GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 14. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Najbolji studenti iz Srbije besplatno obišli ceo stari kontinent

Put kroz Evropu za mesec dana

Sto akademaca dobilo je od Ambasade Austrije u Beogradu i Evropskog pokreta u Srbiji šengenske vize, besplatneinterrejl karte za putovanje po Evropi i po 200 evra, a polazna stanica bila je Beč

BEOGRAD - Za samo mesec dana tri studenta iz Srbije obišla su više od pola Evrope. Beč, Minhen, Berlin, Amsterdam, Brisel, Pariz, Barselonu, Marsej i Đenovu posetili su Nemanja Gavrilov, Ana Trifunović i Slobodan Risimović, studenti iz Beograda. Oni su zajedno sa još 100 najboljih studenata iz Srbije dobili od Ambasade Austrije u Beogradu i Evropskog pokreta u Srbiji šengenske vize, besplatne interrejl karte za putovanje po Evropi i po 200 evra, a polazna stanica bila je Beč. Nemanja Gavrilov iz Kikinde, apsolvent Fakulteta za fizičku hemiju, kaže da je ovo bila odlična prilika da se upozna Evropa.

Ulica crvenih fenjera

- U Holandiji je legalizovana prostitucija i u Amsterdamu postoji ulica gde prostitutke nude usluge iza malih paravana. Kada je paravan zatvoren, znači da imaju mušteriju. Najčudnije je što tom ulicom, koja je ukrašena crvenim fenjerima pored kanala, najnormalnije šetaju svi - od petnaestogodišnjaka do bakica i dekica. Bilo nam je smešno kada smo videli da u te kuće ulaze parovi, a gledali smo mladiće koji izlaze sa osmehom na licu - govori Nemanja.

Ćirilica na Monmartru

- U kom god smo gradu bili, sreli smo naše ljude. Dok smo sedeli u parku u Amsterdamu, dvoje ljudi nas je prepoznalo po govoru, prišli su nam i uzviknuli: "Evo ih naši". U Beču u metrou sreli smo Roma iz Šapca, a u Parizu na Monmartu upoznali smo jednog našeg umetnika koji godinama živi u Francuskoj. Objasnio nam je da je naša Skadarlija u Beogradu pobratimljena sa Monmartom i pokazao restoran gde na zidu ćirilicom piše "Ima dana" - priča Nemanja.

- Kada smo krenuli iz Beograda, bilo je neverice kako će sve to izgledati. Dogovorio sam se sa Anom i Slobodanom da putujemo zajedno. Napravili smo plan putovanja koji nismo u potpunosti ispunili. O gradovima smo nalazili informacije na internetu, kupovali smo različite vodiče, a najviše su nam pomogle priče naših roditelja, prijatelja i poznanika koji su već bili u ovim gradovima - objašnjava Nemanja.

Studenti su po Evropi putovali vozom, a spavali po hostelima koje su plaćali od 15-30 evra za noć.

- U hostelima smo samo prespavali, a najviše smo šetali, razgledali i provodili se. Od svih gradova koje smo videli najviše su mi se svideli Barselona, Amsterdam i Beč. Barselona je malo veća od Beograda, ima glavnu ulicu za šetnju, sličnu Knez Mihailovoj, koja je puna umetnika, mađioničara, maskiranih glumaca koji slikajući se sa turistima zarađuju za život. Ceo jedan dan proveli smo razgledajući Gaudijeve građevine, a najviše su mi se svidele fontane La fuente. Taj spektakl traje tri puta po 15 minuta i počinje Odom radosti himnom Evropske unije. Zvučnici su u fontani, pa izgleda kao da fontana svira, a tu su gomile vodenih topova i svetiljki. Voda se kreće uz muziku i sve je kao scena iz neke bajke - priča Nemanja.

U Barseloni mu se jedino nije svideo akvarijum, ali je zato Holandija ostavila poseban utisak.
- Čitava Holandija je nešto posebno, svuda je cveće. Amsterdam je, za razliku od drugih gradova, omanji i ima dušu. Ima puno kanala, uskih uličica, malih restorana, a na ulici se govore svi jezici, od japanskog i kineskog do engleskog. Građevine su fantastične. Holanđani imaju specifičan način gradnje od manjih cigli, koje su svih boja. Ispred svake kuće imaju velike kuke preko kojih se unosi nameštaj, jer su kuće veoma uske - kaže Nemanja.

Slobodanu Risimoviću, studentu Elektrotehničkog fakulteta, svideo se Beč.
- Kada smo stigli u Beč, činilo mi se da smo prošli kroz neku vremensku kapiju. Tu su bile stare građevine i dvorci, kočijaši, svirači sa muzičkih akademija, koji sviraju za svoju dušu a prolaznici im plaćaju... Ipak, Pariz je Pariz! To je jedini grad u svetu gde ćete videti čoveka da sedi u kafiću, čita novine i pije vino. Arhitektura je fenomenalna, a Francuzi su dosta opušteniji od drugih - priča Slobodan.

Ana Trifunović iz Šapca, student Pravnog fakulteta, misli da je Pariz grad u kom bi mogla da živi.
- Pariz nije tako lep spolja, ali ima svoj šarm. Sličan je Beogradu. Zaključili smo da u centru grada prodavnice počinju da rade tek od 12 sati. Najlepše mi je bilo u Monmartu, umetničkoj četvrti. LJudi su fini, paze na red. Već planiram kako ću ponovo otići - kaže Ana.

Italiju su preskočili jer nisu imali dovoljno novca i nadaju se, pošto je najbliža našoj zemlji, da će imati priliku da je posete.
- Fasciniralo me je sve što sam video u Evropi. Oni su 50-60 godina ispred, a mi kaskamo za njima. Kad sam se vratio, bilo je lepo ponovo biti kod kuće. Evropa je lepa, ali je i Beograd lep. Jedino što nam fali je da više povedemo računa o čistoći, da se srede fasade i javni prevoz. Stranci treba da vide da nisu došli u nedođiju - priča Nemanja.

Ana kaže da joj je trebalo dva, tri dana da shvati da se vratila kući, dok je Slobodanu, ipak, bilo drago što je ponovo tu.
- Svaka država i grad su priča za sebe, ali ovde je mnogo opuštenije. Tamo nećete videti ljude da razgovaraju u tramvaju. Samo misle o poslu i hladni su, pogotovo Nemci. Imamo i mi strancima šta da ponudimo, samo nam nedostaju pare - smatra Slobodan.

M. Jakovljević


vesti po rubrikama

^tema

Najbolji studenti iz Srbije besplatno obišli ceo stari kontinent
Svake godine u Srbiji se registruje od 2.500 do 5.000 novih slučajeva tumora
 
 


     


FastCounter by LinkExchange