Nažalost, borba sa autoritarnim vladanjem na ovom prostoru još nije završena. Prelazi u drugu fazu. Gospoda koja su našom pomoći, našim glasovima, nervima i životima došli u pozicije da administrativno donose odluke o načinima života ljudi, pogotovo duhovno-društvene sfere ove zemlje, ponašaju se najokorelije, bespogovorno, beskompromisno - "drugarski"!

Jesul drugovi iz komiteja MMF-a rekli da se krešu umetnici i penzioneri (i još duhovne boranije koja ne kopa, ne vuče, ne bije, ne crnči...) - Jesu!?- Kreši! (Razvaljuj, seci i sijeci, pali, po kratkom postupku itd...!) Međutim duh i dušu jednog naroda starijeg od loze ministara zajedno, nemoguće je uništiti. To se vidi sad, na primeru zatočenika ili sužnja u tzv. Novom Dobu ili novom veku, Episkopa srpske pravoslavne crkve, Oca Jovana. Makedonska crkva se ponaša slično kao i predlagači arogantne i bezdušne politike prema najosetljivijem, najsiromašnijem i najnevinijem delu ovog naroda, umetnicima i penzionerima.

Još da dodamo napuštenu i nezbrinutu decu, da zavirimo u njihove domove, dobija se jasna slika o ljudima kojima je poverena vlast da upravljaju našom stvarnošću i nagoveštavaju našu budućnost. Umetnici su najbliži duhovnom delu ovoga pa i svakog naroda. Umetnici nisu zabavljači, na šta ova vlada pokušava da ih svede, ni ideološki poslušnici partije ili sistema, zloupotrebljavani kao krpe, istina, magične.

Stoga, gospodo, vi se prema najslabijima ove zemlje, kojima je najpotrebnija zaštita, odnosite kao makedonska crkva prema našem svešteniku. Razloge za umetničko-penzionersku sudbinu, koju vi određujete, vi nalazite u krivici Tito-Slobodanovog radnog veka i služenja autoritarcima!?

Pogodite, gospodo ministri i poslanici, svi koji se krijete iza ovakvih odluka, po čemu se prepoznaje pravi civilizacijsko-hrišćanski sistem, Novoga Veka? Po razumevanju i milosrđu - ili nazovite kako hoćete, ako se plašite toliko potrebnih i lepih srpskih reči - u zakonima, odredbama napravljenim u ime onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Dosta vas se ponaša po izreci Zorana Đinđića, da, ako moramo, žabu progutamo odmah, ne meračeći je na parče. Nemojte ni slučajno da poredite tu izreku sa svojim ponašanjem. Izgovorena u sasvim drugom kontekstu, ona ne zloupotrebljava nevine žabe kao što vi, zloupotrebljavate nas.

Mi radimo ono što znamo; rečju, slikom, melodijom, ovoga naroda i za ovaj narod, jer smo povlašćeni i kao takvi osuđeni da delimo dobro i zlo, nevolju i radost sa njim, svih ovih godina. Sredstva naše borbe nisu onakva na koja ste vi navikli, protiv kojih već spremate kordone "čuvara naroda" kojima niste ni dozvolili da otkriju i ustanove glavne krivce za ubistva čoveka i ljudi iza kojih ste se vi zaklanjali i zidali svoju karijeru. Mi nosimo civilizacijsku svest ovoga naroda vekovima; mi, slobodni, neinstitucionalizovani ali i neklanovski umetnici, danas, kada ste i "neslobodne" ili zaposlene umetnike sveli na simbolične platne doprinose.

Mi se molimo za vas, ne molimo vas, više nemamo obraza, jer predstavljamo mnogo više i ozbiljnije ličnosti i pojmove ovoga naroda! Vi ste zaboravili postojanje srpskog jezika, likovnog, muzičkog vaspitanja, sve objedinjeno u nezavisnom, hristoliko-civilizacijskom duhu ove zemlje. Vi ste napravili od ove zemlje krvavu i jednoumnu pozornicu, jer ste igrali fudbal na društvenim časovima a zabavu, danas estradu, smatrate glavnim kulturnim imeniteljem ove zemlje!

No, mi ne pokazujemo samo vama, već celome svetu, kome se vi udvarate ko smo, koliko i kako nam je stalo do duha i duše ove zemlje, do duše i duha Univerzalnog Jezika Umetnosti i sve ugroženije planete koju vi, nažalost, ne razumete, jer ne razumete ni rođeno tlo na kome ste ponikli.

