GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Poruka i poziv Pedagoškog pokreta za odbranu najmlađih u bespuću tranzicione stranputice

Eksperiment uživo!

Pedagoški pokret Jugoslavije, istrajno i humanistički, po ko zna koji put proteklih godina danas upozorava zabrinuto na sve teži položaj i sve otežanije uslove za razvoj, vaspitanje i obrazovanje naše dece i omladine. Istraživanjem pedagoških radnika i drugih stručnjaka o životnoj stvarnosti, pedagoškoj i mentalnoj klimi, socijalnom i političkom ambijentu u kojem raste mlada generacija naše zemlje, odlučili smo da svim državnim organima i institucijama, najvišim rukovodiocima na svim nivoima, vaspitno-obrazovnim ustanovama i organizacijama, sredstvima informisanja, privrednim organizacijama, kulturnim institucijama, zdravstvenim ustanovama i organizacijama, naučnim ustanovama, sportskim organizacijama, izdavačkim organizacijama i drugim delatnostima značajnim za zdravo detinjstvo i mladost ove zemlje - uputimo sledeću poruku i poziv pedagoga.

Pravo dece na zdrav život
- Branimo decu od nedovoljne i loše organizovane državne politike zaštite dece u ostvarivanju njihovih prava na zdrav život, igru, učenje, ljubav, mir, budućnost, slobodan razvoj. Nijedno ministarstvo u svom dosadašnjem delovanju, čiji delokrug obuhvata mladu populaciju, nije na visini ovog značajnog zadatka, niti postoji državna strategija brige o zaštiti razvoja, vaspitanja i obrazovanja dece u našoj zemlji.
- Branimo decu od posledica krize procesa siromašenja i destabilizacije sistema obrazovanja, njegove politizacije, komercijalizacije, ugrožene profesionalnosti i demokratičnosti. Najzad, od nepedagoških i profitersko-nevladinih i sličnih kvazireformatora ove strateški značajne društvene delatnosti.

- Branimo decu od medijske antipedagogije, sociopatoloških i nehumanih pouka, poruka, nastranosti, stramputica i bekstva od zdravog i razumnog života, koje režiraju i diktiraju akteri tranzicionog "eksperimenta uživo" nad generacijama koje su žrtvovane u globalističkim avanturama prevaspitavanja. Medijska, medicinska i porodična pedagogija strateški su važne nauke u odbrani zdravog razvoja, vaspitanja i obrazovanja dece.

-Branimo decu od tuđeg, stranog i sumnjivog humanizma, spasiteljstva u vidu "humanizma bez granica", promotivnih darova pred kamerama, verskih dušolovaca, sportskih profit-učitelja, lovaca na talente u korist mafijaša i na štetu dece i države i - licemera i lažnih prijatelja dece, naročito onih koji "besplatno" brinu za sudbinu naše (ne) ugrožene dece.

Maheri glamura
- Branimo decu u ovoj tranzicionoj (kolonizatorskoj) "šumi" od mahera u igrama na sreću (vaspitača kockarstva i slobodnih džeparoša), glamuroznih i manipulativnih festivala i koncerta (vaspitača beznađa i patologije), organizatora "mobe" za decu dijaspore i izbeglica, pljačke pozivom na telefonsko javljanje (seksi brojevi i nagradno javljanje), merača "genijalnosti" u profiterstvu "Mense" i sličnih "zanatlija" za "brzo čitanje" i maloumne "mape uma", izbora devojčica za mis na trgovačkim priredbama i na manekenskim šetnjama ispred publike, verskih i političkih rituala, navijačkog "stada" žrtvovanog u industriji sporta i razonode.

- Branimo decu od škola za talente, radionica za talente, centara i odeljenja za talente, testomanije za "pamet", jer su škole, gimnazije i centri za talente bez pedagoške utemeljenosti, nezvanični "trajni eksperiment" bez naučne kritičke valorizacije, bez pedagoške verifikacije. Ovo je nestručan i nehuman odnos prema ambicioznoj deci i njihovim roditeljima, a usmeren je na negovanje snobizma, zabluda o posebnosti pojedinaca, "odliv mozgova" u razvijene zemlje, slabljenje patriotskih osećanja, razvijanje asocijalnosti, narušavanje koncepcije obrazovnog sistema, izlaganje roditelja velikim izdacima u ovoj "psihološkoj magli".

