GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 8. 7. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Povećanje cena goriva i struje izazvaće lančane korekcije

Skuplji hleb, mleko,lekovi, ulje...

Lošom politikom cena doveden u pitanje opstanak farmaceutske industrije - kaže Gordana Velovan iz "Hemofarma".Proizvođači osnovnih prehrambenih proizvoda kažu da su troškovi veći i da će se teško uzdržati od novih promena

BEOGRAD - Potrošači u Srbiji su taman bili na pragu da zaborave vreme lančanih poskupljenja i pomire se sa činjenicom da je od toga ipak bolje da im džepove iz dana u dan prazne poskupljenja pojedinih proizvoda. Posle korekcije cene struje od 9,5 odsto i sasvim izvesnog povećanja cena goriva, potrošači će se, najverovatnije, suočiti sa frontalnim povećanjem cena, iako proizvođači nerado priznaju da će odmah korigovati cene. Kažu da tek prave analize i snimaju situaciju. Sve bezbolnije prođe ako o tome bar mnogo ne "trube" i po pravilu nikad toliko dugo ne čekaju koliko obećaju. Dovoljno uznemiruje činjenica da su avioprevoznici počeli da traže doplatu karte zbog poskupljenja goriva.

Poskupljenje električne energije i goriva podići će stopu inflacije za oko 1,2 odsto - kaže Stojan Stamenković iz Ekonomskog instituta. Veći uticaj na cene imaće struja, oko 0,8 odsto, a gorivo oko 0,4 odsto. Nadam se da će zbog najavljenog smanjenja poreza na dodatu vrednost neki proizvođači ipak malo smanjiti cene, što će delimično ublažiti ovaj udar i spustiti ga na jedan odsto. Ako bi se inflacija u ovoj godini zaustavila na oko 12-13 odsto biće dobro, kaže Stamenković.

Cene reguliše tržište

- Rast cene nafte i naftnih derivata, kao i električne energije, sigurno će se odraziti na pomeranje cena svih proizvoda. Ta poskupljenja uticaće na rast cena na malo u proseku za jedan odsto. Zvuči malo ali nije, mada je sigurno da drastičnih povećanja cena svih proizvoda neće biti - procenjuje Srđan Srećković, pomoćnik ministra za trgovinu.
- Uskoro će se nova stopa poreza obračunavati za voće, povrće, sveže i smrznuto meso. Oslobađa se i humanitarna pomoć, finansijske transakcije, što bi trebalo da smanji troškove banaka, kao i da utiče na smanjenje kamatnih stopa. Očekujemo da će smanjenje PDV-a uticati i na snižavanje cena ovih proizvoda, ali će, u stvari, cene regulisati tržište - navodi Srećković.

Gorivo skuplje za tri dinara

Električna energija je od 1. jula skuplja za 9,5 odsto, dok će gorivo poskupeti najmanje od dva do četiri dinara po litru. Računi potrošača u zavisnosti od potrošene struje, ali i odnosa kilovata u višoj i nižoj tarifi, biće uvećani od 80 dinara do 650 dinara. Prema Uredbi o cenama derivata nafte, gorivo bi trebalo da bude skuplje za oko 4,5 dinara ali je malo verovatno da će ovo odobriti Ministarstvo finansija. Gorivo će verovatno poskupeti za oko dva do tri dinara.

U "Imleku" kažu da očekuju poskupljenje svojih proizvoda, ali naglašavaju da se to neće desiti ubrzo, kao i da za sada ne mogu da kažu koliko će ono iznositi.

- Sigurno je da će poskupljenje cene nafte i struje uticati i na naše cene. Trenutno radimo analizu koliko bi u proseku trebalo povećati cene naših proizvoda. Ne znam koji proizvodi i za koliko će poskupeti, ali sigurno će biti više od jedan odsto - rekao je Vlada Sparavalo, direktor "Imleka".

Pekari kažu da će sačekati žetvu da ustanove kolika će biti cena pšenice i tek tada doneti odluku o eventualnoj korekciji.