Mi smo krenuli... Mirno, boreći se ne samo sa vašim neznanjem i duševnim nevaspitanjem, koje je veliki stvaralac Nikola Tesla obeležio kao najvećeg neprijatelja svakom napretku, ne samo za našu zemlju!

Krenuli smo i nastavljamo Putem Istine i Života Umetnici Srbije P.S. Pozdravljajući našu braću i prijatelje na prostorima Crne Gore...

Poštovani, podsetio bih na članak vašeg novinara g. Vlahovića iz 2000. godine. Tekst se odnosio na slučaj nesretnog Đorđa Martinovića, koga su šiptarski ekstremisti s Kosova zverski mučili i maltretirali. Zato vam pišem i predlažem:

- da pokrenete da se konačno, posle toliko vremena, obesnaže sve laži i demantuju manipulacije medija o pokojnom Martinoviću, da i ne pominjem izjavu Staneta Dolanca u kojoj nesretnog Đorđa naziva prvim srpskim samurajem... (grozno i mojoj duši neshvatljivo da je to mogao izjaviti);

- da se konačno izvrši presuda Drugog opštinskog suda kojom je određeno da se Đorđu isplati 100 hiljada DM, a ja dodajem sa kamatom počev od dana donošenja presude tj. od 1990. godine. Znam da je on umro, ali je iza njega ostalo četvoro njegove dece i desetoro unučadi.

I treće, za šta je povod članak KIM info koji putem mejla dobijam preko elektronske pošte, a odnosi se na feljton koji se piše po šiptarskim novinama, od 2. avgusta kako su npr. Dečani, Gračanica...
Pa, ovako sam razmišljala: Ako nam uzmu plodna polja, brda-kosovskometohijsku zemlju... važno je da naš narod ne zaboravi i da u svojoj duši nosi zavet Lazara, svetosavlja, krsne slave i Boga - čime Kosmet, ni mi, ni naši potomci ne bi zaboravili Kosmet, ostali bismo Srbi i ljudi.

Ovako... uzeće nam i to... što nas čini Srbima i pravoslavcima... Mnogo sam teških momenata imala u životu - ali mi je ovaj, kad pročitah pomenuti članak, najteži - to kažem bez imalo patetike...
Trebalo bi tražiti da se u svim svetskim dokumentima o situaciji na Kosmetu, zahtevima Šiptara, u svim dokumentima prošlim i budućim, u nazivu doda, stavi neki pojam koji šiptarske zahteve odvaja od naše baštine. Grčka je za Makedoniju izdejstvovala da u nazivu stoji "bivša"... Jer, kada se ovako menja istorija, iskrivljenim perom prisvaja Gračanica, Dečani... pitam se šta će i kako će se naše buduće generacije snaći u tim lažima - ili je to put da nas potpuno satru i u srpsko biće, što rade na duge staze, unoseći amneziju...

Upravo ovo će se desiti ako Kosmet dobije nezavisnost. Pa razmislite i o tome što je u svim dokumentima stavljeno Kosovo, a zaboravljena Metohija? Zar samo jedno slovo - arbani/albani njima ne služi da dokazuju svoje ilirsko poreklo - negirajući tračansko - menjaju istoriju! Kao danas Kosova/Kosovo.

Bože pomozi nam. Autor poznat redakciji

Odavno se nije dogodilo da naš sport u jednom mesecu-julu zabeleži toliko uspeha i što je najvažnije da najveći deo medalja osvoje kadetske, juniorske ili mlade reprezentacije. Taj trend uspeha nastavio se i u avgustu kada su juniorke SCG u košarci na evropskom prvenstvu u Budimpešti osvojile zlatnu medalju. Ako se zna da su u julu postale svetske prvakinje (pobedom u finalu nad Španijom-66:52), onda je to istorijski uspeh plavih devojaka. Zato se može reći, zbog košarkaških rezultata svih selekcija (muških i ženskih), ako su Amerikanci svetski drim-tim, mi smo evropski drim-tim.

I napokon, posle osvajanja zlatne medalje naših vaterpolista na svetskom prvenstvu u Montrealu, oglasila se država Srbija-finansijskim nagradama. Uspeh vaterpolista je veći jer je postignut pobedom nad najvećim rivalima- Mađarima koji su inače olimpijskim pobednici. Sada su naši zlatni momci u Beogradu na Tašmajdanu osvojili svetsku ligu-fantastičnom pobedom u finalu protiv istog, moćnog, protivnika- 16:5! A pre finala , prethodne večeri pobedili smo istog rivala 9:8... I tako ređamo pobede nad Mađarima, slično kao što oni ranije nad nama.

