GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 4. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Propisi prema kojima se kupuje društvena svojina idealni su za tajkunizaciju zato što biznismeni mogu, za male pare, da dođu do "zlatne koke"

U "Nolit" po stočnu hranu?

Kupac "Nolita" nema obavezu investiranja ili plaćanja socijalnog programa za višak radnika jer ga zakon na to ne obavezuje. Ne mora da zadrži ni delatnost, što znači da u knjižarama sutra mogu da osvanu mesare, podrum pića ili kineski tekstil, pa i erotsko rublje i slična stimulativna pomagala

Kupovina već ranije privatizovanih preduzeća preko ponude za preuzimanje obavlja se na osnovu Zakona o finansijskom tržištu i hartijama od vrednosti, koji obavezuje kupca samo da ima položene pare za kupovinu akcija. Sve je legalno, pa tako i mesar ili, na primer, kockar mogu da preuzmu "Nolit" ako ponude najveću cenu. Posle afere sa "Knjazom", ministar privrede je zahtevao hitnu izmenu zakonskih propisa iz ove oblasti da ne bi država, kao akcionar, ostala kratkih rukava.

Od tada je prošla skoro godina, a srpske firme masovno, preko kontrolnog paketa, kupuju domaći i of-šor biznismeni. Izmenama Zakona o privatizaciji država je mogla i da se ujedini sa malim akcionarima "Nolita" i firmu proda na tenderu strateškom partneru.

Ministarstvo finansija ćuti

Predlagač novog zakona o preuzimanju akcionarskih društava je Ministarstvo finansija, ali juče nismo uspeli da dobijemo odgovor od Gorana Anđelića, pomoćnika ministra Dinkića, zašto je zakon povučen iz skupštinske procedure. Priča se po kuloarima da naši biznismeni žele da pokupuju još po koje tuce firmi, pa su preko pojedinih partija izlobirali da se ne žuri sa novim zakonom.

Milko Štimac: Ne koči Svetska banka

Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije, kaže da ne zna zašto je Zakon o preuzimanju koji obavezuje kupca da bar kupi sve akcije odjednom povučen iz skupštinske procedure. On ne veruje u priču koja je plasirana da je navodno razlog za to nezadovoljstvo Svetske banke nacrtom ovog zakona. Vesna Kostić, zadužena za odnose sa javnošću Svetske banke upozorava da ova institucija samo daje svoje mišljenje koje, međutim, nije obavezujuće.

Važeći propisi su idealni za tajkunizaciju zato što naši biznismeni mogu sa znatno manje pare da dođu do zlatne koke, nego ako bi ih kupili preko berze. Kao i kod "Nolita", reč je o firmama čijim akcijama nije trgovano na berzi zbog čega se ne zna njihova tržišna vrednost. Uz to, kupac "Nolita" nema obavezu investiranja ili plaćanja socijalnog programa za višak radnika, jer ga zakon na to ne obavezuje. Ne mora da zadrži ni delatnost, što znači da u knjižarama sutra mogu da osvanu mesare, podrum pića ili kineski tekstil, pa i erotsko rublje i slična stimulativna pomagala.

Od ukupno šest zainteresovanih preduzeća za preuzimanje 51 odsto vlasništva "Nolita", najveću cenu, od 4.200 dinara, za sada dala je "Amfora". Prosta računica kazuje da tako cela ova firma, odnosno svih 12.468 njenih akcija, košta samo 635.000 evra. Pošto svi žele da kupe samo pola "Nolita", kontrolni paket od 51 odsto koštaće ih 318.000 evra. Ova poznata izdavačka kuća ima čak devet lokala u vlasništvu na dobrim lokacijama u centru Beograda, kao i devet lokala u zakupu takođe na prometnom mestu.

