GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Prekinuti demonizaciju

Obaveštavam sve zainteresovane, ma koje nacionalnosti i vere bili, da daju svoj doprinos razumevanju i razrešenju fiktivnog ili stvarnog "srebreničkog masakra". Svi koji prate moje pisanje, znaju da je demistifikacija Srebrenice prisutna u mojim delima od 2001. godine, a počevši od knjige "Demonizacija Srba", gde je tom događaju bilo posvećeno oko 20 dobro dokumentovanih stranica za koje su uglavnom korišćeni zapadni izvori.

Tada sam, radi objektivnosti, među prvima u svetu, suprotstavio dve protivničke strane: one koji su sumnjali da se masakr desio i one koji su na masakru insistirali. Prošle godine, u jednom od napisa, rekao sam: "Emancipacija Srba se ne može ostvariti bez razrešenja srebreničkog mita". Ove godine, objavio sam tri napisa: "Srebrenica kao metafora 1 i 2", te "Prilozi za historiografiju Srebrenice", što je preneo veliki broj medija. Kao Jugoslovena, sramota me je što se jedan od mojih naroda neprekidno i bez prestanka demonizuje i što se srebrenička tragedija, simbol patnje muslimana i Srba, koristi beskrupulozno za najprljavije politikantske svrhe. Zbog toga sam odlučio stati tome na kraj.

Pročitavši na hiljade stranica srebreničkog materijala, ustanovio sam da je najveći deo bio neargumentovan, pisan na osnovu glasina, ili izmišljen.

Svi koji misle da će demonizacija Srba, a povodom Srebrenice, (ubrzo) prestati, teško se varaju. Nastaviće se sve dok su Karadžić i Mladić na slobodi. Ako se ikada uhvate, demonizacija će potrajati barem još deceniju. Srebrenica služi kao opravdanje SAD i Zapadu za njegovu rušilačku imperijalističku politiku prema Jugoslaviji/Srbiji. Srebrenica služi kao osnov za traženje ratne odštete od strane BiH i Hrvatske, u iznosu od 200 milijardi dolara. Srebrenica služi kao opravdanje za buduće razbijanje Srbije, kao kamen mržnje za dalji nastavak mržnje među našim narodima. Srebrenica služi kao kamen razdora među samim Srbima.

Osnovni metod koji ću primeniti je jedini mogući i do sada nije ozbiljnije, krajnje naučno bio primenjen. Uzeću isključivo sve ono što je, na nivou argumenata bilo objavljeno u potvrdu "srebreničkog masakra" i pomno ću analizirati: knjige, članke, izveštaje parlamentarnih komisija više država, izjave svedoka, šifre. Više naučnih radnika, ne-Srba u Francuskoj i u Severnoj Americi, pristalo je da pregleda celokupan rad i oceni njegovu metodološku valjanost.

Ako uspem da realizujem navedeno i ako moji zaključci budu u skladu sa mojim sadašnjim viđenjem, postupak za skidanje odgovornosti sa Srba bi trebalo da otpočne sudskim procesima. Ja živim u Francuskoj, isključivo od onog što napišem, uz par predavanja koje godišnje održim na Univerzitetu u Tuluzu. Zato bih molio sve one kojima je istinski stalo do konačnog raščišćavanja srebreničkog mita, da mi finansijski pomognu. Moja adresa je 24. Rue Monge, Paris.

Prof. dr Emil Vlajki, Pariz


Decentralizacijom vlasti sačuvati Kosmet

Najefikasniji lek za secesiju, korupciju, kriminal, nezaposlenost, nezadovoljavajući životni standard, belu kugu, monopol i siromašenje sela je totalna decentralizacija vlasti. U ovom dopisu navešću niz mera koje je neophodno doneti kako bi Srbija sačuvala svoje vekovno ognjište na Kosmetu.

Da bi se ta zamisao sprovela, državu treba raščlaniti na organizacione, odnosno, teritorijalne jedinice i to: država, Autonomna pokrajina, region, grad, opština, mesna zajednica i porodica. Svaki organizacioni oblik, odnosno jedinica, uređivao bi samoupravu kakva njemu odgovara vodeći računa o racionalnosti i ekonomičnosti. Dve ili više jedinica istog nivoa mogu se udruživati radi lakšeg rešavanja zajedničkih problema. Više porodica činilo bi mesnu zajednicu, više mesnih zajednica činilo bi opštinu, više opština činilo bi grad. Više gradova formiralo bi regione, a više regiona činilo bi autonomnu pokrajinu. Dve i više pokrajina činile bi državu.

