GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Deset razloga za monarhiju

U našoj zemlji ovih je dana ponovo aktuelno pitanje uspostavljanja monarhije. Odmah su se o tom pitanju oglasile i političke partije i, po ko zna koji put, čujemo da nije vreme za otvaranje te teme, da nam ne trebaju novi raskoli i da ima i važnijih i prečih tema.
Ovim putem ću pokušati da objasnim zašto ću ja uvek biti za kralja!

Lista argumenata

1. Nasiljem je u Srbiji ukinuta kraljevina i uvedena republika.
2. Sa bezakonjem u svojim temeljima, republika neće biti zakonita ma koliko trajala.
3. Sem u dva ropstva, turskom i komunističkom, Srbija je uvek bila kraljevina.
4. Vaspostavljanje kraljevine je najkraći put raskida sa komunističkom prošlošću i otklanjanja svih sumnji u odanost Srbije istini, pravdi i slobodi.
5. Kao ustavna parlamentarna kraljevina, Srbija bi se vratila u porodicu evropskih monarhija koje su danas u svetu uzorne bogate i demokratske države.

6. Kruna i oltar su simboli jedinstva i narodnog trajanja.
7. Kralj vlada, a ne upravlja! Vladar je po milosti Božjoj i volji narodnoj, a zemljom upravljaju izabrani narodni predstavnici.
8. Kralj jamči poštovanje Ustava, a Ustav onemogućava svaku ličnu vlast.
9. Za kraljevinu Srbiju nisu samo monarhisti, već i svi oni koji odbacuju nasilje kao sredstvo preuzimanja vlasti.
10. Postojeće evropske monarhije rečito svedoče i kakva bi bila kraljevina Srbija i koje bi mesto i ulogu u njoj imala kruna.

Uostalom, svi Srbi su plemići ukoliko se drže svoje slavske ikone. Ona je grb porodičnog plemstva svakog srpskog doma, kako je govorio episkop Danilo (Krstić). Imati dinastiju znači imati veliko duhovno blago. Srbima su prvog dvoglavog orla u našoj istoriji predstavljali lično Sveti Sava i Stefan Prvovenčani. Nas, pravoslavne hrišćane, može zadovoljiti isključivo harmonija Carstva Nebeskog, gde nema umiranja ni nepravde. Ali, kada već moramo na zemlji imati oblik državne vladavine, onda treba da biramo ono što najviše liči na Carstvo Nebesko.

Zašto za kralja?

Zato hoćemo kralja! Našeg srpskog, domaćinskog!
Hoćemo zato što nas nisu pitali kada su ga prognali i nismo rekli da nećemo. Hoćemo kralja isto tako ne pitajući nikog da li ga oni hoće ili neće. Hoćemo, baš zato što ga drugi neće, zato što će biti po milosti Božjoj i što će biti naš, svesrpski, svenarodni, nedeljiv i nepotkupljiv, istinit, a ne falsifikat!

Ima li veće žrtve komunizma, nekog s čistijom biografijom, s boljim vezama i preporukama? Nekog ko je imao manje od dve godine kad je zbog grehova koje je počinio rođenjem ispisan iz Srba i lišen ljudskih prava.

Naslednik Crnog Đorđa
Postoje dve Srbije. Jednu su osnovali Nemanja i Sveti Sava, a drugu Josip Broz Tito. Jedna je stara osam vekova, druga 60 godina. Republika Srbija nema nikakve veze ni sa Hilandarom, ni sa Svetim Savom, ni Kosovom, ni Vidovdanom, ni sa carem Lazarom. Ona se protiv svega toga borila na čelu s onim koji ju je zato i osnovao. Tito je i danas jedini neimar Republike Srbije. S takvim svecem u svojim temeljima nije mogla biti drukčija.
Sve smo pokušali, svi traže drugu i bolju Srbiju, ali nikako da je nađu i kažu koja je. Pokušavano je sa svakim i svačim, samo nije sa onim što je najprirodnije i najlegitimnije. Pominjan je svako samo nije Crni Đorđe, otac moderne Srbije, i njegov legitimni naslednik, prestolonaslednik Aleksandar.

Da li imamo nešto drugo kao rešenje, nešto dublje i istinitije od onoga što sam predložio? Probali smo sve lažne lekove i ostali bolesni. Da ne umremo, a da ne probamo onaj pravi!
Završavam s tim uverenjem i pokličem koji se poslednji put čuo u slovenačkim šumama, pokličem koji je bio poslednja reč tolikim naraštajima u tolikim bojevima, pokličem koji su svaki govor naši preci završavali vekovima: Živeo Kralj! Živela sloboda! Živela Kraljevina Srbija!

