GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Sprečiti degradaciju RTS-a

Povodom usvojenog rebalansa budžeta u Narodnoj skupštini Srbije, kojim su uskraćena velika sredstva Radio televizije Srbije, i iznuđivanja uvođenja pretplate od 300 dinara mesečno, Pedagoški pokret Jugoslavije upućuje Vladi Srbije sledeću poruku:

U službi tajkuna

1. Sistem informisanja u našoj državi smišljeno i dirigovano se podriva, degradira, prepušta akterima haosa i kriminala, udaljava od izvorne demokratske, humanističke, emancipatorske i pedagoške misije, čime se ugrožavaju elementarni nacionalni interesi. Erozija profesionalnosti u novinarstvu i rušenje sistema vrednosti pomoću sredstava informisanja direktno ugrožavaju strateške interese u razvoju društva i doprinose njegovoj katastrofi. Analitičari medijske scene sadašnje stanje opisuju izrazima "medijski gladijatori", "medijska džungla", "medijska pijaca", "beda medijabeda društva", mnogi mediji izazivaju osećanje odvratnosti i tome slično. Odgovoran odnos prema narodu i njegovoj budućnosti zahteva da Vlada Srbije i Narodna skupština Srbije hitno stave na dnevni red strategiju razvoja sistema informisanja u Srbiji, posebno platformu o reformi Radio televizije Srbije.

Tražimo garancije

2. Transformacija RTS-a u javni servis, koliko je poznato, ima svojih i prednosti i ozbiljnih nedostataka, pa je potrebna svestrana i duža rasprava stručnjaka raznih profila da bi se došlo do prihvatljivog "tranzicionog modela" za RTS. Prenošenje finansiranja RTS-a na narod (pretplatnika) slično je stanju u obrazovanju, gde država dopuštanjem školarina na "tržištu znanja" prenosi svoje obaveze na narod (roditelje). Ko i čime garantuje da će RTS, kao javni servis, svoju "nezavisnost od politike", odnosno države zaštiti od pritiska političkih i ekonomskih moćnika! Zašto se zalažemo da se uvođenje televizijske pretplate odloži do 2006. godine, jer u situaciji kada su ključna pitanja bez jasnog odgovora - uvođenje pretplate je socijalna i medijska avantura. Neprihvatljivo je u ovoj transformaciji gašenje Trećeg kanala RTS, jer "uvozni kriterijumi" ne mogu uvek da budu prepisani i korisni za sve zemlje. Ako postoji iskrena briga o budućnosti dece u Srbiji, ako se prihvata naučna istina da je investiranje u obrazovanje najrentabilnije za razvoj države, onda bi Treći kanal postao - pedagoški kanal RTS.

3. Nacionalna je sramota, odgovornost prethodne i sadašnje Vlade Srbije za sporo i marginalno otklanjanje posledice NATO bombardovanja zgrada RTS u Beogradu i Novom Sadu, kao i dopuštanje nezamislive tehnološke zapostavljenosti i zapuštenosti, iako se zna da se na sve strane nemilice rasipale milijarde dinara (sport, birokratski aparati, rekordna gradnja verskih objekata, silni besmisleni izbori i slično). To je planirano rušenje nacionalnog sistema koji se zove - Radio televizija Srbije! Ako ovaj narod u tranzicionoj trgovini našom sudbinom izgubi RTS - nema čemu da se nada kada (ako) uđe u Evropsku uniju! Ako zaposleni u RTS žive i rade u bedi, onda je ugrožena Srbije!

Isključimo televizore

4. Nedavno smo generalnom direktoru RTS-a Aleksandru Tijaniću uputili pismo "Počnimo reformu Radio televizije Srbije (i drugih RTV)", a ovom prilikom želimo da podvučemo humanistički i pedagoški zahtev - isključimo televizore! Jer, nema se šta korisno i zdravo videti! Sve sama škola nasilja, nerada, prostitucije, kockarstva, sukoba, beznađa, nemorala, primitivizma, huliganstva, nehumanosti i slično. Postoje ozbiljni kulturni i pedagoški vapaji intelektualaca - bežite od malog ekrana! Dovoljno je trpeti sportsku "galaksiju", medijsku imperiju zvezda sporta, pa videti zašto u Srbiji vlada sumrak civilizacije! Ko će, gospodo, preživeti "dugo sportsko leto" 2005. na RTS i drugim RTV? To je neka vrsta mržnje prema gledaocima! Ko snima i osluškuje potrebe i želje slušalaca i gledalaca - ko sme da se suoči sa tom povratnom informacijom?

