GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 20. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kori Udovički, bivši ministar energetike, o MMF i restrukturiranju NIS

Rafinerije i veći deo pumpi - treba prodati

Srbiju rafinerije godišnje koštaju minimalno 150 miliona evra. Cena po kojoj će biti privatizovane manje je bitna jer će odlaganjem prodaje gubitak biti veći od bilo koje cene

BEOGRAD - Privatizacija delova NIS-a nije bila predmet pregovora MMF-a sa prethodnom vladom. Govorili smo samo da je potrebno da se javna preduzeća u budućnosti privatizuju, ali nije bilo specifičnog ugovaranja koja preduzeća, kako, koliko, ni kada. Fokus je bio na restrukturiranju - sređivanju njihove finansijske situacije, pravnih odnosa, reogranizaciji i, pre svega, odvajanju sporednih delatnosti. Logično je da se sve to uradi pre privatizacije i to sve uzima vremena - rekla je Kori Udovički, bivši ministar energetike, komentarišući sporove zbog prodaje rafinerija.

Šta ova vlada nije uradila, a trebalo je?
- Mi smo bili na putu restrukturiranja, a nova vlada je naše rezultate i projekte, nažalost, zaustavila. Nisam upoznata sa tačnim tokom pregovora, ali verujem da, kad je inflacija počela opet da se ubrzava, MMF je upitao šta je sa smanjenjem javne potrošnje, sa restrukturiranjem i privatizacijom javnih preduzeća, gde je tu napredak. Inflacija ne može da se obuzda samo monetarnom politikom ni u jednoj tranzicionoj zemlji. MMF ne može da odobri program ukoliko vlada nije u stanju da suzbije inflaciju, jer MMF ne može da garantuje kreditorima Srbije da je ona na dobrom putu da vrati dugove.

Znači, morale su se izabrati specifične mere čije bi ispunjenje pružilo uveravanja Odboru direktora MMF-a da se Srbija konačno hvata u koštac sa svojom prevelikom javnom potrošnjom. Nešto uverljivo je ova vlada morala da potpiše i očigledno su se obe strane složile da to bude NIS. Ja to pozdravljam. E, sad vlada vadi iz fioka projekte prethodnog ministarstva.

Vlada nije ponudila železnicu...

Đinđićeva i Živkovićeva vlada su tri godine pripremale restrukturiranje nekih javnih preduzeća i delova javnog sektora - priznajem da progres nije bio ujednačen u svim resorima - međutim, nova vlada, umesto da to nastavi i sprovede, zaustavila je procese i posmenjivala stručnjake. Moramo razumeti da svet nama ne može da daje kredite, dokle god se, očigledno, ponašamo neracionalno. Dakle, MMF, po pravilu, ne nameće detalje u strukturnoj politici, ali ako država ne uradi ništa, onda će MMF tražiti da ona uradi bar nešto. Prihvatili bi oni i restrukturiranje zdravstva ili železnice. Međutim, pošto nisam prisustvovala pregovorima, mogu samo da pretpostavim da vlada nije ponudila ništa od toga.

Šta je konsultantska firma "Bernabe" predlagala? Prodaju rafinerija ili nešto drugo?
- Cela Bernabeova studija usmerena je na to kako NIS najbolje pripremiti za privatizaciju. Krajnji cilj je bila privatizacija, ali je fokus bio na putu do privatizacije, jer vi morate, kao prvo, da izdvojite jasne celine koje treba da budu predmet privatizacije. To su otprilike ta preduzeća za koja je i ova vlada odlučila da će biti izdvojena, ali je Bernabeova preporuka bila da se eksploatacija nafte (Naftagas) odvoji od ostatka naftne linije, kako bi se rafinerije i distribucija zajedno i bez eksploatacije lakše privatizovale. NIS je premali u svetskim razmerama da bude zanimljiv kao vertikalno integrisana kompanija. Rafinerije treba da kupi neko ko hoće svoju naftu da prerađuje i plasira, jer samo tako ćemo biti sigurni da će ostati otvorene. Taj neko bi, po tržišnim uslovima, kupovao i domaću naftu čija bi eksploatacija takođe mogla biti, a ne bi morala biti, privatizovana.

