Od 5. oktobra 2000. godine sa dolaskom DOS-a, uveden je monstruozni sistem robovlasništva - zapošljavanje na određeno vreme. Nije to probni rad već hronično zagorčavanje života mladom naraštaju Srbije. Ova ideja je forsirana od strane Zapada, a njeni efekti po budućnost srpskog naroda su katastrofalni. Na osnovu tog oblika robovlasništva nijedna devojka ne sme da se uda ili zatrudni posle zapošljavanja, jer automatski gubi radno mesto.

Umesto da trudnicama daju prednost pri zapošljavanju, ova genocidna ideologija ih otpušta, a trudnoću i rađanje dece smatra jeresom. S druge strane, ova vlast je izmislila i učinila da je srpski narod suvišan u sopstvenoj zemlji i na svojim radnim mestima.

Mnogi se busaju, a u tragičnoj priči o beloj kugi prednjači stranka koja se prikazuje kao "poštena". Tako moja snaha, dr Vanja Petrović, posle četvorogodišnjeg produžavanja rada na određeno vreme, ostala je bez posla jer je zatrudnela. Svi moji pokušaji, molbe agama i begovima, u Domu zdravlja u Nišu da je kao specijalistu prevedu u stalni radni odnos, nisu urodili plodom.

Seljaci za to kažu "slaba ti rakija". Međutim, posle silnih moljakanja, direktorka Doma zdravlja u Nišu se smilovala i obećala da joj na određeno vreme produži rad za još šest meseci. Moja snaha joj se javila posle tri dana, ali, kada je moćnica videla da je ona pred porođajem, svoje obećanje je preinačila, i tu je bio kraj obećavanoj svetloj budućnosti.

Snaha se porodila izjutra 31. maja 2005. godine, a njen robovski ugovor sa Domom zdravlja je važio zaključno sa 3.6.2005. godine. Pošto je još uvek bila u zakonskom radnom odnosu, njen suprug je sa potvrdom o porođaju otišao do nadležnog ginekologa kako bi prosledio dokumentaciju Zavodu za socijalno osiguranje radi otvaranja porodiljskog bolovanja, ali je ova odbila, pozivajući se na naređenje direktorke. Posebna priča je koleginica koja joj je vodila trudnoću. Ona je ogledalo krajnjeg posrnuća, jer joj pre toga nije dozvolila da otvori porodiljsko bolovanje, na koje svaka trudnica ima pravo 28 dana pre termina porođaja.

Ne želim da se bavim pričama, ali stoji da su u vreme direktorovanja ove drugarice, u Domu zdravlja zapošljavani lekari iz Kuršumlije, Blaca, Prokuplja i nezaobilaznog deviznog Novog Pazara. Kao, takvih stručnjaka zaključila je rukovodilac Doma, nema u lekarima u prebukiranom Nišu, nego su takve kadrovske veličine tražene sa strane.

Ovakvim postupcima, koji su od strane države podsticani, postižu se željeni efekti - istrebljenje srpskog naroda. Praktično, ova vlast na ovaj način, u idealnoj je ulozi genocidnih operatera, tj. izvršilaca želja svih naših starih i novih neprijatelja. Na delu su licemerni aktivni učesnici u genocidu. A puna su im usta navodne brige za narod i belu kugu, bez obzira što su generatori biološkog zatiranja Srba. Koja mlada žena sme da ostane trudna ako postoji to robovsko "na određeno vreme". Susrešće se sa ličnom osionošću pretpostavljenih na vlasti, iza kojih stoji antiljudski i anticivilizacijski zakon.

Prof. dr Slavoljub ,Petrović, Niš

Mi smo Srbi spremni da se inatimo protiv celog sveta polazeći isključivo od naših "ugroženih" interesa i unapred postavljenih ciljeva. Pošto i dan-danas u svakoj prilici kritikujemo titoističku "strahovladu" tražimo, razumljivo, nešto novo i bolje. Da li se to bolje može postići zatezanjem odnosa sa susednim narodima pre svega iz bivše SFRJ, čime ćemo tek stići ili dolazimo u poziciju izolacije odnosno do "antisrpske koalicije".

Već petnaestak godina se govori o administrativnim granicama, potrebi da narod živi u jednoj državi, o neravnopravnosti (!), separatizmu pet bivših republika, dok je samo jedna, naša, za očuvanje Jugoslavije, nepravdama koje trpi samo "moj narod" itd. Toliko navođeni Slobodan Jovanović je, međutim, isticao da je Jugoslaviji potrebna i jaka Srbija i jaka Hrvatska i jaka Slovenija, a politički filozof Dragoljub Jovanović je ukazao da se "demokratske zemlje ne boje separatnih pokreta".

