Ova klasična siledžijska rečenica postala je odavno sinonim za "državu" u kojoj je sve više ludih, a sve manje zbunjenih. "Veliki Brat" nije zadovoljan pukim posmatranjem, (kakva vajda od toga). Ne, on mora da otme sve što se može, pa i ono što se ne može, ako mu je potrebno, a sve u ime neke daleke i nepostojeće "pravne države".

Ne sumnjam da bi mnogi od nas radije živeli u pravednoj državi pre nego u "pravnoj državi". Naravno, niko nas ništa ne pita u zemlji gde skupština može da funkcioniše ako su prisutni vratari i čistačice (iskoristio bih ovu priliku da se prijavim na konkurs za bilo koje od ta dva mesta, ako ga ikada bude) i gde na izbore ne izlazi 50 odsto stanovništva (zadovoljnim ljudima nisu potrebne promene, mada nedobronamerni pominju apatiju i antipatiju), i gde samo čitanje novina dovodi većinu čitalaca do stanja teške nervoze pred anksiozni delirijum.

Zato najnovija ideja ministra i G17 o otpuštanju radnika nije ništa novo u smislu otimačine, pa se pretpostavlja da će uslediti još neke: porez na vazduh pri udisaju 8 odsto, a pri izdisaju 18 odsto; sva privatna osiguranja odmah prebaciti na račun G17 banke. Samo malo, o čemu se ovde radi?

O tome da je "država, to je G17" PRISILILA privatnike da registruju svoj fond kako bi mogla da ga otme! Znači, trebalo je raditi mafijaški konspirativno kao G17, pa ne bi bilo problema! LJudi koji su godinama uplaćivali svoj PRIVATNI fond osiguranja ostaće bez ičega! Samo tako! I ništa se neće desiti...

Jer je ovo Srbija. Velika slova za velike države, mala slova za male "države".
Sve ovo je jako stimulativno za osiguravajuće kuće, tipa "Delte" i "NJinnera", čiji osiguranici mogu da se nadaju da će jednog dana takođe ostati bez ičega, mada su godinama uplaćivali, jer će nekom novom G17 zafaliti pare za suficit!

Nažalost, u ovoj priči nema pozitivnih likova, niti bilo koga u Vladi koga treba pohvaliti, naravno, ni u "opoziciji", jer je cirkus smišljen i napravljen odavno i trajaće još dugo "dok se Vlasi ne dosete" ili "dok se Vlasi ne odsele". Jer, jedini razlog što ova "vlast" uopšte ima nad kime da vlada, ucenjuje i otima, odluka je sveta da ovaj koncentracioni logor i dalje drži zatvoren. Da se smrad ne širi napolje, imaju dosta svojega.

I na kraju, pouka za više od milion nezaposlenih: ako imate gde da odete - idite odmah, nemojte čekati ni sekundu, a ako nemate - e, onda i sami znate kako vam je...

Maksimilijan Nikolajević stručni savetnik za konsultante

U Lutriji Srbije kažu da su cenu kombincije za Loto sa 20 podigli na 30 dinara da bi tako povećali fond nagrada. Mogli su to da postignu i na drugi način, a ne da podižu cenu. Naime, od ukupne uplate država uzima u startu 50 odsto, a onda se još i dobici oporezuju sa 20 odsto. To nigde u Evropi nema.

U drugim zemljama je to urađeno na jedan od dva načina. Prvi je da država za sebe uzima obično po 20-30 odsto od ukupne uplate, s tim što više nema oporezivanja dobitaka jer se smatra da je to ovim uzimanjem već učinjeno.

Drugi način je da celokupna uplata ide u fond za nagrade, a onda se dobici oporezuju sa uglavnom ne više od 20 odsto. Nigde u Evropi (možda samo u republikama bivše SFRJ) nema prakse kakva je u Srbiji da se od starta uzima čak 50 odsto, a onda još i oporezuju dobici. Samo jedan lek je za ovo - bojkot igre zvane "Loto". Ali, to se neće desiti i to dobro znaju i u državi i u Lutriji. Znaju da se ovaj osiromašeni narod ni na šta ne može tako polakomiti kao na mogućnost brzog i velikog bogaćenja.

