GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 29. 7. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Vodič za Sabor trubača u Guči, ili kako preživeti sedam urnebesnih dana i noći lumpovanja

Trubačko ludilo sve duže

- Ko nema para da peva, igra, svira, pije i povraća pod najekskluzivnijim šatrama, srećom, to može da čini i na daleko jeftinijim mestima u gradu.
- Nekoliko hiljada Slovenaca od lane tek su prethodnica ovogodišnje invazije truboljubitelja iz Slovenije
- Najsigurnije je biti četnički opredeljen i iz kola pokazati - tri prsta

U početku Guča je trajala jedan dan, ali je to za truboljubitelje brzo postalo malo. Onda dva dana, pa je i to bilo malo. Tri dana, malo. Četiri dana - još manje. Ove godine trubačka serenada produžena je na sedam dana. Da li će i to biti malo - videće se u nedelju, 7. avgusta, kada saboraši posle ponoći krenu kućama.

Kako je krenulo, za koju godinu Guču će, možda, produžiti i na svih 365 dana u godini, pa kad ko stigne do Dragačeva. Sedam dana dopinga, onda nazad u surovu stvarnost.
Do tada, za Guču i predstojećih sedam saboraških dana trebalo bi se ozbiljno spremiti. Ove godine, poći ranije, već ovog vikenda, da bi se izbegle gužve u ponedeljak ujutru.

U Guči i oko Guče, ko je stigao na vreme, odnosno još proletos da rezerviše mesto - stigao je. Ko nije - od cena prenoćišta, od ponedeljka ili utorka pa tamo do subote - crveneće se uši. Ništa bez tridesetak evra za noć.

Sledeće, za Guču ove godine trebalo je na vreme učiti slovenački jezik. Ko je učio - učio je. Ko nije - kajaće se. Da se zasedne pa da se uči narednih dva-tri dana - kasno je. Koliko se zna, onih pet-šest hiljada Slovenaca, koliko ih je u Dragačevu bilo prošle godine, tek su prethodnica za invaziju koja sledi ovog leta. Od Arilja do Kraljeva, sve hotele i kampove ove godine, tek da se zna, na vreme su - zakupili sve sami Slovenci.

Što se tiče ostalih jezika, u Guči oni su manje važni. Trebalo bi znati koju reč nemačkog i engleskog, mada, i Nemci i Amerikanci u Guči bolje govore univerzalne jezike - jezik hladnog piva, vrele jagnjetine i trube, no svoj maternji. Ono što smo prošle godine savetovali da je u Guču najbolje krenuti u četvrtak ujutru, da bi se izbegle gužve u saobraćaju - ove godine ne važi. Ove godine, u četvrtak zorom, dva i po dana pre finala svetskog trubačkog prvenstva - Guča će biti puna kao šipak. Prošle godine parola "Guča ili smrt" osvanula je u prestonici trube, koliko se moglo videti, u petak ujutru. Ove godine - ta dilema rešavaće se punih sedam dana.

Razlika u odnosu na ranije godine ima još. Prošlih, kuvarice i konobari, konabarice i kuvari, pevačice i roštiljdžije, svoje veče imali su uoči petka. Ove godine svoju proslavu moraće da pomere pet dana unapred. Ko njihove predsaboraške proslave nije gledao prošle godine - ove godine - trebalo bi. Čisto da pogleda kako se u Guči lumpuje i veseli.

U Guču se, naravno, može doći i na jedno popodne, ili na noć, ali, to ne bi trebalo raditi. Ni za živu glavu. To dođe kao piti mlako pivo na vrelom julskom danu. Ko se, ipak, odluči na taj trubohulni potez, onda, obavezno, u Guči bi trebalo biti u petak uveče, par sati iza ponoći, kod Spomenika trubaču. Da se vidi šta srpska i slovenačka omladina, uz pomoć ponekog Nemca ili Austrijanca, radi uz srpske trube. Kako ulicom teče reka piva. Na prilaznim putevima Guči nikako se ne biste smeli naći u petak, subotu ili nedelju, kasno popodne ili oko 22 ili 23 sata. Tada po okolnim livadama, njivama i dvorištima po gučanskim ulicama, po vrtovima i lejama luka ponestane mesta za parking. Tada se kolone duge kilometrima zakuju još na ulazu u varošicu, zapale se lamele, podignu temperaturu motora, a vešti meštani i ono nekoliko slobodnih mesta za parkiranje zapreče vrljikama i praznim gajbama.

Većina ljubitelja trube i Sabora iz prestonice i sa ovog kraja Srbije u Guču stižu preko Čačka i planine Jelice. Zato u Guču i ulaze četnički veoma nastrojeni, hteli to ili ne. Mada, i oni koji u Guču ulaze od Užica, Starog Vlaha i Crne Gore, što se toga tiče nisu ništa manje monarhistički raspoloženi. I, ne bi im trebalo stajati na putu. Ako i dođe do konflikta na drumu, najsigurnije je iz kola, kroz otvoren prozor pokazati - tri prsta, pa bili Srbin ili - Slovenac, pa čak i - Hrvat.

Dalje, što se tiče Šumahera, Montoja i ostalih trkački raspoloženih vozača na drumu - najsigurnije je skloniti im se sa puta, makar da vas obilaze i u sred - šikane. A biće ih i takvih - garantovano. Put od Čačka do Guče preko Jelice dug je dvadesetak kilometara, liči na reli stazu, pun je izazova, pa na tom pravcu u kolima obavezno treba isključiti muzičke uređaje i pojačala iz kojih trešte - trubači. U protivnom - truba može da ponese vozača...

Iz Guče, za one koji moraju, najbolje je ići ili oko podne, ili - čekati naredno jutro, da ne biste novi dan čekali na drumu, u koloni. Kola možete parkirati u dvorištima predusretljivih meštana. Usluga košta, a što ste bliži centru varoši i šatrama, to će vam se posle izmirenja računa više crveneti već pomenute uši. Ko voli da pešači, ovu neugodnost lako će izbeći. Posle parkiranja na redu je lakši deo gučanskog života - uživanje pod šatrama. Najlepše je sedeti u šatrama u centru, pod Lipom, u crkvenoj porti... Tu sviraju najbolji orkestri, igraju najlepše saborašice sa najviše podignutim suknjama, a pod šatrama, svi posetioci i oni kojima je to važno, biće, garantovano, "viđeni"...

Za one koji od igranja kola više vole đuskanje uz pivo i trube, prošlih godina najveselije je bilo kod Spomenika trubi u samom centru gradića i to u bilo koje doba dana ili noći. Tako će biti i ovog Sabora. Tu se količina piva popijenog u jednom satu meri - hektolitrima, a kupanje u pivu je - besplatno... Ko nije spreman na takvo nalivanje - bolje da ne zalazi u taj kraj varoši. Kako će biti ove godine, oni koji dođu - videće svojim očima...

Ko nema para da peva, igra, svira, pije i povraća pod najekskluzivnijim šatrama, srećom, to može da čini i na drugim, daleko jeftinijim mestima u gradu. Uz dvolitarku piva pod pazuhom i komad hleba i salame u kesi. Ograničenja nema, pa - napred u Guču. Guča je, ipak, samo jednom u godini dana...

Z. Šaponjić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Vodič za Sabor trubača u Guči
Atrakcija na rekama Vojvodine
Baci cipele koje žuljaju
 
 


     


FastCounter by LinkExchange