Dok naši sportisti ređaju uspehe u svim reprezentativnim selekcijama, valja napomenuti da nam tek predstoji Evropsko prvenstvo u košarci u Beogradskoj areni, tako da svakako uspesima neće biti kraja... Sve to posle odbojkaša, rukometaša, pored već pomenutih uspeh vaterpolista, može se sigurno reći da je sport najbolji srpski brend. Planetarnim uspesima, naši sportisti "zaplašili" su svet.

Naši "plavi" sportisti-sakupljači medalja-s jedne strane (za nas je to normalno, jer mi smo sportska nacija), ali sa druge strane odavno se nije dogodilo da država čije su ime proslavili u svetu, sa toliko bezosećanja tretira svoj najbolji izvozni proizvod. I Kir Janja bi odrešio kesu za sportske asove. Setimo se Olimpijade u Atini i Nataše Janić koja je u kajaku osvojila dve zlatne medalje za Mađarsku!! Ili, danas- šta se čini za sjajne uspehe naših teniserki Ane Ivanović, i dve Jelene.

Od čestitki se ne živi, ali valja reći- kada bi država bila na nivou sporta- gde bi nam bio kraj. Sportisti postižu planetarni uspeh- a država nikad gora. Čak nemamo ni svoju himnu, ali ko je za to kriv-političari što sportisti okreću glavu na drugu stranu... I što nedavno reče vaterpolista Dejan Savić u Glasu - kada sluša "Hej Sloveni" ništa ne oseća". I to za političare (poslanike i ministre) da bude nauk (ova Savićeva izjava), da se što pre late posla, a ne procedure, pa makar i pogrešili. Jer tu "grešku" bi im nacija sigurno oprostila. A dotle -političari ko vas dade-srpska himna je "Bože pravde"!

Slavoljub - Slava Ž. Todorović, Mladenovac

Za svaku pohvalu su vaše akcije da se izvrši kompletna revizija i obelodane sve nepravedno dodeljene invalidske penzije zasnovane na mitu i falsifikatima dokumenata.

Postoje indicije da je svaka druga sumnjiva i da su se u opštoj bedi po tom osnovu odlila, a i dalje odlivaju velika sredstva, a krivci ostaju nekažnjeni. Poznat mi je slučaj čoveka koji se javno hvalio kako je podmitio komisiju i dobio visoku invalidsku penziju i time izigrao državu, a danas obavlja najteže fizičke poslove.

Izvesno je, da je ova komisija bila vešto organizovana i da je za debele pare omogućila većem broju lica da dođu do invalidske penzije, čak i bez formalnog pregleda kandidata. U vreme Miloševićevog režima u invalidsku penziju mogao je da ode svako koji je potplatio merodavne a oni su radili na procenat.

Verovatno da među nosiocima nepravedno dodeljenih invalidskih penzija ima osoba čije se zdravstveno stanje tokom vremena pogoršalo, ali je sigurno da su mnogi u vreme sticanja penzije bili zdravi kao dren. U nadi da ćete i dalje hrabro otkrivati legla korupcije, pozdravlja vas stalni čitalac.

Nenad Vukelić, Beograd

Pišemo vam u vezi sa člankom "Posle hapšenja magarca Mlađe u centru Beograda, lider NŠ Marjan Rističević najavljuje nove akcije".

U Skupštini Srbije narod šalje još jednog "predstavnika-eksperta" za probleme koje dosadašnji predstavnici nikako da reše. Mi ne shvatamo, a uvek smo mislili da njih ima sasvim dovoljno. Možda je to zato što Skupština Srbije ima mnogo poslanika koji nisu iz Srbije, pa sa problemima Srba nemaju nikakve veze.

Oni su na ta mesta došli po nekakvom ključu iz takozvanih političkih partija koje narod Srbije nije izabrao. Takvi poslanici ne zastupaju interese Srba već svoje lične interese - primaju ogromne plate, a većinu vremena provode izvan Srbije. Da li je došlo vreme da Skupština Srbije konačno promeni zakon o izborima ili će dozvoliti da se narod Srbije pobuni i očisti Skupštinu Srbije od "poslanika" koji to nisu.

Vaši odani, Srbi Bez Granica