Radomir Ivanović, apsolvent Mašinskog fakulteta u Beogradu


Da li Adem Demaći najavljuje novi pogrom srpskog stanovništva

Istinom protiv 17. marta

Glas javnosti je 15. jula na drugoj strani objavio tekst novinarke gđe Ljiljane Staletović pod nazivom "Izjave u funkciji etničkog čišćenja", a odnosi se na izjave Adema Demaćija o novim mogućim nemirima na Kosmetu. Novinarka je, kao i bezbroj puta do sada, napisala jasno i jezgrovito o tom događaju i pobrojala glavne izjave i reagovanja srpskih predstavnika sa Kosmeta, a oni glase: R. Trajković: Zloupotreba medija. Jakšić: Uterivanja straha. Mirčić: Koristi naše slabosti. Ivanović: Politički terorizam glasovnog ideologa albanskog separatizma A. Demaćija... Nebojša Čović, šef Koordinacionog centra za Kosmet, okarakterisao je izjavu A. Demaćija kao ozbiljnu pretnju međunarodnoj zajednici, kosmetskim Srbima i izbeglim koji žele da se vrate na Kosovo i dodao da je reč o dobro poznatoj igri Albanaca "vruće-hladno".

Cenjena novinarka gđa Staletović na kraju zaključuje da bi ova izjava mogla biti pre poruka međunarodnoj zajednici nego Srbima, sa čime se ja u potpunosti slažem, samo je pitanje ko će i na koji način upoznati međunarodnu zajednicu, odnosno SB UN, pod čijim je protektoratom Kosmet (Rezolucija 1244). Ako se vlada Republike Srbije zadovolji sa ovim izjavama a ne uloži zvanično svoj stav SB UN gospodinu Kofi Ananu-lično, onda ne treba da se čudimo ako se ponovi 17 mart, kako ga A. Demaći priziva.

Ovom prilikom moram da podsetim Vladu Srbije na izjavu Demaćija datu TV Studiju B 23. februara 2003. godine, rekavši tom prilikom da, ukoliko im Srbija ne bude dala saglasnost, oni će se opet latiti oružja da bi ostvarili svoje namere, kao što su se i latili 17. marta. Zato Vlada Republike Srbije ne sme da prihvati da je to "dobro poznata igra vruće-hladno", kako je to rekao Nebojša Čović. Moramo već jednom shvatiti da se radi o ozbiljnoj dugoročnoj politici Albanaca Kosmeta koji je, za sada, vrlo uspešno sprovode. To naša vlada mora stalno zvanično u svim prilikama da predočava svetu, a ne da Srbija bude kriva što joj neko na silu uzima teritoriju. Ovo je prilika, zar ne?!

U istim novinama na strani 26, istog dana, objavljena je u slici i reči reportaža o prijemu u francuskoj ambasadi povodom 14. jula, dana pada Bastilje. Nadam se da su naši najviši zvaničnici spremni da ulože svoj autoritet i kredibilitet koji uživaju i da zvanično obaveste SB UN šta izjavljuju i spremaju separatisti na Kosmetu!

Čak ni pametan zaključak novinarke Staletović "da će ovo pre biti poruka međunarodnoj zajednici nego Srbima", neće podstaći našu vladu da preduzme inicijativu i da ukaže međunarodnoj zajednici koji su to pravi razlozi i ciljevi separatista u njihovoj dugoročnoj borbi da otmu Kosmet od Srbije! Zašto naša vlada ćuti? Šta čeka?

Zašto međunarodna zajednica ne pridaje veću pažnju izjavama Adema Demaćija? Zato što nije logično da ona sada brani Srbe kada je svesna svoje greške - bombardovanje Srbije 1999. godine. Ona je sada svesna da je na to navelo svesno lobiranje albanske strane, kao i interes SAD da na Kosmetu izgradi veliku vojnu bazu. Naravno da su tome doprineli naši političari, koji nisu bili dorasli celokupnom problemu Kosmeta.

Zvaničnici Srbije moraju reagovati aktivnim preduzimanjem inicijative u SB UN po cenu svojih eventualnih karijera. Sagledavanjem i ćutanjem, onda kada treba da progovore u ime Srbije, neće nigde stići.
Pravda ne može da dođe ako uporno držimo zatvorena vrata. Moramo se boriti svi da pobedi istina i pravda, a to nije lako!

Petar Lukić, Zemun


Naser Orić, autor knjige o Srebreničkom masakru!?

