GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 14. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Peloponeski rat (1)

Početak sukoba

Jedan od najvažnijih događaja u istoriji antičke Grčke svakako je Peloponeski rat ili Veliki peloponeski rat, kako ga neki istoričari zovu. Ovo je bio najrazorniji i najdugotrajniji sukob koji je pogodio Heladu. Borbe Atine i njenih saveznika sa jedne i Sparte i njenih saveznika sa druge strane počele su 431. godine pre Hrista i trajale su, uz kratkotrajna primirja, punih 27 godina, sve do 404. godine.

Uzroci
Tukidid Atinjanin, najznačajniji istoričar starog veka, smatrao je da je pravi razlog ovog rata jačanje atinske moći i strah i zavist Spartanaca. Međutim, pitanje je da li je baš tako. Ratnici iz Lakedemona već su donekle skršili moć Atine i njenog pomorskog saveza, a novi sukob su izbegavali. NJima je tridesetogodišnji mir potpisan 446. u suštini odgovarao.

Ipak, taj mir nije odgovarao ostalim članicama Peloponeskog saveza, a najžešći pobornici rata protiv Atine bili su Korinćani. Ulazak Korkire (današnjeg Krfa) u atinski savez presekao je veze Korinta i Sicilije, što ovom polisu nikako nije odgovaralo. Ovaj razlog, ipak, nije bio dovoljan da natera Spartance da pokrenu svoju ratnu mašineriju.

Za rat
Dva događaja koja su usledila posle rata Korinta i Korkire ohrabrila su pobornike rata. Potideja je rešila da napusti atinski savez, što Atina, naravno, nije želela da dozvoli. Zato je opsela ovaj dorski polis.
Osim ovoga, došlo je do sukoba Atine i Megare, članice Peloponeskog saveza. Moćna Atina zabranila je Megari korišćenje svojih luka i zatvorila tržište.

Ova dva događaja Korinćani su iskoristili i na skupštini, održanoj u Sparti 432, zahtevali su odlučnu akciju. NJihovi delegati napali su Lakedemonjane zbog "oklevanja": "Atinjani su pregaoci, vi ste oklevači; oni vole da odlaze u tuđe krajeve, a vi ne ostavljate svoj zavičaj, jer oni misle da će svojim odsustvom moći što zadobiti, a vi se bojite da svojim ratnim pothvatima ne oštetite ono što imate."

Odluka
Na sastanku delegata Peloponeskog saveza većina članova glasala je za početak rata. Međutim, Spartanci su bili svesni da im je potrebno najmanje godinu dana da se pripreme. Oni su imali impresivnu suvozemnu vojsku - mogli su da angažuju više od sedamdeset hiljada hoplita. Ipak, kao iskusni ratnici, bili su svesni da ne mogu da pobede jaku atinsku flotu. Zato su, sa saveznicima, počeli izgradnju ratnih brodova, pa su, do početka rata, brojem čak i nadmašili Atinu. Naravno, atinski mornari su bili mnogo iskusniji, a njihovi brodovi su bili brži i bolji.

Ultimatum
Spartanci su poslali delegate u Atinu i postavili joj ultimatum. Tražili su sklanjanje opsade sa Potideje, oslobođenje Egine i ukidanje trgovačkih zabrana Megari.

Situacija u Atini, na čijem čelu se nalazio Perikle, bila je takva da su mnogi Atinjani, posebno aristokrate i zemljoposednici, želeli mir. Bez obzira na ustupke. Demos je, pak, tražio rat. Perikle je to znao i u govoru koji je preneo Tukidid od svojih sugrađana je zahtevao odlučnost i spremnost na boj.

"Oni vole da tužbe rešavaju ratom ne sporazumima, pa se sada pojavljuju kao gospodari, a ne kao parničari. Potideju nam naređuju da pustimo, Egini da damo nezavisnost, odluku o Megari da povučemo i, naposletku, dolaze i zahtevaju da Helenima uopšte damo nezavisnost... Ako Lakedemonjanima popustite, uskoro će od vas tražiti još, jer će smatrati da ste u ovom pitanju popustili od straha..."

Početak
Ultimatum je odbijen i čekalo se ko će prvi napasti. To su učinili Tebanci. Odred od 300 hoplita u proleće 431. napao je atinsku saveznicu Plateju. Mirovni sporazum je narušen i rat koji će osiromašiti i oslabiti Heladu je počeo.

A. Ivanović


vesti po rubrikama

^civilizacija

Peloponeski rat (1) : Početak sukoba
Nordijska mitologija
ARHEOLOGIJA : Na tragu drevnih brodova
 



     


FastCounter by LinkExchange