GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

sreda, 13. 7. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Domaća preduzeća tonu u sve dublju nelikvidnost, kredite uzimaju samo u krajnjoj nuždi

Država i strane banke gule srpsku privredu

Cvetićanin: Hitno je potrebno pojačati disciplinu, rehabilitovati bankarski sistem, uspostaviti finansijsko tržište i valjan pravni poredak

BEOGRAD - Privreda Srbije više od deset godina kuburi sa likvidnošću, ali se stanje poslednjih godinu dana drastično pogoršava. Prema podacima Centra za makroekonomska istraživanja, fizički obim industrijske proizvodnje je u maju za 2,6 odsto bio niži nego prethodnog meseca, a za 3,5 odsto u odnosu na isti mesec 2004. godine. Od januara do maja nivo proizvodnih aktivnosti u industriji opao je za 2,3 odsto. Uzroke za ovako slabe proizvodne rezultate treba tražiti i u pojačanoj nelikvidnosti privrednih subjekata.

Profesor dr. Danijel Cvjetićanin kaže da je taj problem jedan od osnovnih, jer domaća preduzeća ne raspolažu sa dovoljno obrtnog kapitala.

- Glavni razlog za nelikvidnost je potpuno razbijen domaći bankarski sistem, a u međuvremenu nije izgrađen novi koji bi eventualno finansijski podržao srpsku privredu. I dalje se ubija i berza i tržište i akcionarstvo, tako da se domaća privreda ni na jedan od ta tri načina ne može normalno finansirati.

Dakle, suština nelikvidne privrede je u nedostatku tržišta kapitala, kao i malom obimu bankarskog sistema da bi mogao da odgovori potrebama privrede. Takođe, dogod je izvršavanje sudskih presuda, odnosno pravni poredak u zemlji ovakav, neće biti likvidne privrede. Jer, na naplatu i prinudnu naplatu potraživanja čeka se veoma dugo. Ugovori su, takođe, nesigurni, kao i svojina. U jednom takvom komandnom modelu, gde moćne partije na vlasti odlučuju šta će ko i koliko kome da plati, da li će uopšte da plati, kao i, ko može da bude privrednik a ko ne, u takvim uslovima teško se održava likvidnost preduzeća - objaššava Cvejtićanin.

Dodatni problem predstavlja, dodaje on, preopterećenost državnim nametima. Kada bi se dublje ušlo u razloge, našli bi i da pojedina preduzeća posluju neracionalno. "Veliki broj firmi ima preveliki broj zaposlenih, ali samo u nekim slučajevima gde nivo plata to "izaziva". U mnogim slučajevima se problem viška zaposlenih rešava tako što su im plate fantastično niske.

"Dijamant" kao lokomotiva

Komentarišući uticaj PDV-a na tekuću likvidnost, Knežević upozorava da ovaj novi način oporezivanja nema isti uticaj na sve privredne subjekte. "PDV je teret samo za nelikvidne firme. Dobra likvidnost i povoljni krediti omogućili su "Dijamantu" dalji razvoj, pa sada u svom sastavu ima i žitomlinske organizacije. Likvidnost "Dijamanta" najbolja je garancija za poljoprivredna preduzeća sa kojima poslujemo, jer možemo da budemo njihov garant kada uzimaju pozajmice. Na taj način krug likvidnih preduzeća u Srbiji se vremenom širi, jer oni najuspešniji olakšavaju poslovanje i svim ostalima koji rade sa njima", precizira Knežević.

Tako ispada, kada se uporede domaća preduzeća i efikasne kompanije, da se fond plata gotovo ne razlikuje, ali se drastično razlikuje broj zaposlenih", objašnjava Cvjetićanin i odbacuje mogućnost da pojačana naplata poreza pogoršava stanje. "Izmirivanje finansijskih obaveza je jedan od važnijih elemenata finansijske discipline. Bilo bi licemerno zastupati drugačiji stav, a s druge strane zagovarati jačanje pravnog poretka. Nevolja je u tome što je naplata poreza jedini oblik finansijske discipline, koji se u Srbiji strogo sprovodi.