Na osnovu ove kalkulacije onaj ko kupi "Nolit" preko ponude za preuzimanje dobiće znači za oko 640.000 evra celu firmu, koliko bi ga inače stajala dva ili tri bolja stana na Vračaru. Činjenica je i da svih šest učesnika mogu da poboljšaju svoju ponudu, odnosno podignu otkupnu cenu akcija do 15. avgusta. Međutim, čak i da cena skoči duplo, na 1,2 miliona evra, ništa ne garantuje da će novi vlasnik sačuvati tradiciju, izdavaštvo i brend ove kuće. Slično se desilo i sa kafanom "Znak pitanja", koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture. Samo privremeno je obustavljena prodaja ove društvene kafane koja treba da se proda kao bilo koji bircuz na nekom magistralnom putu.

"Nolit" je, doduše, privatno preduzeće u kom država ima čak 46 odsto. Pošto, očigledno, državne institucije nemaju bilo kakvu dugoročnu strategiju kod strateški važnih preduzeća, verovatno će i ona ponuditi svoje akcije na prodaju kao i bilo koji seljak svoj paradajz na Kalenić pijaci.

Prodaja većinskog paketa akcija ove ugledne izdavačke kuće firmama koje se nikada nisu bavile izdavaštvom većinom se ocenjuje kao realan rizik da delatnost "Nolita" pređe u neke druge sfere poslovanja. Na izjave ponuđača da nameravaju sačuvati kulturni značaj preduzeća i unaprede njegov rad, kao i na iskaze poput onog da "nema ničeg neobičnog ako jedna kompanija istovremeno štampa knjige i prodaje kobasice" (Petar Matijević, vlasnik novosadskog Preduzeća za proizvodnju i promet Industrija mesa "Matijević" d. o. o.), gleda se sa nepoverenjem.

- Tržište kapitala u našim uslovima je surovo. Ne možete odbiti da prodate akcije nekome zato što se bavi drugom delatnošću. Matijević je izjavio da planira da nastavi izdavačku delatnost "Nolita". Verovaću u to samo pod uslovom da se prethodno potpiše ugovor. Teško je poverovati da će mesar želeti da se tako zdušno bavi izdavaštvom. Prva asocijacija je da ih prvenstveno zanima prostor u kome se meso može prodavati. Država bi trebalo zakonom da reguliše slučajeve da se ne može menjati delatnost u onim objektima u kojima godinama postoje knjižare - komentariše Živadin Mitrović, direktor Udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore.

Odgovornost za očuvanje uloge "Nolita" u kulturnom razvoju naše zemlje uglavnom se pripisuje državi jer, kako naši sagovornici ističu, "samo ona može da utiče na to".

- Nisam dobro obavešten, ali ni iznenađen otkupom većinskog paketa akcija u "Nolitu". Smatram da je na prvom mestu reč o neodgovornosti države, koja bi trebalo da vodi računa o kulturnim institucijama. Ovako, korak po korak, ide se ka apsolutnoj dominaciji "kiosk-literature" - kaže Srba Ignjatović, predsednik Udruženja književnika Srbije, i dodaje da je njegovo predviđanje da će, "ako se ne preuzme obaveza nastavljanja izdavačke delatnosti "Nolita", to znači da će to biti butici mesa, a ne knjižare".

- U nekim od susednih zemalja, koliko mi je poznato, u prvom tranzicionom periodu dogodila se slična stvar. Knjižara je nestalo, zamenile su ih radnje drugih vrsta, tako da je država naknadno bila prinuđena da, zarad minimuma kulture, otkupljuje poslovne prostore i vraća ih izdavačkim preduzećima. Verujem da bi bilo razumno da učimo na iskustvima drugih.