- Branimo decu od neuspeha u učenju i školovanju, a to u prevodu na "pedagoški jezik" i njegove zakonitosti znači - branimo decu od zastarelog i siromašnog školstva, nesposobnih i neodgovornih vaspitača i nastavnika, lošeg rukovođenja obrazovanjem, raznih kvaziškola i antiškola, lošeg materijalnog i društvenog položaja pedagoških radnika, loših programa i udžbenika, suvišnih priručnika i radnih svezaka. Jer, neuspeh dece i omladine u učenju i vaspitanju - to je poraz države, zatim nastavno-vaspitnog kadra, pa onda porodice, kojoj se često ne daje dovoljna pedagoška pomoć u vaspitanju dece. Slabe ocene u učeničkim knjižicama i studentskim indeksima dobrim delom pripadaju ministrima i njihovim saradnicima, zatim fakultetima za obrazovanje pedagoških kadrova. Delinkventski podmladak, nasilje u porodici i školi, rezultat je loše obrazovne i socijalne politike.
Režiseri nadmetanja

- Branimo decu od deprimiranih, ravnodušnih, uplašenih i razočaranih vaspitača i nastavnika, njihovog sve slabijeg autoriteta znanja i zvanja, zatim od nerada i lenjosti, rizičnog i praznog slobodno vremena, "besplatnih" priredbi i usluga, vaspitača mržnje, sebičnosti i režisera sveopšteg takmičarskog duha - kompetitivne pedagogije, u kojoj je važno biti pobednik, poraziti svoje drugove ili druge protivnike - i dobiti blistavi pehar ili sjajnu medalju.

Prof. dr Drago T. Pantić, predsednik, Beograd


Konkretne mere saobraćajaca na Trgu Nikole Pašića

Korak ka bezbednom saobraćaju u Beogradu

Poštovani, nadam se da će u vašim novinama biti mesta za pohvalu rada jedne zvanične institucije, odnosno beogradske Saobraćajne policije. Reč je o veoma uspešnoj akciji ove službe posle koje je, u gotovo stopostotnom procentu, uklonjena opasnost na jednoj, do juče najopasnijoj raskrsnici u Beogradu.

U pitanju je semafor sa pešačkim prelazom na Trgu Nikole Pašića, kod ulaza u drugu zgradu Skupštine grada Beograda (na dostavljenoj fotografiji). Naime, posle više od pola godine otkako je i sprovedena promena režima saobraćaja na ovom mestu, uverili su u to preduzeti koraci, ova dojučerašnja crna tačka pretvorena je u jedno od najbezbednijih pešačkih prelaza sa semaforom u gradu.

Treba objasniti da je ranije ova, naizgled bezopasna saobraćajna tačka, krila strahovitu opasnost. U čemu je bio problem? Pošto je većinu vremena semafor bio otvoren za automobile, često se dešavalo da na vidiku nema vozila koja idu iz smera Terazija, pa su se prolaznici (u skladu sa našim mentalitetom) odlučivali da pređu kolovoz iako je na semaforu bilo upaljeno crveno svetlo za pešake. Međutim, opasnost je pretila što vozila dolaze i iz suprotne trake, odnosno iz pravca Savezne skupštine.

Kako to stotinama pešaka koji su prelazili na crveno svetlo nije padalo na pamet jer se retko dešava da automobili idu iz tog smera, oni su bez gledanja na pravac Savezne skupštine stupali na kolovoz. Tada se dešavalo najgore i na njih su u punoj brzini naletala vozila. Čak i ako bi se desilo da u nekom danu nijedan pešak ne bude udaren (!), svakodnevno bi se na ovom mestu bar čula žestoka škripa kočnica. Raskrsnica je bila bezbedna samo u momentima kada bi se u blizini nalazio saobraćajac, tako da niko nije smeo da prelazi na crveno. Ipak, kako je nemoguće obezbediti danonoćno "dežuranje" policije na ovoj raskrsnici, svakodnevno su se dešavale nemile scene.

