GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 31. 7. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Atina

Zlatno doba

Pentekontaetija ili pedesetogodišnjica zvaničan je naziv perioda atinske prevlasti u Heladi. On počinje stvaranjem Delskog pomorskog saveza 478. godine pre Hrista i traje sve do početka Velikog peloponeskog rata 431. Doba Periklove vlasti u Atini smatra se zlatnim dobom slavnog polisa - razvija se demokratija, Delski savez prerasta u atinsku pomorsku državu, sam grad postaje sve bogatiji, niču velelepne građevine...

Savez

U početku, savez koji je Atina vodila imao je jedan cilj - da se Grci osvete Persijancima. I od bitke kod Mikale 478. kada su persijske trupe odbačene iz Helade, pa do Kalijinog mira 459. godine ratovalo se protiv Persije. Ipak, sve vreme Atina je imala još jedan cilj - da savez pretvori u svoju pomorsku državu. I u svojoj nameri je uspela. Vremenom je sve više zatezala uzde saveznicima i povećavala "foros", porez koji im je nametnula. Kada su neprijateljstva protiv imperije Ahemenida okončana i kada je 454. riznica saveza prebačena sa Dela u Atinu sve je bilo jasno. Iako je savez ispunio svoju svrhu ona nije bila luda da ga raspusti. Atina nije donela slobodu Heladi, postala je njen gospodar.

Demokratija

Posle Solonovih i Klistenovih reformi u šestom veku pre Hrista Atina je donekle postala demokratska država. Donekle, zato što je samo aristokratija imala pravo da bude birana na najviše državne funkcije, a narodna skupština, ipak, nije bila najbitnije zakonodavno telo. Postojao je areopag, veće staraca, koji je često kontrolisao sve odluke skupštine.

Pristalice demokratije, koje je vodio Efijalt, iskoristile su situaciju nastalu 462. godine pre Hrista. Slava vojskovođe Kimona, oligarhijskog prvaka, bila je poljuljana zbog podrške Sparti, pa se on upustio u nove borbe protiv Persije kako bi povratio slavu. Ovoga puta u Egiptu. Ali odsustvo najmoćnijeg čoveka Atine Efijalt je pametno iskoristio - promenio je ustav.

Najvažnije od svega što je uradio bilo je ograničenje vlasti veća staraca ili areopaga. Od najuticajnijeg društvenog organa on postaje običan sudski organ koji se bavio samo manjim krivičnim prestupima.

Perikle

Efijaltovi postupci izazvali su oligarhe i iste godine koje je sproveo reforme ovaj demokratski prvak je ubijen. Iz zasede. Ipak, razvoj demokratije nije bio zaustavljen. Perikle je, kao vođa, zamenio Efijalta i nastavio je njegovo delo. Kada se Kimon vratio u Atinu našao se u beznadežnoj situaciji. Nije znao šta da uradi, ali Perikle jeste - on je sredio da Kimon bude proteran iz zemlje. I put za potpuno reforme bio je slobodan.

Perikle je bio sposoban političar i u Atini je ostavio možda i najveći trag. Iako aristokrata po rođenju, ali i ubeđenju, on je stao na stranu demosa i uključio se u njihovu borbu. Savremeni izvori opisuju ga kao prilično proračunatog i veštog političara.

Reforme

Perikle nije uveo demokratiju u Atinu, kako neki misle, ali jeste dovršio reforme koje je započeo Efijalt. On uvodi novu praksu - da se ljudi za sve dužnosti, izuzev one stratega i nekih stručnih, biraju kockom. U Atini je to smatrano najdemokratskijim izbornim principom. Ipak, uz to, Perikle uvodi još jedan značajan običaj. On odlučuje da se obavljanje svih službenih dužnosti plaća. Ovo je omogućilo mnogim građanima da aktivno koriste svoja prava i da se ne brinu o egzistenciji ako žele da učestvuju u vlasti.

Narodnoj skupštini (eklesiji) pripala je sva zakonodavna, izvršna i sudska vlast, a u njenom radu mogli su učestvovati svi slobodni Atinjani stariji od 20 godina. Svi ostali organi - veće 500, helileja, areopag, kolegijum stratega i kolegijum arhonata... - bili su podređeni narodnoj skupštini.

Novac koji je dobijan od "forosa" nije korišćen samo za rat. Perikle je mnogo više želeo da ga pamte po nečem drugom, pa su od njega izgrađeni dugi zidovi između Atine i luke Pirej i podignute su mnoge velelepne građevine od kojih su svakako najzanimljiviji Partenon, Odeon i Propileji.

Ratovi

Sparta je početkom petog veka pre Hrista odbila da predvodi Grke, ali napredak Atine, starog rivala, nije joj odgovarao. Zato je dva puta tokom "zlatnog doba" izbijao rat dva najmoćnija helenska grada. Oba puta sukobi su završeni nekim varijantama statusa kvo. Ipak, početak velikog rata nije mogao da se odugovlači previše. Tukidid, na primer, tvrdi da se Sparta odlučila za sukob zbog ljubomore.

A. Ivanović


vesti po rubrikama

^civilizacija

Atina: Zlatno doba
Mitologija: Mitovi Apača
Kralj Stounhendža
 



     


FastCounter by LinkExchange