Izdavači, ipak, u igri za kupovinu

Iako i potencijalni kupci koji se do sada nisu bavili izdavaštvom kažu da će nastaviti objavljuju knjige, iz izdavačkih kuća "Evro" i "Narodna knjiga" stigla su javna obećanja da će raditi ono što i do sada i onako kako oni umeju, a što nije malo. Tek da podsetimo, "Narodna knjiga" je, prema relevantnim podacima Narodne biblioteke Srbije, izdavač sa najvećim brojem naslova u zemlji, a "Evro" treći. Novica Jevtić, vlasnik "Evra", izjavio je da je pravo svih privrednika da učestvuju u javnoj ponudi, ali da ne treba zanemariti upravo tu činjenicu da su oni (a sada i "Narodna knjiga") preduzeće koje svojim dosadašnjim radom garantuju da bi "Nolit" ostao izdavačko preduzeće. Prema njegovim rečima, kulturna javnost Srbije treba da zna da, ukoliko on postane većinski vlasnik "Nolita", otklanja se svaka opasnost da "Nolitove" knjižare jednog dana budu pretvorene u menjačnice, kafiće, kockarnice... Jevtić je ponudio zaposlenima u "Nolitu" i lan rada i razvoja "Nolita", a ne treba sumnjati da je za tako nešto apsolutno spremna i ekipa Milička Mijovića.
Činjenica je da "Nolit" od početka devedesetih, kada odlazi većina velikih urednika, počinje da stagnira, a da su poslednjih godina objavljeni naslovi uglavnom - ponovljeni.
Prema rečima Simona Simonovića, koji je bio deo tima Miloša Stambolića i pamti zlatne dane "Nolita", privatizacija se u kulturi odvija izvan svake pameti i pokazuje koliko je država nezainteresovana. Prema njegovim saznanjima, od 330 akcionara, samo je 75 zaposlenih, i očigledno je da penzioneri prodaju svoje akcije budzašto.
- Ako država neće da vodi računa o izdavaštvu, zašto bi to radili penzioneri - ironično zaključuje Simonović.

NO(va) LIT(eratura)

Izdavačko preduzeće "Nolit" osnovali su braća Pavle Bihali i Oto Bihali Merin još 1928. godine. NO(va) LIT(eratura) preživela je i Drugi svetski rat, ali da li će i najavljeni otkup većinskog dela akcija, tek će se videti. Ponude za otkup akcija dostavile su, sa izuzetkom dve ("Evro" i "Narodna knjiga"), firme kojima osnovna delatnost nije izdavaštvo. Pošto nikakav zakon ne predviđa da eventualni kupac nastavi da se pod obavezno bavi izdavaštvom, u slučaju "Nolita" sve je prepušteno (njegovom veličanstvu) tržištu. Iz Ministarstva kulture tvrde da je njihova nadležnost, u ovakvim slučajevima, samo u domenu preporuke i ništa više. Očigledno, izdavaštvo nije od strateškog značaja za zemlju Srbiju, jer su čak i kupci medija bili u obavezi da se (makar) sledećih pet godina od dana preuzimanja firme bave istom delatnošću. No, pošto o tome država ne brine, iako imaju 46 odsto akcija "Nolita" u svojim rukama, ostaje samo da se sačeka otvaranje svih koverata potencijalnih kupaca i da se sazna da li će jedna od najvažnijih izdavačkih kuća sa prostora bivše Jugoslavije jednostavno nestati. I zato je dobro podsetiti ko je sve gradio ovo izdavačko ime. Zlatne godine "Nolita" bile su od početka sedamdesetih do devedesetih. Urednici su, za te dve decenije, bili Vasko Popa, Ivan V. Lalić, Miloš Stambolić, Milica Nikolić, Bora Radović, Nikola Bertolino, Aleksandar Ristović, Jovica Aćin? Neka oproste nepomenuti, ali i ovo je za pametne dovoljno. Istorija literature ove zemlje nezamisliva je bez Nolitovih edicija "Sazvežđe", "Orfej", "Književnost i civilizacija".

Ekipa Glasa


vesti po rubrikama

^društvo

U "Nolit" po stočnu hranu?
Srpske majke neće da doje
Ogorčeni roditelji mališana koji su letovali preko agencije "Cepelin"
Kontrola medija do izbora
Još jedan otkaz u Sremskoj Kamenici
 


     


FastCounter by LinkExchange