Da bi efekti bili veći, poželjno je formirati što više jedinica na svakom nivou. O broju i obliku organizovanja odlučivali bi većinskom voljom isključivo stanovnici, odnosno teritorije, umesto političkih i drugih moćnika. Svaka organizaciona jedinica biće odgovorna za svoju sudbinu. Samostalno će stvarati dohodak i formirati svoj budžet i njegovu raspodelu. Svaka jedinica nižeg nivoa davaće određeni doprinos za budžet i naredne veće jedinice.

Za pohvalu je inicijativa opština centralne Srbije odnosno Šumadije da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke jer su sa pravom nezadovoljni raspodelom državnog budžeta. Svakom organizacionom jedinicom upravljao bi savet sastavljen od predstavnika svih delova te zajednice. To bi u principu bili najbolji privrednici i naučni radnici. Broj članova saveta određivao bi se na osnovu veličine teritorije i broja stanovnika ili drugih validnih parametara.

Ovakvo ustrojstvo države sprečilo bi svaku secesiju i promenilo postojeće odnose centralističkog upravljanja, u korist demokratskih principa i upravljanja društvom. To je princip više od autonomije, a manje od samostalnosti, u smislu stvaranja nove države.

Na taj način smanjila bi se ogromna državna administracija, svaka organizaciona jedinica bi se uspešno obračunala sa kriminalom i korupcijom. Monopol svih vrsta sveo bi se na najmanju moguću meru.

Zbog svega ovoga nužno je formirati što više opština na Kosovu i Metohiji i masovno vratiti prognano stanovništvo u svoje domove i u novoformirane opštine. Po hitnom postupku treba doneti paket zakona koji će ubrzati decentralizaciju vlasti. Neophodno je usvojiti akte o katastarskoj evidenciji a potom i Zakon o denacionalizaciji, jer valjano pravna država može ostati samo ako štiti interese svog građanina i njegovu imovinu. Valjalo bi usvojiti i Zakon o popisu stanovništva i Zakon o državljanstvu.

U tom sklopu potreban je i Zakon o političkim strankama čiji broj mora biti ograničen. Trebalo bi izvršiti totalnu i potpunu podelu vlasti na upravnu, izvršnu i zakonodavnu vlast. Umesto Narodne banke treba formirati Srpsku centralnu banku sa kovnicom novca. Takođe treba formirati Srpsku privrednu banku koja bi zaista bila servis građana, odnosno privrednika. Nužno je raskinuti finansijski lobi.
Sredstvima deviznih rezervi, štednje građana, sredstvima od prodatih preduzeća, povraćajom iznetih deviza iz zemlje sa Kipra i drugih zemalja može se formirati fond za kreditiranje malih i srednjih preduzeća i rešiti pitanje nezaposlenosti. Mislim da je ovo jedini način oporavka naše bolesne privrede.

Ratko Bošnjak, Beograd


Dobri đaci sa periferije

Sada je leto koje nam obično, brzo prođe! Doći će opet jesen i zima, doćiće kiše i popodnevni polumrak u naše krajeve. Biće tako i u Zemun Polju. U tom prigradskom naselju nema nikakvih novosti, sem što se završila školska godina u školi "Ilija Birčanin". Mala Milica i njenih 11 drugarica i drugova su završili s odličnim uspehom drugi razred. Ostali učenici su vrlo dobri i dobri, a i mala Alma je prešla u treći razred - na radost male Milice i njenih drugarica. Učiteljica Danijela Rakočević je, takođe, završila drugi razred sa odličnim uspehom.

Godine 2004, 2. februara u Glasu je objavljen moj članak "Put do škole male Milice" u kome sam molio tadašnju gradonačelnicu Beograda gđu Radmilu Hrustanović da pomogne Zemun Polje, da se asfaltira školsko dvorište, da se osvetle i asfaltiraju prilazne staze ka školi. Molio sam i da se otvori ambulanta za decu, jer Zemun Polje nema pedijatra.

