GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 02. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam

 


Počelo obeležavanje desetogodišnjice krvave operacije "Oluja"

Najveći egzodus posle Drugog svetskog rata

Za samo nekoliko sati sa vekovnih ognjišta zbrisano više od 220 hiljada Srba, pobijeno i nestalo 1.943 Srba, od čega 1.199 civila, 523 žene i dvanaestoro dece, preko 3.200 starih i nemoćnih je internirano, a oko 1.500 zarobljeno

BEOGRAD - U Srbiji i Republici Srpskoj juče je počelo obeležavanje desetogodišnjice krvave operacije "Oluja" i progona celokupnog stanovništva iz Republike Srpske Krajine (RSK).

U odlično planiranoj akciji, u kojoj je učestvovalo više od 200 hiljada pripadnika hrvatske vojske i policije, uz odobrenje i podršku NATO snaga, za samo nekoliko sati sa svojih vekovnih ognjišta zbrisano je više od 220 hiljada Srba! Bilans ovog stravičnog genocida nad srpskim narodom bio je užasan - pobijeno je i nestalo 1.943 Srba, od čega je 1.199 civila, 523 žene i dvanaestoro dece, preko 3.200 starih i nemoćnih je internirano, a oko 1.500 je zarobljeno... Bio je to jedan od najvećih egzodusa u savremenoj istoriji! Pomenuta vojna operacija bila je poslednja u nizu zločina nad Srbima koji su započeti još 1991. godine.

Avionskim bombama po izbeglicama

Hrvatski vojnici, a za njima nisu zaostajali ni muslimanski, nad Srbima sa kojima su došli u kontakt, upotrebljavali su već toliko puta isprobane metode likvidacija (klanja, spaljivanja, metak u potiljak, bacanje u jame...) ali i neke nove metode (zamrzavanje i spaljivanje hemikalijama). I kad je prestao svaki otpor Vojske RSK, agresor je ubijao ljude u izbegličkim kolonama i do Une i preko Une duboko u teritoriju Republike Srpske. Na putevima kojima su se kretale krajiške izbegličke kolone ostajali su leševi ubijenih artiljerijskim granatama, avionskim bombama, snajperskim hicima, noževima... - kaže Štrbac.

Ukupno je iz RSK proterano 400 hiljada Srba, pobijeno je više od četiri hiljade civila, a više desetina je teže i i lakše ranjeno. Celokupna srpska pokretna i nepokretna imovina je opljačkana, zapaljena, srušena ili uzurpirana. Nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni i istorijski, kao ni antifašistički spomenici.

"Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ova oblast bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija (sektori Sever i Jug ) i da je delegacija RSK, dan pre agresije, u Ženevi na sastanku sa hrvatskom delegacijom, pred predstavnicima UN-a i u Beogradu pred predstavnikom SAD, kao vodećom članicom NATO-a, prihvatila predlog međunarodne zajednice da se pregovori u vezi završnog političkog sporazuma u vezi sa statusom Krajine vode na bazi plana "Z-4". Delegacija RSK zauzvrat je dobile čvrste garancije da napada neće biti. Protiv krajiških Srba (oko 230 hiljada žitelja sa oko 30 hiljada vojnika) krenulo je više od 200 hiljada vojnika iz Hrvatske i HVO-a. Ako se tome dodaju muslimanske i NATO snage, agresora je bilo više nego stanovnika u Krajini, a odnos vojnika bio je najmanje 7:1 u korist agresora. I dok je cela Krajina bila izložena dotad neviđenoj artiljerijskoj vatri i dok su hrvatski vojnici ubijali i spaljivali sve što je srpsko, vrhovni komadant hrvatske vojske i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, preko radija i TV-a, "u ime demokratske vlasti Hrvatske" pozivao je Srbe "da ostanu kod svojih kuća i bez bojazni za svoj život i svoju imovinu, dočekaju hrvatsku vlast"", podseća za Glas javnosti Savo Štrbac, direktor informaciono- dokumentacionog centra "Veritas".

Naš sagovornik kaže da je najveći paradoks ove agresije, kao uostalom i svih onih koje su joj prethodile (Miljevački plato, Maslenica, Medački džep, Bljesak...), u činjenici da je agresor bila članica UN-a, a Krajina zona pod zaštitom iste organizacije i što su neke druge članice te organizacije odobrile i učestvovale u samoj agresiji! "Devet godina posle našeg progona, Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD i najmoćnije sile na svetu, u svojim memoarima "Moj život", ističe da je "navijao za Hrvate" u vreme "Oluje", u čemu ga je podržao jedino tadašnji nemački kancelar Helmut Kol.

