sa kamenčićima. Uz bombone i kamenčiće klinci najlakše uče. Matematika je jedini nastavni predmet koji ima programski kontinuitet. Ako ne znaš da sabiraš cele brojeve, nećeš znati ni razlomke. Nije cilj matematike da svi postanu geniji, već da razvije zdravu logiku, kritičnost i želju da se nešto dokaže - priča Andrić.

Ljubomir Protić, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, kaže da je težina zadataka iz matematike relativan pojam.
- Za roditelje, koji su prošli lošu školu, sve je teško. Za ove druge zadaci su prelaki i po njihovom mišljenju deca ništa ne rade. Sve zavisi i od sredine iz koje dolaze roditelji. Ne postoje kvalitativni kriterijumi za određivanje težine zadataka, ali se udžbenici pišu godinama i za to vreme se vidi šta je učenicima teško za decu - priča Protić.

Ove godite učitelji su mogli da biraju između sedam udžbenika matematike različitih izdavača. Ljiljana Novković, učiteljica i predsednik Saveza učitelja Srbije, kaže da izdavači u udžbeniku treba da pretoče nastavni program kroz lepezu različitih načina kako da se savlada gradivo.
- Nastavnik prema svojim opredeljenjima bira udžbenik. Prilikom odobravanja udžbenika samo se gleda da li je ispunjen nastavni program, a neka stručnija analiza kvaliteta udžbenika ne postoji. Profesori Instituta za psihologiju krajem prošle godine predložili su standarde za kvalitetne udžbenike - da li odgovaraju uzrastu, nastavnom planu i programu... Ti standardi, međutim, još nisu usvojeni - priča Novković.

U školi u kojoj predaje Ljiljana Novković učitelji su najzadovoljniji udžbenikom matematike koji je izdala "Narodna knjiga". Ona navodi da je knjiga jednostavnija, data je suština i put do zadatka, a učitelju je ostavljena širina da kreira čas. Udžbenik Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva ima previše zadataka, a učenik nema dovoljno vremena da ih reši.
- Učitelji su se zalagali da se u prvom razredu radi sabiranje samo do 20, ne do 100, koliko je u nastavnom programu. Ako je program zahtevan, ostaje malo vremena da se gradivo utvrdi i vežba. Pretrčava se preko gradiva, ide na nove lekcije i to odmah izaziva buru roditelja. Oni su uvek u strahu da njihova deca neće dovoljno naučiti, a na školu gledaju iz ugla kad su oni išli u školu i vrše pritisak na decu da moraju da urade sve zadatke iz udžbenika i zbirke. I tada matematika postaje bauk! Nastavnici moraju uputiti roditelje kako se radi. Teži zadaci u udžbeniku i zbirci moraju biti obeleženi zvezdicom i oni su dopuna za radoznalu i "klikerašku" dece. Udžbenik je dobar ako ima zadatke različite težine, a oni najteži nisu obavezni za sve - objašnjava Novković.

Sa učiteljicom se slaže i Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta.
- Učitelji i profesori prate nastavni program koji je uži od udžbenika koji sadrži više stvari za talentovanu decu. Suština nastave je u ponavljanju. Ne možemo u 100 časova ispredavati 100 lekcija. Tako će deca puno naučiti, ali će dosta i zaboraviti. Dok će uz ponavljanje znanje ostati za sva vremena. Priznajem da su zadaci iz matematike teški i pitanje je da li ću i ja sada znati da ih rešim. U svakom razredu postoje đaci kojima dobro i loše ide matematika, a dobar učitelj treba da proceni koji zadatak je težak i kome detetu će ga dati. Samo talentovan učenik može uraditi sve zadatke od korica do korica - tvrdi Vuksanović.

M. Jakovljević


vesti po rubrikama

^tema

Tate i mame se preznojavaju
Od oktobra ponovo kreće RTV pretplata
Oštriji uslovi za dečji dodatak
 
 


     


FastCounter by LinkExchange