Posle 5. oktobra 2000. godine, jedan list je objavio moj članak "Zvezdani trenuci čovečanstva" ( mahinalno parafrazirah Štefana Cvajga). Međutim, posle izvesnog vremena na jednom javnom skupu sam izjavio da više ne mislim tako.

Mnogo toga u našoj spoljnoj i unutrašnjoj politici se nije menjalo. Bar da su sva vrednosna sredstva vraćena državi-narodu. Izvesni, inače moćni krugovi, menjaju stav prema Slobodanu Miloševiću u suštini, zato što nije uspeo da ispuni plan rešavanja "srpskog nacionalnog pitanja". Takvo rešavanje ne bi mogla da sprovede nijedna srpska politička garnitura. Prema popisu iz 1991. godine Srba je u SFRJ bilo svega 36 odsto. Van Srbije je živelo 2.100.000 Srba, uglavnom nekompaktno, a u Srbiji je bilo 3.360.000 nesrba. Sve to ukazuje na potrebu suživota u jednoj većoj zemlji.

O asimilaciji je teško govoriti, ona je tekla minulih vekova shodno faktorima 1. država pomaže asimilaciji u korist državne nacije i 2. kulturno jača etno-nacionalna zajednica vrši asimilaciju inferiorne mase. Srbi su visokocivilizovan narod, za koji se ne može reći da je podložan odnarođivanju. Izvesni procesi su kroz istoriju tekli, shodno okolnostima u raznim pravcima; bilo je i rasrbljavanja i posrbljavanja. Srbi u Hrvatskoj su prema popisu 1981. godine činili 12,1odsto ukupne populacije, a 1991. godine 12,2 odsto.

Proteklih 15 godina je zbilja vođena politika kratkog daha bez dugoročnije orijentacije. Podvajanje od drugih jugoslovenskih naroda donosi loše rezultate. Najzad, što nismo mogli zamisliti, doživesmo i distanciranje srpskog od crnogorskog naroda!
Već dugo nisam čuo za nekad veoma eksploatisanu reč: koegzistencija!

Srbija geopolitički zauzima središnje mesto na Balkanu, sa glavnim gradom na sastavu dveju velikih reka, kome će uvek gravitirati kao središte čitav slovenski jug. Bez Srbije nema južnoslovenske, niti ikakve balkanske političke zajednice. Istovremeno Srbija je korelativno deo ovog dela Evrope!

Nije nam racionalno udaljavati se od suseda kao i od zemalja na čitavom kontinentu. Ne udovoljavati zahtevima Evropske unije koje ispunjavaju sve evropske zemlje, bilo bi neracionalno i suprotno pragmatičnim interesima naše države. Valja se prilagoditi uslovima EU i tu naći šansu da majku Srbiju oslobodimo spoljnih pritisaka i potraživanja. Uz to, potrebno je i otvoriti mogućnost za široku ekonomsku saradnju, uzimanje kredita, povoljne uslove trgovine odnosno za prilagođavanje svetskom tržištu. Zar to nisu pretpostavke ekonomskog, kao i društvenog razvoja, uz toliko željeno jačanje životnog standarda građana.

Dr Dragoljub Petrović, istoričar i pravnik, Beograd

Zahvaljujući uredništvu Glasa, dajem sebi slobodu da ponovo podsetim na pojam - ostroški Crnogorci. Osnovni, "kameni" temelj je poznanstvo sa rečenicama Petra II Petrovića NJegoša, i Marka Miljanova. NJima vas kao dete roditelj obasipa kada želi najlakše da vam objasni osnovne životne pojmove i vašu ulogu u njima. Veliki NJegošev spomenik u prostoru najeminentnije vaspitne ustanove jedne zemlje, Filozofsko-filološkog fakulteta, u okruženju Studentskog trga, nemo govori.

Dakle, na ovom području Balkana, u periodu otuđenja Biblije i nedovoljnog poznavanja Servantesa, stihovi i citati NJegoša i Miljanova, bili su najčitanija literatura.(Podrazumevam razglednicu, obeležje- suvenir manastira Ostrog. O ikoni i osvećenom kandilu da ne govorim)!

Područje zahvata, prema nezvaničnom medijskom istraživanju, (još uvek, ne male) prostore bivše Jugoslavije i više od polovinu dijaspore. Po najslobodnijoj proceni, oko 10 miliona opismenjenih stanovnika. Dakle, to je temelj temelja ostroških Crnogoraca sa dopunama u Višnjićevom desetercu, ranijih crkveno-državnih stranih i domaćih spisa. Naravno i sa uputnim znanjem o formiranju građanske više-obrazovne klase, mesta: Sremski Karlovci, Cetinje, Beograd itd... po uzoru na: rusko-austrijsko-grčko-francusko-talijansko-turske... uticaje i pokušaje prilagođavanja.