Sanader: Hrvatska je ponosna na "Oluju"

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić ocenio je da se zločini u Srebrenici ne mogu opravdavati ni relativizovati upozoravanjem na zločine koji su se, kako je naveo, "kao ekscesi" dogodili u "Oluji".
Kancelarija hrvatskog predsednika Stjepana Mesića pisanim saopštenjem je reagovala na izjave predsednika Srbije Borisa Tadića koje su te ticale srpskih žrtava u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja" 1995. godine. U saopštenju se dodaje kako se u ovom trenutku, u najmanju ruku, čini neutemeljenim tretirati kvalifikacije iz haških optužica, koje nisu potvrđene ni u jednoj pravnoj presudi, kao neosporne činjenice. Predsednik Mesić više je puta isticao potrebu individualnog utvrđivanja odgovornosti za zločine koji su se dogodili posle "Oluje".
"Što se tiče same akcije, Hrvatska je imala "puno pravo" da je pokrene i na osnovu Rezolucije Glavne skupštine UN - tvrdi Mesić. Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je da je Hrvatska ponosna na vojnu akciju "Oluja" i dodao da se ne treba uznemiravati zbog izjava predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je tu operaciju nazvao zločinom i etničkim čišćenjem. Sanader je rekao da bi, s obzirom na razvoj međudržavnih odnosa, bilo mnogo bolje da izjava poput Tadićeve više ne bude. On je dodao da ga Tadićeve izjave podsećaju na Miloševićevu politiku "koja je izvršila agresiju na Hrvatsku". se u saopštenju Kancelarije hrvatskog predsednika.

Klinton, je zapravo, priznao ono što smo mi krajiški Srbi od početka znali i dobro osetili na svojoj koži i što nas je koštalo nezapamćenog egzodusa, najvećeg posle Drugog svetskog rata. Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog okupiranja teritorije bez srpske većine koja je na njoj živela, Savet bezbednosti UN, osim "snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmera", ni ovoga puta nije doneo bilo kakve kaznene mere protiv agresora.

Predsednik Hrvatske mogao je bez bojazni od bilo kakvih posledica da već 6. avgusta na kninskoj tvrđavi, u pobedničkom zanosu, uzvikne da su "Srbi dobrovoljno napustili Krajinu" (samoprognali se!) i da u hrvatskom Saboru 15. januara 1996. godine konstatuje da je "uspješnim izvođenjem akcije "Oluja" za svagda riješen glavni unutrašnji problem hrvatske države"", kaže Savo Štrbac.

Odbor za obeležavanje desetogodišnjice najavio je juče da će porodice ubijenih i nestalih Srba iz Krajine, u četvrtak, 4. avgusta, održati protestnu šetnju do ambasade Hrvatske gde će simbolično položiti ruže. Istovremeno, porodice nestalih predaće spiskove sa imenima nestalih i kidnapovanih Srba tokom "Oluje". "Porodice će nositi i ispisane nazive grobnica gde misle da su sahranjeni njihovi najmiliji, sa porukom "Pomozite da i oni dobiju svoje grobove"" - rekao je predsednik Odbora za obeležavanje desetogodišnjice "Oluje" Čedomir Marić. Istog dana NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle služiće parastos u crkvi Svetog Marka, a zatim će biti održan protestni skup na Trgu Nikole Pašića.

Predsednik Udruženja prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske Mile Dakić rekao je da će 4. avgusta biti doneta i rezolucija u kojoj se "najoštrije osuđuje genocid učinjen nad srpskim narodom iz Krajine i Hrvatske". U rezoluciji se zahteva i da "zvanična Hrvatska u cilju trajnog mira, pomirenja i suživota, kaže celu istinu o "Oluji" u kojoj je prognan srpski narod".

Kako je najavljeno, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica 4. avgusta prisustvovaće parastosu poginulim Krajišnicima u crkvi Svetog Marka.

Petar Pašić


vesti po rubrikama

^politika

Počelo obeležavanje desetogodišnjice krvave operacije "Oluja"
Čuo je poziv, ali se neće predati
Obnova Zočišta hrabri povratnike
Srbi neće biti dekoracija
 


     


FastCounter by LinkExchange