Zločinac optužuje

Naser Orić je priznati naučni autoritet za srpski genocid!? Ne, ovo nije vic. Ovo je tvrdnja, tragična i ozbiljna i potiče iz srpskog pera! Mislim, da je ovo jedinstven slučaj najbolesnije forme mazohizma koji je ikad zabeležen u istoriji. Ovo je još jedan od dokaza da "samodemonizacija" Srba nema granica. Ali, pođimo redom. Prvi dokumenat koji insistira na srebreničkom masakru, a kojeg sam analizirao, nosi naslov "BiH, Republika Srpska, Vlada Republike Srpske, -Komisija za istraživanje događaja u, i oko Srebrenice od 10-19. jula 1995. do juna 2004".

Radi se o izveštaju grupe javnih i "naučnih" radnika Republike Srpske sa jednim pridruženim strancem. Izveštaj je napisan ubojitije od onoga što bi ga i sama Karla del Ponte mogla smisliti. Po Komisiji, Vojska Republike Srpske je u naznačenom periodu pobila najmanje osam hiljada muslimana, s tim što to još nije konačan rezultat! Iza ovakvih stavova stoje svedočenja sa muslimanske strane, muslimanski spiskovi nestalih i svedočenja par optuženih Srba koji, uglavnom, ništa nisu videli, niti su u bilo čemu učestvovali, ali su zato sve čuli od drugih. Precizno su, međutim, prvenstveno od strane srpskih "svedoka", naznačena mesta gde su se odvijali pokolji hiljade muslimana! Ali kako to obično biva, glavno dolazi na kraju.

Naime, svaka naučna studija mora imati svoje izvore, pa tako i ova. Dakle, ova "naučna studija" na kraju kaže: "U obradi podataka korišćeni su različiti izvori". Među tim izvorima postoji rubrika "Knjige". I sada, verovali ili ne, prva knjiga koja se citira u prilog "srpske genocidnosti" je sledeća: "Naser Orić - Srebrenica svjedoči i optužuje" (nije naznačen izdavač ni godina izdanja)!!! Kada sam naišao na ovaj "naučni" podatak, nisam verovao vlastitim očima. Pet puta sam proverio ono što je bilo jasno napisano. Da Naser Orić, jedan od najvećih zločinaca u toku nedavne srpske kalvarije (snimao je i video- filmove o svojim zločinima), bude od samih Srba proglašen kao verodostojan izvor podataka o srpskom "srebreničkom masakru"! Iskreno rečeno, ako je i od samih Srba, previše je.

Emil Vlajki, Pariz


Brisanje istorije

Posle 5. oktobra, kada je demokratija pobedila nacionalsocijalizam narod je očekivao lustraciju svih dosadašnjih nosilaca javnih funkcija. Da nestanu zbog mnogobrojnih kršenja ljudskih prava i sloboda u Miloševićevom diktatorskom režimu.

Međutim, to se nije dogodilo. Milošević je optužen u Hagu, kao i njegov "brat" Voja Šešelj, ali njihov sistem i kadrovi i dalje besprekorno funkcionišu. Kada je posle izbora u Americi pobedio Buš junior, doveo je svoj operativni štab, svoje sekretarice, obezbeđenje, celokupno svoje ljudstvo u koje je imao poverenja. Čak se i sobe u Beloj kući moluju, i donosi nov nameštaj. Posle isteka mandata, kada eventualno bude izabran novi predsednik, sve će se, razume se, ponovo pretumbati.

To je očekivao i naš narod. Ali to se nije desilo i zato se sada nalazimo tu gde smo. Kosovo je već šest godina samostalna država sa svojom vladom, predsednikom, policijom i vojskom, pod međunarodnim protektoratom, sa izgledima za dobijanje samostalnosti.

Dalje, početkom iduće godine predstoji referendum o samostalnosti Crne Gore i po svim željama i podmetanjima nogu, Srbija će izgubiti more, sviđalo se to nama ili ne. Sad ostaje samo Vojvodina. Ne valja se zavaravati, pa reći da Vojvodina ostaje srpska. Ona jeste srpska, ali, sigurno da više neće dozvoliti da se naftna industrija zove NIS, kad se zna da se nafta jedino proizvodi u Banatu. PKB, hraniteljica Beograda, je otrgnut atar opštini Opovo u Banatu, koji se nekad zvao Pančevački rit, pa je red da se posle 60 godina koncesije taj atar banatske zemlje vrati matici Vojvodini. Kao što se zna, na Fruškoj Gori je bilo više srpskih manastira nego u celoj Srbiji. Matica Srpska je osnovana u Budimpešti 1825. godine, pa posle premeštena u Novi Sad. Prva srpska gimnazija je osnovana 1794. g. u Sremskim Karlovcima, a prva pruga je izgrađena 1854. g. Resica-Mali Zam-Jasenovo-Bela Crkva, Bazijaš. To je istorija ove zemlje, a ko neće da je razume to je njegov problem. Sudbina nas iščekuje...

Bruno Zgaga, Bela Crkva