Da ne pominjem broj onih čija imena tek sada doznajemo (oko 23.000 kod Zidanog mosta-obljubljeni nam mediji skoro ništa, naravno, ne pominju) da ne pominjem njihove potomke koji su delom, otišli do Pariza, Los Anđelesa, Sidneja, itd...delom ostali i došli na razgovor sa dušama koje nisu među nama već šezdeset godina. Slučajnosti nema kada je istih dana kamenovan autobus koji je krenuo, u jednom gradu Kosova i Metohije, na praznik Zadušnica.

"Kakvo li je ovo znamenije"?! Jedinstvo u zajedničkoj patnji i pomirenju svih duša, gospodo, ma kako to nenaviklim ušima "arhaično" ili "crkveno" zvučalo! One to ištu. Mrzioci i osvetnici, jednostavno, zbog spasenja nacije, vrste, sve ugroženije zemljine kugle, gube, polako, svoje polje delovanja. "Prirodi" je dozlogrdilo. Ko toga nije svestan, pri svakoj destruktivnoj akciji, sam sebi presuđuje - smrt; ili Život. "Priroda" će naći načina da se zaštiti.

Dakle, pojam ostroški Crnogorci je dao sebi pravo na slobodu izražavanja, koje ima snagu jedinstva u molitvi Svetog Vasilija Ostroškog, u poticanju razgovora, bratstvenih, dinastija Petrovića i Karađorđevića ( sa nama su, danas, skoro u tramvaju a bile su sa nama i proteklih nekoliko stotina godina)! U poticanju svih oblasti produžetka - spasa, (Samo Sloga Svet Spasava)! civilizacije i života zajedno sa Hristolikom Evropom. Ostroški Crnogorci kao skup, nemaju "političko-zađevičku konotaciju" već mudrost u svim oblastima odlučivanja. Uostalom, to očekuju i Crnogorci, Srbo-evropske orijentacije(i obrnuto)!

Crnogorci iz Pariza su se oglasili davno pre Velike donatorske večere, "teške" 750.000 evra! Hrana i novac im nikad nisu bili razlog preumljenja srpskog jezika, istog krsta i svetske-srpsko-crnogorske pameti. Imena da ne nabrajam! Očekujemo!

Slobodan J. Čvorović, književnik

Izjava ministra zdravlja g. Milosavljevića da će se "osloboditi" viška radnika u zdravstvu tako što će penzionisati jedan deo lekara, ne bi li zaposlio mlade nezaposlene lekare je čista besmislica. Zar je to oslobađanje viška zaposlenih?!

Prvo, što se ekonomskih razloga tiče, to je totalno suprotno onome za šta se zalaže MMF, a to je pooštravanje uslova odlaska u penziju ne bi li se spasao penzioni fond. Na taj način jednostavno će se povećati broj penzionera, što će još više doprineti sunovratu Penzionog fonda.

Drugo, stari iskusni lekari, još ono malo što je vredno, biće oterani u penziju, a njih će zameniti tatini i mamini sinovi i kćeri koji su preko veze završavali fakultete. Kaže ministar, biće šanse za najbolje. Da nije žalosno bilo bi jako smešno. Pa ko su najbolji? Sigurno oni koji su poštenim učenjem došli do ocena.

Na Medicinskom fakultetu ima više zaposlenih nego na svim ostalim fakultetima zajedno, gde svi primaju po dve plate. Pa to nema nigde u svetu! Umesto da imate po jednog ili dva profesora po predmetu, imamo po 50 i više. Ako g. ministar već vodi računa o našim parama, i želi racionalizaciju zdravstva, neka se pobrine i za to. Neka se raspiše novi konkurs za racionalan broj profesora i neka samo najbolji budu izabrani. Barem se u oblasti nauke lako može izvršiti rangiranje.

Zar ne treba pustiti da se "najbolji" pokazuju na privatnim klinikama, gde zaista mogu da pokažu da li su zaista najbolji, a ne da to "rade" po klinikama svojih roditelja. Dakle, najava ministra Milosavljevića je puno lošije nego što su SPS-ovci činili u doba svoje vlasti. U ime nas pacijenata, molim vas da to ne činite? Ostavite stare lekare koji znaju svoj posao i ne dovodite one koji će svojim neznanjem ubijati ljude po klinikama.

Dragana Antić, Beograd