Nema posla kao što je šou-biznis. Malo je ipak
bljutavo za biznis koristiti leševe. Humanitarci, koji su humani
dok god ima nekog da calne lovu, okitili su Beograd bilbordima
o Srebrenici, verovatno sa idejom da nastavimo sa "genocidisanjem",
tako što ćemo ubuduće golim rukama zadaviti svakog ko nam pomene
genocid. Osim ako im nije namera da se što više Srba sudari kolima
kad posle jutarnje kafe pođe na posao a iza svakog ćoška ga sačekaju
sanduci i lobanje. Srpske nevladine organizacije, naime, sve više
se bave kolektivnim štrojenjem. Znate ono, kad su štrojili medvede,
a iz šume pobegli svi zečevi. Kad su pitali jednog zeku zašto
je pobegao, on im kaže: Burazeru, dok im ja objasnim da nisam
medved, odoše m...
Tako su i ovi beogradski štrojači krenuli redom. Ali, dok im
mi koji, za razliku od njih, nismo primili ni kintu za tzv. širenje
istine o Srebrenici objasnimo kako smo odavno bili svesni zločina,
i nama odoše m...
Kada prekosutra u Potočarima bude odavana počast srebreničkim
žrtvama, skupiće se tamo i oni koji od ove tragedije prave i šou
i biznis. Kao prvo, skupina zvana "Majke Srebrenice".
Žene koje svoju nesreću pretvaraju u zanimanje - profesionalne
majke žrtava. Zar nije bol za najrođenijima intimna stvar? Jok.
Od ovog bola treba neko da uzme veliku lovu. Jedna od njih u onom
sjajnom dokumentarcu "Vapaj iz groba" pita: "Dajte
ovde nekog holandskog novinara da mu pokažem..." Kakve veze
ima novinar iz Holandije sa holandskim vojnicima koji su muslimane
prepustili na milost Ratku i pripadajućim kasapima. Po logici
te "majke Srebrenice", Srbi su uradili pravo kad su
bes, zbog zločina Naserovih muslimana prema njihovim drugovima
i familijama, iskalili na srebreničkim muškarcima. Odmazda, naravno,
predstavlja glupost. Ali je, izgleda, podržavaju i profesionalne
majke.
Onda jedna od majki Srebrenice, na tribini u Beogradu koje su
organizovale "Tašte Srebrenice", "Svastike Srebrenice",
"Šurnjaje Srebrenice" i "Kume Srebrenice",
kaže da svim Srbima nikada neće oprostiti. Zašto? Pa većina Srba
u julu, kad se sve odigralo, drži noge u lavoru, cirka ladno pivo
i brlju sedeći pod dudom. Kažu posle, i da Boris Tadić nije dobrodošao
u Potočare. Zašto? Da li zato što je u julu pre deset godina pikao
vaterpolo? Ili, možda, zato što se u to vreme borio protiv rata?
Pitam se - da li među majkama Srebrenice ima onih koje su sakrile
svoje sinove da ne ginu za Alaha i Aliju Izetbegovića, kao što
je uradilo pola beogradskih majki jer nisu dale da im sinovi ginu
u jednom idiotskom ratu. Je li neki uticajni muslimanski političar
na početku rata rekao: Neka ovi sa vlasti šalju svoju decu u rat.
Mi decu Srbije ne damo! Kao što je rekao Vuk Drašković. Je li
neko u Bosni nosio crni flor glavnom ulicom za srpske žrtve, kao
što su Beograđani nosili za Sarajevo, i to usred rata?
Po ovom šou-biznis planu, Srbija bi trebalo, na kraju, da plati
Bosni ratne reparacije. Okej, ali nek' im to plati biračko telo
socijalista. Nek' im Milošević doživotno otplaćuje perući sudove
i utovarajući ugalj. Nek' im plati Nataša Kandić, glavni promoter
ideje da su svi Srbi bili u telepatskoj vezi s Mladićem. Znači,
priznala je i svoje učešće. Nek' im plate i štrojači. Nek' im
plate svi mazohisti koji se osećaju krivim, a nisu. Ja, vala,
neću da im platim.
Piše: Dragoljub Petrović