A tog bogaćenja, naravno, nema i oni koji igraju "Loto" ostaju još siromašniji, upravo za onoliko koliko su para ostavili na uplatnom metu. A po neku "sedmicu", kada se desi, ko zna ko dobija. Novinari koji su imali priliku da dođu u sedište Lutrije tvrde da su mogućnosti za manipulacije više nego idealne jer sve kontroliše tek nekoliko ljudi koje niko ne proverava, niti to može.

Branko Nikolić, Ub

Stanovnici novobeogradskog naselja Dr Ivan Ribar nedavno su "nagrađeni" izgradnjom teretnog aerodroma "Beograd", a zatim i odlukom gradskih vlasti da se u njihovoj neposrednoj blizini postave kontejneri za ljude (Rome) koji žive u nehigijenskim naseljima. Dok na prvu odluku, koja će im nesumnjivo znatno pogoršati uslove stanovanja, nisu reagovali, na drugu jesu. Smatrajući da će im susedstvo ljudi koji nisu navikli na život u gradu doneti razne nevolje (uz ostale, i smanjenje vrednosti njihovih stanova), organizovali su proteste, zaustavljali saobraćaj kroz obližnje saobraćajnice, sakupljajući potpise i šaljući žalbe na mnoge strane.

Na njihove svakodnevne proteste reagovali su ljudi iz vlasti, zatim i razni humanisti, organizovano i pojedinačno. Oni su oštro osudili "netrpeljivost, rasizam i samoživost..." Novobeograđana "koji ne žele da pomognu svojim ugroženim sugrađanima". Možda su u pravu što tako govore. Ipak, umesto krupnih reči kojima negoduju na ponašanje stanovnika ovog naselja, svoju plemenitost verovatno bi najcelishodnije ispoljili zahtevajući od gradskih vlasti da pomenute kontejnere postave u njihovom komšiluku. Uvek i u svemu najbolji je lični primer.

Vojislav M. Stančić, Beograd

Čitajući Vaše utiske o Dubrovniku, ostao sam jednostavno bez riječi!!! Pa, znao sam da neki Srbi mrze Hrvatsku i Dubrovnik (dokazali 1991), ali da je tako mrze, da pišu takve laži i gluposti, stvarno ne! "U Dubrovniku samo Rusi, skoro nijedna jahta ili neki veći brod, malo kupaca itd."! Pa taj vaš reporter ili novinar ili je slep ili gluv, ili je veliki anti-Hrvat, ili pati od ljubomore, ili, ili - ja ne znam šta bih još pitao! Bio sam kod kuće na odmoru u Kamenarima (Crna Gora) i, pošto mi brat vozi turistički autobus, bio sam sa njim sedam puta u Dubrovniku, poslednji put 4. avgusta. Nisam išao tamo jer mi se vozi sa autobusom, nego jednostavno poći u Dubrovnik je nešto neverovatno lepo.

Taj grad ne da je pun turista, nego jednostavno više nema mesta ni u jednom hotelu, osim u privatnom smeštaju. Svakog petka i subote tamo u staru luku dolaze turistički luksuzni brodovi koji dovezu, svaki od njih, preko 2 hiljade turista.

U novoj luci, u Gruzu, dolaze svaki dan takvi brodovi, tako da su ukupno do sad od 5. meseca doveli ukupno 250 hiljada turista. Što se tiče jahti, neka vaš tzv. novinar stavi naočare pa neka pođe u Marinu "Mokosica", pa će videti one jahte koje "nije" video. Poći u Dubrovnik a ne posetiti i videti hotel "Hilton", "Argentina", "Vila Dubrovnik" "Ekscelzior" i druge hotele u kojim odseda princeza od Monaka, kralj Jordanije, glumica Šeron Stoun, (kupila kuću u Dubrovniku) itd. onda ste nešto propustili.

