GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 9. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Devizna štednja građana preuzima primat u poslovnim bankama

Dinaru se sve manje veruje

Pre šest meseci u Delta banci dinarska štednja pala sa 718 miliona na 134,36 miliona dinara

BEOGRAD - Narodna banka Srbije se poslednjih meseci hvali podacima o rastu devizne štednje građana, međutim dinarska štednja u poslovnim bankama stagnira ili opada. Pre samo nekoliko dana NBS je saopštila da je zabeležen porast devizne štednje u julu za 79,5 miliona evra, što "predstavlja rekord i najveće mesečno povećanje štednje u poslednje tri godine". NBS je istakla da je devizna štednja dostigla iznos od 1,81 milijardi evra.

"Očigledno je da se poverenje u bankarski sektor ogleda i u činjenici da građani sve više devize ulažu u banke", pohvalio se guverner Radovan Jelašić, koji, u poslednje vreme, uopšte ne spominje kakvo je poverenje građana u nacionalnu valutu, odnosno da li građani, i u kojoj meri, štede dinare.

NBS: Mera za rast devizne štednje

Monetarni odbor NBS doneo je juče odluku o smanjenju procenta obaveznog izdvajanja sredstava po osnovu nove devizne štednje kod NBS za dva odsto, odnosno sa 47 na 45 odsto. "NBS smatra da je dostignut nivo inflacije u ovoj godini zabrinjavajući i da na smanjivanje inflacije treba da utiče izborom najadekvatnijih instrumenata monetarnog regulisanja. Stoga je MO istovremeno doneo i odluku o podizanju devizne obavezne rezerve banaka za tri odsto, čiji će efekat biti sterilizacija dodatne likvidnosti", saopštila je juče NBS. Razlog za smanjenje obaveznog deponovanja je usvajanje novog Zakona o osiguranju depozita, kojim je suma osiguranog depozita, sa ranijih 5.000 dinara povećana na oko 250.000 dinara. Ovo će, kako je procenio MO, doprineti daljem rastu nove devizne štednje. Takođe, NBS očekuje da će ova mera uticati na snižavanje kamatnih stopa na kredite ili njihovo povećanje na depozite.

Istina, na osnovu podataka o rastu devizne štednje može da se zaključi da se poverenje u bankarski sistem oporavlja, ali i da građani radije štede u devizama jer im se dinar ne čini siguran.

U Komercijalnoj banci, vodećoj po visini prikupljenih deviznih sredstava, štednja evra, za nešto više od šest meseci, porasla je sa 279 na 374 miliona evra. Međutim, štednja u dinarima ostala je na nivou od pre šest meseci i iznosi samo 214 miliona, odnosno 2,5 miliona evra. Prema rečima Gorana Milićevića, člana uprave Komercijalne banke, ta banka ima 126.000 štednih partija u dinarima po viđenju, što čini 98 odsto ukupnih ugovora, dok je samo 1.600 dinarskih partija oročeno.

" Nažalost, veoma mali broj ljudi se odlučuje da oroči dinare", dodaje on. Za razliku od dinarskih, Komercijalna banka ima 211.000 deviznih štednih ugovora, od čega je 42.000 oročeno. Milićević dodaje da vremenski prosek oročavanja iznosi od šest do 12 meseci i da se mali broj ljudi odlučuje da oroči devizna sredstva na duži rok. Godišnje kamatne stope za oročenu "evro štednju" iznose od 2,8 - na mesec dana - do 5,85 odsto - na 36 meseci. Na to se, prema rečima Milićevića, po isteku ugovora odbija i porez od 20 odsto.

U drugorangiranoj banci po prikupljenim sredstvima - Rajfajzen banci - podaci o štednji, dinarskoj i deviznoj, takođe pokazuju da građani dinaru malo veruju. Ukupna štednja u dinarima, kada se preračuna u evro, iznosi samo 6,93 miliona, dok je devizna neuporedivo veća i dostigla je 339,95 miliona. Kod deviznih štednih uloga dominira rok od tri meseca, dok za dinare taj rok iznosi do 12 meseci. Na oročena tri meseca bruto godišnja kamata na dinare je 10,5 odsto, a na godinu dana 15 odsto. "Porez na kamate se obračunava i plaća prilikom njihovog obračuna, koji može da bude na godišnjem nivou ako ulog prelazi u sledeću godinu, ili pri gašenju štednog uloga ukoliko se gašenje radi u tekućoj godini", kažu u ovoj banci.

U Delta banci, koja je trećerangirana po prikupljenim deviznim, odnosno dinarskim sredstvima, prikupljeno je 203,49 miliona evra. Međutim, za razliku od pre šest meseci, dinarska štednja pala je sa 718 miliona, na 134,36 miliona dinara. Ta svota kada se preračuna u evro iznosi samo nešto preko 1,5 miliona. Pristojne mesečne kamatne stope u Delta banci na dinarske depozite, koje iznose od 0,20 do 1,5 odsto u zavisnosti od roka, nisu uticali da se štedi u dinarima. Dinarska sredstva, kako kažu u Delta banci, najviše se oročavaju na samo mesec dana, pa zatim na godinu dana, dok devize građani najviše oročavaju na najviše tri meseca, pa na godinu dana.

Iz ovih podataka proizilazi da je dinar uglavnom sredstvo za tekuća plaćanja, što nije dobro, jer se država na taj način isključivo oslanja na strane valute.

I. Krasnić


vesti po rubrikama

^ekonomija

Dinaru se sve manje veruje
Pokret "5. oktobar" upozorava ministara Ilića
Vlada ne zna šta će s NIS-om
Gorivo uskoro skuplje za oko 6,5 dinara?
Sud vratio "Župu" Josifovoj
Za akciju "Balkana" - 7.953 dinara
 


     


FastCounter by LinkExchange