GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 21. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Srpska pravoslavna crkva traži od Srbije ogromnu imovinu koja joj je oduzeta posle Drugog svetskog rata

Crkvi uzimano i kapom i šakom

""" Nacionalizovano preko sto hiljada hektara zemlje, poljoprivredni proizvodi, stoka, zgrade i kuće, novac, dukati i druge dragocenosti. O kojoj vrednosti je reč svedoči i podatak da Srbija danas ne bi mogla da isplati nadoknadu! Najviše zemlje oduzeto u Sremskoj, Bačkoj i Banatskoj eparhiji

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva potražuje od države Srbije preko sto hiljada hektara zemlje, silan novac i dragocenosti, zgrade, kuće i drugu imovinu čija je vrednost u ovom trenutku praktično neprocenjiva!

Reč je o imovini koju je komunistička vlast oduzela Srpskoj crkvi odmah posle Drugog svetskog rata. Mnogo od te imovine odavno je prodato ili uzurpirano, a stvarnom vlasniku ni do danas nije isplaćena naknada.

Korist za Crkvu i državu

"Od svega ovoga, samo nam je mali deo vraćen na korišćenje. Kada bi nam država vratila imovinu, korist bi bila obostrana - Crkva bi plaćala porez i istovremeno bi imala sredstava za svoju misiju", kažu u SPC. Zanimljivo je da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Hrvatskoj vraćen deo imovine, a pored Srbije zakon o denacionalizaciji dobara nije donet ni u BiH ni u Makedoniji.

Kriterijumi za otimanje

Odlukama komiteta, mesnih narodno-oslobodilačkih odbora ili drugih komunističkih organa "oslobodilaca", metosi (manastirska imanja) su oduzimani po "oprobanom receptu". Prvo je od crkava traženo da dostave podatke o tome koliko imanja poseduju, pa je manastirima od većeg značaja (Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Žiča, Manasija, Ravanica, Studenica...) ostavljeno svega po 60 hektara (po trideset hektara obradivih površina i šuma), svetinjama od srednjeg značaja ostavljano je po 30 hektara zemlje, a malim manastirima bilo je dozvoljeno da zadrže po deset hektara.

"Nema crkve kojoj nešto nije oduzeto! Spisak hramova je predugačak, a oduzeta zemlja meri se desetinama, pa i hiljadama hektara. Evo samo nekoliko primera: Manastir Beočin imao je 2.140 jutara zemlje (jedno jutro je oko 60 ari), ostavljeno mu je samo 17 jutara, a na manastirskom imanju kasnije je podignuta cementara, koja se i danas tu nalazi. Manastiru Vrdnik oduzeto je 1.500 jutara, manastiru Jazak 1.600, Rakovcu 1.300, Šišatovcu 1.200, Feneku oko 1.000 jutara, manastiru Mesić 1.400 jutara, Kovilju 1.700, Orahovici 1.400 jutara, Pakri 1.000, Gomirju 750, Lepavini 500, Rajinovcu je oduzeto 400 hektara.

Manasija je imala čak 3.900 hektara, ostalo joj je svega 60, Ravanici je oduzeto 4.000 hektara, Gornjaku 900, Vitovnici 1.100, Studenici i LJubostinji po 1.500, Žiči 100, Rači 1.000. Manastiru Vojilovica oduzeto je 460 hektara, a na ovom prostoru sada se nalazi pančevačka Rafinerija. Hramu Naupare uzeto je 1.600 hektara, Tronoši 1.400, Petkovici 700, Čokešini 600 hektara, Bogovođi 500, Kaleniću 1.100, Blagoveštenju 250, Bukovu 400, Suvodolu, Voljavči i Vratni po 300 hektara i tako dalje", kažu u Srpskoj patrijaršiji. Naravno, nisu pošteđene ni svetinje na Kosovu i Metohiji - Pećkoj patrijaršiji oduzeto je oko 1.000 hektara, manastiru Visoki Dečani 900, Gračanici 120... Ove posede Albanci su odavno uzurpirali, prisvojili i podigli veliki broj kuća ili poslovne zgrade.

Najviše oduzete imovine pripada Sremskoj eparhiji (gde je oko 150 crkvenih opština a gotovo nijedna nije imala ispod sto jutara plodne zemlje), a zatim slede Bačka i Banatska eparhija.
Pored poljoprivrednog zemljišta (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci...), Srpskoj crkvi oduzeto je i kasnije otuđeno i na hiljade zgrada i kuća, poljoprivrednih prinosa, stoke kao i velika količina novca, dukata i drugih dragocenosti.

"Nemamo tačan podatak koliki je novac u pitanju kao ni broj oduzetih zgrada, ali samo u Beogradu potražujemo najmanje 50 zgrada", kažu u SPC. Mnogi objekti nalaze se na najlepšim i najatraktivnijim lokacijama u gradu - zgrada Sime Andrejevića Igumanova (Igumanova palata), na Trgu Nikole Pašića, zgrada crkve Svetog Marka u Bulevaru kralja Aleksandra (sada je ovde predstavništvo JAT-a), cela Nebojšina ulica od broja 5 do 25, zatim zgrade u ulicicama Srpskih vladara 22, Brankovoj 13 i 15, Knez Mihailovoj 22, delu Sremske i mnoge druge. Prema procenama, vrednost pomenute imovine toliko je velika da država Srbija u ovom trenutku ne bi imala novca da Crkvi isplati i nadoknadi ono što joj je silom oteto!

Petar Pašić foto: Rajko Ristić


vesti po rubrikama

^tema

Crkvi uzimano i kapom i šakom
Domaće obaveštajne službe zatajile u slučaju uhapšenog Marokanca
 
 


     


FastCounter by LinkExchange