Moram da priznam da sam i sam u dva navrata policiju obaveštavao o ovoj opasnosti, a ne znam ni da li je moj mali "apel za bezbednost" bio povod da se pokrene konkretna akcija koja je usledila.
Na raskrsnici je pre oko pola godine sprovedena uspešna promena režima saobraćaja. Kao prvi korak postavljen je laki "ležeći policajac", a potom je dugo zeleno svetlo za automobile zamenjeno čestim intervalima u kojima se na svakih petnaestak sekundi omogućava da pešaci pređu ulicu, a pri tom se ne stvara nikakav zastoj u saobraćaju.

Posle ove akcije Saobraćajne službe, slobodno se može reći, sprečena je opasnost za izazivanje stotine nesreća koje su do samo pola godine izazvale teške telesne povrede. Mislim da ovakva konkretna akcija i te kako zaslužuje da se nađe na novinskim stranama i treba da bude pravi primer kako se bitno može unaprediti bezbednost na našim drumovima.

Petar Marković, Beograd


Nacionalna ili srpska

Pasionirani sam gledalac informativnih emisija, i to, ne jedne, no nekoliko odjednom. O tkuda ta, dokazano loša navika da se iz dana u dan troši dragoceno vreme, zureći u istu matricu, gledajući manje-više iste ljude koji postavljaju pitanja i daju odgovore? Je li to neka pritajena nada da ću jednog dana osetiti olakšanje viđenim, da ću iz priloženog zaključiti da smo na putu izbavljenja, a ne i daljeg propadanja u ambis?

Mnogi misle da postoji razlika u konceptu jedne, druge, treće televizije. Ja sam od onih koji su uvereni da suštinske razlike zapravo i nema. Postoji jedna TV kuća koja sebe naziva nacionalnom i koja je, nažalost, uprkos pretenzijama svog prvog čoveka, samo odraz jedne države, čije poluge vlasti nas svojim činjenjem i još više nečinjenjem obeshrabruju.

Kako je sada stanje, ta TV kuća pre bi se mogla nazvati anacionalnom TV kućom.
Uzmimo na primer emitovanje udarnog dnevnika na anacionalnoj TV u četvrtak, 18. avgusta.

Toga dana, u Hagu, kao svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću, nekadašnjem predsedniku ove države, pojavio se još jedan Albanac Šaban Fazliju. Hrabar čovek koji oslikava vreme davno zaboravljeno u Srbiji, vreme Marka Miljanova, vreme čojstva i junaštva. Čovek koji za sebe veli da je mrtav posle ovog svedočenja! Čovek kome su albanski teroristi, zbog njegove lojalnosti prema Srbiji, kidnapovali sedamnaestogodišnju ćerku, kojoj nema ni traga ni glasa! Čovek koji je spremno, čista uma i hrabrog srca, govorio o zločinima UČK na Kosovu i Metohiji! Čovek koji je potvrdio da su Albanci na Kosovu i Metohiji imali ista prava kao i Srbi!

Ta i takva vest nije zavredela niti jednog slova u Dnevniku od 19,30 informativne kuće koju dotiramo našim, narodnim parama. Građanska lojalnost, po svaku cenu, i na sopstvenu štetu, u Srbiji nije u modi, a bogme nije ni isplativa. Dok god takve mlatibukve budu neodgovorno odgovorne za takve svesno učinjene propuste nema ovoj napaćenoj državi, a ni narodu spasa.
Ovo pismo prevashodno pišem zbog tog ponosnog i hrabrog Albanca sa Kosova i Metohije koji se zove Šaban Fazliju, koji je voleo i voli svoju državu koja se zove Srbija.

A Srbija? Ima li je u našim životima ili je ona postala samo geografski pojam istorijskog značenja?

Zlatomir Lazić, Jagodina