Da li MMF isključivo traži prodaju rafinerija?
- To uopšte nije tema. Nisu, valjda, zabranili da se prodaju i pumpe? Inače, ako pogledate ugovor sa MMF-om na sajtu, njihov glavni zahtev bio je da se ukine Zakon o NIS-u i da se istovremeno usvoji regulativa koja će omogućiti restrukturiranje kompanije tako da se odvoje sektori nafta i gas u četiri preduzeća. Pod tačkom dva je tender za izbor privatizacionog savetnika, a onda se izražava sklonost ka tome da se proda većinski deo rafinerija.

A zašto se pominju samo rafinerije?
- Rafinerije su problem, one godišnje koštaju Srbiju minimalno 150 miliona evra, one prave gubitak koji pokrivamo tako što namećemo manje poreze nego što to radi svet, pa se ne vidi u ceni. Nikome nije problem da proda pumpe, i MMF nije uopšte protiv toga. Naprotiv.

Oni su samo za to da se država ne uhvati za rafinerije i da takve gubitaše zadrži u vlasništvu. Neki kažu da zato rafinerije treba modernizovati, a tek onda prodavati, ali problem je da treba i kapital za modernizaciju, i tržište na koje ćete plasirati svu proizvodnju koja je potrebna da se taj ulog u modernizaciju isplati. To može da postigne samo strani partner. Dok god se rafinerije ne privatizuju, a sa njima i pumpe, prerada nafte će nas suviše koštati. I u našoj neposrednoj okolini ima još neefikasnih firmi. Recimo, INA nije nikakav primer za uzor. Dakle, MMF se fokusirao na rafinerije da bi bili sigurni da ono što košta privredu Srbije ne ostane u rukama države i lošeg rukovođenja. To je suština.

To znači da se Vi slažete sa predlogom MMF-a?
- Da, apsolutno, pod uslovom da vlada to dobro sprovede - državni monopol ne sme se zameniti privatnim. Onda ništa nismo uradili. Država može da zadrži zlatnu deonicu za slučaj nepredviđenih okolnosti. Potrebno je još da se ukine Uredba koja zabranjuje uvoz naftnih derivata, pod jedan, i pod dva - ne sme se dozvoliti da sve NIS-ove pumpe odu u jedne ruke jer bi ti novi vlasnici odmah imali veliku prednost na tržištu i ne bi bili pod pritiskom konkurencije da dobro rade. Zato, u rukama jednog vlasnika mora da bude najviše 25 odsto pumpi u zemlji i to se može regulisati zakonom.

Da li se time, što se u ovom momentu gasi Rafinerija u Novom Sadu, obara cena obe rafinerije?
- Morale bi da se prodaju zajedno. Ne vidim da će iko da kupi jednu od ove dve rafinerije posebno zato što proces racionalizacije i modernizacije unutar NIS-a mora biti u jednom sklopu koji će optimizirati proizvodnju. Moj stav je da je cena po kojoj će biti privatizovane rafinerije manje bitna. Kad subvencionišete NIS sa 150 miliona evra godišnje, toliko vas košta svaka godina što se privatizacija odlaže. Za samo nekoliko godina odlaganja, gubitak će biti veći od svake cene za koju ste se mogli truditi da je postignete.

Koje bi pumpe trebalo prodati?
- Mislim da moraju NAP i "Jugopetrol" da se spoje da bi se iz njih izvukao jedan određen broj pumpi koje će se privatizovati uz rafinerije, i jedan broj koji će se privatizovati odvojeno - da jedni drugima konkurišu. Tako bi novi vlasnik imao interes da kupi rafinerije, jer može da pokrije bar četvrtinu našeg tržišta i da ga snabdeva, a ono bi, ipak, bilo konkurentno, pa taj privatnik ne može biti bahat. Naravno, to je pod uslovom da je ukinuta Uredba koja zabranjuje uvoz derivata, jer ona omogućava svim naftašima u zemlji da zajedno podignu cene.

S. J. - I. K.


vesti po rubrikama

^ekonomija

Lojalni akcionari "Ce marketa" tvrde da su im kolege prevarene
Srbija prodala odmaralište u Hrvatskoj
Kori Udovički, bivši ministar energetike, o MMF i restrukturiranju NIS
Prodaja delova NIS-a uslov MMF-a
 


     


FastCounter by LinkExchange