Na jednom predizbornom skupu za gradonačelnika Beograda obećano je da će se u praznim prostorijama iznad samousluge otvoriti zdravstvena ustanova za decu Zemun Polja. Na krovu te zgrade rastu divlje mlade topole, a deca su i dalje bez pedijatra. Dana 13. februara 2005. godine Glas je objavio moj članak "Beograd vapi za vizionarima" u kome sam pisao o istom problemu Zemun Polja, kao i o mom utisku da u Beogradu više ima razumevanja za automobile i za gradnju podzemnih garaža.

Mislim da se izgradnjom skupih podzemnih garaža u centru Beograda, po prirodi stvari, ne može rasteretiti saobraćajna gužva. Naprotiv! Parkirališta bi se mogla izgraditi na svim prilazima gradu, a bolji gradski prevoz rešio bi brži dolazak u centar Beograda. U jednim našim novinama mlada sugrađanka je vrlo lepo opisala urbanističke mogućnosti Beograda, posebno naglasivši veliki problem saobraćajne gužve u centru grada, ali je i ona, na moju žalost, završila pismo da rešenje tog problema vidi u izgradnji podzemnih garaža.

Pre neki dan se u Glasu naša sugrađanka sa periferije Beograda - M. Stanković, člankom "Najnovije nevolje sa parkiranjem u centru" žalila da nema mesta za parkiranje. Ja bih je podsetio da ima mogućnost da koristi onu podzemnu garažu u centru grada, kod Starog dvora, u kojoj ima 450 parking mesta sa ugrađenim zelenim diodama.

Kako bilo, nastavlja se sa gradnjom skupih podzemnih garaža, kao da je to najvažnije i najunosnije za žitelje Beograda - a možda i jeste!?
Zato pomalo gubim nadu da će se otvoriti dečja ambulanta u Zemun Polju. Jesen i zima će brzo doći. Deca će opet gaziti u polumraku barice u školskom dvorištu "Ilije Birčanina" u Zemun Polju.

Petar Lukić, Zemun


Albanci iz Azerbejdžana

Nedavno je Politika, uz kupovinu lista, delila i Enciklopediju Britanika, što se može smatrati kao veoma pohvalno. Međutim pažljivi čitalaca primetiće u ovoj enciklopediji više diskutabilnih prikaza, kao na primer:

1. Piše: "Božović Grigorije" (1880-1945), književnik i novinar, rođen u Pridvorici kod Kolašina..." Ovako napisano, znači Kolašin u Crnoj Gori. Trebalo je napisati: "... u Pridvorici, u Ibarskom Kolašinu kod Zubinog Potoka, na Kosmetu..."

2. EB: "Bajo Nikolić Pivljanin (? - 1685)... četovac u Boki Kotorskoj... hajdučki poglavica koji je čuvao kotorski kraj od Turaka..." Bajo se borio protiv Turaka po Crnoj Gori, branio je i Boku koja je tada bila van Crne Gore, bio je četovođa, a ne poglavica i poginuo je na Vrtijeljci pokušavajući da zaustavi turski prodor ka Cetinju.

3. EB, str. 73: "Albanci su potomci Ilira, starog indoevropskog naroda koji je živeo u srednjoj Evropi i koji su se početkom gvozdenog doba preselili na jug..." Interesantno je da je 1969. godine u "Britanici" pisalo: "Albanija, staro ime za deo Azerbejdžanske SSSR, na istočnom Kavkazu... Albanci su potpali pod vlast Armenije 90 god. pre n.e. 394. godine. Hazari ih proteraše u Armeniju..." Slično je pisalo i u "Sovjetskoj Enciklopedičeskoj Slovar, Moskva, 1984. g.: "Kavkaska Albanija, drevna država istočnog Zakavkazja..."

4. EB, str. 73: "Arčibaldo Đuzepe (1527-1593), italijanski slikar...", ali nema dr Arčibalda Rajsa koji je za nas značajniji od slikara iz 16. veka.

Trebalo bi da je u enciklopedijama koncentrisano znanje, a ovi primeri u EB, Beograd, 2005. svedoče da ima neznanja, površnosti i sl.
Mnogo bi bolje bilo da se u Beogradu publikuje inovirana "Mala enciklopedija Prosvete", a ne da nama Britanci objašnjavaju ko je Bajo Pivljanin Nikolić.

Dr Branislav Nikolić, Beograd