Zahvaljujući takvoj popunjenosti Dubrovnika u Crnu Goru svakog dana dolaze autobusi puni stranih turista od kojih i Crna Gora ima veliku korist. Crna Gora i Dubrovnik, hvala Bogu, opet odlično sarađuju u svim stranama, a posebno u turizmu. Uređenje našeg novog graničnog prelaza omogućilo je i još bolju saradnju i prijateljstvo sa Hrvatima, pogotovo nakon govora predsednika Vujanovića koji je rekao "ovde je granica Crne Gore i idemo u Hrvatsku sa prijateljskim namerama i nikad nas više neće niko lažima uvući u neprijateljstvo sa komšijama Hrvatima!!!"

Ako bude sreće, pa ćemo i mi, Crnogorci, slaviti nezavisnost, a onda će doći neki novinar iz Glasa Javnosti pa će i o nama pisati takve gluposti kao o Dubrovniku sad.
Evo šaljem vašem novinaru nekoliko mojih utisaka iz Dubrovnika. Ja nosim naočare, ali ipak sam ovo i još dosta više video, i nisam ljubomoran ako Dubrovčanima napokon dobro ide, a zašto i ne nakon svih tih strahota koje su preživeli.

Pokušajte biti realni i pišite pošteno kao i dosta ostalih srpskih novina, pa i ako se radi o vašim neprijateljima Hrvatima.

Pozdrav iz Nemačke, Niko V.

Nedavno je u našoj štampi pisalo da je ruska statistika ustanovila veću pogibiju muškaraca od žena od udara groma i da muški hormoni to uzrokuju.

Ne slažem se s tom konstatacijom. Uzrok je što muškarci u proseku imaju veću masu i time veću električnu privlačnost. Prosečna veća masa muškaraca utiče i na prosek veličine mozga, tako da je on kod žena za oko 10 odsto manji.

Ta disproporcija uočena je i kod nekih životinja. Petao je veći od kokoške i ima veću glavu.

Radovan Vučetić, Beograd

Kao i mnoge delatnosti u Beogradu, tako je i taksi prevoz već decenijama u rukama jedne privilegovane i monopolističke grupacije ljudi, koja tu delatnost smatra svojom dedovinom. Kako inače objasniti kršenje zakona gradskih čelnika Skupštine Beograda, koji ne skrivaju svoj žal zbog gubitka zakonske moći da sami odlučuju ko može da se bavi taksi prevozom.

Član gradskog veća, izvesni Marković, komediografski kaže: "Ako se daju dozvole svim zainteresovanim taksi vozačima, nikome se neće isplatiti da se bavi tim poslom u Beogradu". Zabrinutost ovog gradskog funkcionera je zapravo lažna, njega više muči nešto drugo, a to je gubitak zakonodavne moći koja grad i njegove čelnike lišava prava da odlučuju ko može da se bavi taksi prevozom.

Ograničavati broj taksi vozača je isto kao ograničiti broj ljudi koji u toku jednog dana mogu da se kreću po beogradskim ulicama i trgovima, da ne bi pravili gužvu. Međutim, nešto drugo je tu u pitanju: samo 30 odsto taksi vozača u Beogradu stvarno živi od te delatnosti, i to im je jedini izvor prihoda za život.

Svi ostali se tom delatnošću bave iz hobija, a najčešće im je to dopunska delatnost uz neki drugi, prioritetniji posao. Svaki drugi automobil taksi vozača u Beogradu izgleda kao da je upravo izašao iz nekog od auto-otpada. Zato nije čudo što su takvi monopolisti ustali u odbranu svog privilegovanog položaja, ne libeći se čak da daju podršku lično gradonačelniku Bogdanoviću u nakani da krši važeći Zakon o drumskom saobraćaju.

Umesto da velika konkurencija zainteresovanih taksi vozača bude sito i rešeto za one koji žele da isti taksi-prevoz bude mnogo bolji, unapređeniji, pošteniji, komforniji, čistiji i svakako uljudniji. Umesto toga, imamo na sceni mali rat privilegovanih vozača koji su se baš uplašili konkurencije na ulicama Beograda, a da čudo bude veće, u tome im pomaže niko drugi do čelnik gradske skupštine i gradskog veća grada Beograda. Demokratski, nema šta, šteta što to nema veze sa zakonom i moralom.

Milutin Mlađenović, Beograd