5. U atmosferi katastrofalnog pada stručnosti u kadrovskoj strukturi na RTS i ostalim RTV kanalima previše je amaterizma, a malo nauke, pa se i vrednovanje kvaliteta RTV i pojedinih emisija upropašćava i svodi na kriterijum - GLEDANOSTI. Kriterijumi kvaliteta RTV ne smeju biti jedino "pijaca", već kulturna misija, širenje znanja i morala, zdrava zabava za slobodno vreme gledalaca, negovanje humanizma i radne kulture, buđenje saznajnih interesa i radoznalosti, itd.

Prof. dr Drago T. Pantić, predsednik PPJ


Relativni moral

Poplava rasprava, međusobnih optuživanja i demantovanja istih aktera o raznim pljačkama, mućkama, ubistvima, pa i nekih opraštanja i priznanja ratnih zločina i manipulacije sa živim i mrtvim žrtvama rata i mira (narodima) preko medija i novina ima svoj razlog. Sve malverzacije ili organizovani kriminal pravdaju se parolom opštih interesa države i naroda. Prema već podebelom decenijskom iskustvu, sve se završava optuživanjem preko novina ili ponižavanjem drugih zbog međusobnih uvreda.

No, pravilo je da državnici država ili neki funkcioneri, svoje aktivnosti prolongiraju na interesima svoje države i nacije, jer tako su i došli na vlast, pa iako su se uz to i obogatili ili su imali neke pretenzije. Međutim, za neke međunarodne konflikte i sukobe obavezno su optuživali one druge. Uostalom, svi ratovi, građanski, verski ili politički, vođeni su na moralnoj osnovi kako bi drugo i mogli i imali neko moralno pravo. Dakle, kako znamo i vidimo, svako ima svoj moral, ali relativan u odnosu na druge i pravo, a da nije međusobnog ponižavanja i ugrožavanja drugih i naroda, gde bi bila sloboda....

Ne bi bilo rata ni vojnika, patriota ni izdajnika nacija nacista ni antinacionalista, ratnih profitera ni dezertera. Ne bi se znalo za ponos, a što je sramota, ne bi nam bilo potrebno pravo ni moral, tukli bi se ovako svako sa svakim a zna se ko tu pobeđuje, Darvin. Ali eto, kad čovečanstvo zadesi to zlo tako često. Ovako u miru pod parolom demokratije i ljudskih prava svako ima neko moralno pravo na račun drugih dakako da se iživljava. Ne bi bilo političara ni raznih podanika, nekih vladinih i nevladinih poslenika, ali tu je zakon da ih štiti, mora sve biti pod kontrolom...

Ali kada oni koji nisu ni ratovali niti mirisali, a izvinjavaju se u ime naroda onima protiv koga su oni rat vodili, i koji su kao i oni svoje narode i državu ponizili i opljačkali, šta im treba više? Ono malo duše. Đavo im ne da mira, svako se sam ofira. Tu je đavo imao pravo. I još radi nekog vrhovnog Tribunala tj. relativno visokog morala odriču se narodnih žrtava generala. I alal im vera ma koja bila.

U ime svih poniženih i opljačkanih, ako mesta i gde ima... Izvinjavam se što pišem ovako proepski. Valjda je to neko predanje ili duh balkanski. Ako ne istorijsko evropsko i svetsko iskustvo.

Božidar M. Mašin, Ljig


Orkestar svira za gazdu

Mnogo bi me zanimalo šta to radi Međunarodna krizna grupa u Beogradu i ko finansira takozvane strane nevladine organizacije koje sve znaju najbolje o tome zašto je naš imidž u svetu loš. Milošević je, pre svega, upropastio narod koji je vodio kao slepi vođa iz jedne od naših pripovedaka. O zločinima koje su takvi vladari počinili valjda treba sami Srbi da se bave i da iz svoje nesreće izvuku dobru pouku. Da se ne udaljavam od teme, ali Miloševićima treba suditi za odgovornost ili umešanost u nedela, u Srbiji pre svega.

Milošević je otišao pre pet godina pa je besmisleno i pomisliti da on i dalje utiče na naš imidž; valjda je za to vreme obrazovana Evropa mogla da malo realnije gleda na stanje u našoj sredini.

Ne znam šta Lajon radi u Beogradu, a možda bi mogao da o svojim domaćinima kaže i neku lepu reč, a isto tako i da objasni nama u rasejanju zašto je ICG pod uticajem albanskog lobija i zašto se zalaže za nezavisnost po receptu starih naših (ne)prijatelja Holbruka i Olbrajt.

Maja Petrović, Njujork