Bilo bi bolje da je izgrađen finansijski sistem koji obavezuje sve na izvršenje ovih obaveza. Dobra strana zakona o PDV-u je to što veliki broj njih mora da ga poštuje, mada već postoji tendencija da se olabavi takav čvrst poredak. Najviše zabrinjava to što su privrednici u obavezi da plate porez, ali nisu u obavezi da im plate oni koji im duguju", kaže on. Dakle, hitno je potrebno, zaključuje Cvjetićanin, pojačati disciplinu, rehabilitovati bankarski sistem, uspostaviti finansijsko tržište i valjan pravni poredak i ujedno smanjiti špekulativni uticaj države. U suprotnom, likvidnost će biti još gora, pa će Srbija sve više ličiti na latinoameričku privredu, smatra Cvjetićanin.

Restrukturiranje preduzeća, pa čak i privatizovanih je sporo, a posledica toga je, prema rečima dr Vladane Hamović, direktora Centra za makroekonomska istraživanja, neusklađenost strukture i veličine industrijskih kapaciteta sa nivoom i vrstama potreba tržišta.
- Domaći proizvođači zbog niskog procenta korišćenja proizvodnih kapaciteta imaju velike fiksne troškove, ali i zbog nagomilavanja stokova robe povećane troškove njenog skladištenja, što uz sporo obnavljanje opreme i tehnologije, dodatno pogoršava konkurentski položaj srpske industrije. Nelikvidnost, takođe ima uticaja na nezadovoljavajuće proizvodne rezultate u industriji o čemu govori stanje zaliha sirovina i repromaterijala. Naime, prema najnovijim istraživanjima, usled nedostatka finansijskih sredstava skoro 40 odsto anketiranih proizvođača je raspolagalo sa nedovoljnim nivoom sirovina i reprodukcionog materijala u odnosu na zahteve tržišta, što dovodi do prekida u proizvodnji - kaže Hamović.

Država, kaže ona, vodi izrazito restriktivnu kreditno-monetarnu politiku, koja ima za cilj da ublaži veće inflatorne pritiske. Shodno tome, slobodna sredstva poslovnih banaka i dalje su za 13,6 odsto manja nego u decembru 2004. godine. "Iz toga proizilazi i neadekvatna kreditna podrška privredi, koja je takođe dosta važan ograničavajući faktor u poslovanju domaćih preduzeća", kaže Hamović. Usled visokih kamatnih stopa, neoptimalnih rokova otplate, ali i ostalih administrativnih troškova kreditiranja, dodaje ona, preduzeća iza sebe nemaju finansijske institucije koje bi u većoj meri, i to stimulativno, podržale njihove proizvodne, a posebno one projekte koje imaju i izvoznu perspektivu. Krediti se, kako kaže Hamović, uglavnom uzimaju u krajnjoj nuždi i to u cilju premošćivanja nelikvidnosti. Na pogoršanje likvidnosti privrede takođe utiču i fiskalna opterećenja, što je posebno došlo do izražaja uvođenjem PDV-a kada je, i ono malo novčanih sredstava iz preduzeća, otišlo u državni budžet, objašnjava Hamović.

Savo Knežević, generalni direktor "Dijamanta", kaže da za ovu fabriku nelikvidnost ne postoji. "Uspeli smo da ostvarimo finansijsku stabilnost i time utičemo da se poboljša i likvidnost naših dobavljača, a to su uglavnom poljoprivredna preduzeća iz oblasti primarne proizvodnje, a za koje smo garant pri uzimanju kredita koji su im potrebni za tekuću proizvodnju i razvoj", objašnjava Knežević. On takođe tvrdi da su uslovi kreditiranja u odnosu na raniji period znatno poboljšani. "Krediti koji su nekada bili preskupi, sada se daju uz normalniju kamatu. Tu, pre svega, mislim na firme koje imaju dobar bonitet, kao što je "Dijamant", zaključuje Knežević.

I. Krasnić - Z. Mihajlović


vesti po rubrikama

^ekonomija

Država i strane banke gule srpsku privredu
"Našicecement" ne odustaje od "Toze Markovića"
Stečajni upravnik gura fabriku "22. decembar" u bankrot
Traže izmenu Zakona o privatizaciji
Krediti za male firme
 


     


FastCounter by LinkExchange