Momir Jovanović, direktor "Neoplante", tvrdi da su troškovi za energente u ovom preduzeću visoki jer se u sektoru primarne proizvodnje troši dosta struje, pa će oni podići proizvođačke cene za sigurno jedan odsto. Ipak, ako se poskupljenja zadrže na struji i gorivu, nećemo odmah menjati cene jer je konkurencija velika pa bi to smanjilo promet. Sačekaćemo do septembra da vidimo da li će poskupeti repromaterijal, a ako se to desi ni mi nećemo imati kud - objašnjava Jovanović.

Stojan Drašković, direktor marketinga "Vitala", smatra da poskupljenje goriva neće bitno uticati na cene ulja jer kupci odvoze robu iz fabrike, a da će nove cene struje nekako pokriti unutrašnjim rezervama. "Sačekaćemo do jeseni da vidimo da li će poskupeti suncokret. Ako proizvođači povećaju cenu, i ulje mora poskupeti", kaže Drašković.

- Nećemo menjati cene do jeseni jer smo ih za četiri-pet odsto povećali pre mesec dana. Prvih nekoliko dana uglavnom prodaja nešto opadne, ali vrlo brzo se potrošači naviknu. Uostalom, ne diktiramo mi te cene, već celokupna ekonomska situacija u kojoj se nalazimo - tvrdi generalni direktor "Dijamanta" Savo Knežević.

Mitar Jović, bivši direktor "Grand kafe" i sadašnji "Soko Štarka", kaže da će ova fabrika nove troškove pokušati da amortizuje iz profita. - Za "Grand" su ovi izdaci za energente značajni, ali nisu najveći jer dolaze iza troškova za sirovine, obaveze prema državi, plate i reklame - objašnjava Jović.

Direktor Centra za marketing "Hemofarma" Gordana Lazić-Velovan kaže da država diktira cene i da je farmaceutska industrija u Srbiji vrlo ugrožena:

- Tokom poslednje četiri godine cene lekova su u dva maha snižavane, da bi tek nedavno došlo do blage korekcije cena od osam odsto. Međutim, i ovaj skromni rast se istopio od trenutka donošenja odluke do početka primene, jer se formiranje cena lekova zasniva na procentu inodomicilin (a to je prosek cena lekova u Sloveniji, Hrvatskoj i Italiji) po vrednosti kursa od 76 dinara za evro, a ta valuta je već 83 dinara. Uz to dolazi i poskupljenje energije pa troškovi rastu. Položaj farmaceutske industrije nikada nije bio gori jer je lošom politikom cena doveden u pitanje sam opstanak, a o razvoju se u ovim okolnostima ne može govoriti - kaže Velovanova.

Rigoroznom kontrolom cena lekova guši se, kaže ona, domaća farmaceutska industrija, a sve više otvara prostor uvozu lekova.

- Grupacija proizvođača lekova očekuje povećanje cena lekova s tim da se sada koriguju na nivo od 35 odsto inodomicilinih, a da se u narednom periodu sukcesivnim povećanjem do 2008. dostigne nivo od 70 odsto. Vratimo se četiri godine unazad - tada je kutija diklofenaka koštala 51 dinar ili 0,85 evra. To je bilo 47 odsto od slovenačke cene. Od tada smo imali pomenuta dva sniženja cena i skromno povećanje od 8 odsto. Diklofenak je sada 42,8, dinara, ili 0,53 evra, a u odnosu na slovenačku cenu 32,65 odsto - objašnjava Velovanova.

U međuvremenu je, dodaje ona, smanjen PDV za lekove koji se prodaju bez recepta, ali nije za sirovine koje domaći proizvođači lekova mahom uvoze.

- Tu su i carinske dažbine. Sada su i uvozni lekovi na režimu kontrole cena, ali na nivo od oko 90 odsto inodmicilnih, dok su cene lekova domaćih proizvođača na nivou od 30 odsto inodomicilnih. Primera radi, kutija od 30 tableta diazepama koji proizvodi "Panfarm" košta 34,20 dinara, što je 14,29 odsto od inodmicilnih. Njegova paralela koja stiže iz "Krke" je 71,70 dinara. - kaže Velovan.

Pali iz psihologije

- U planiranu inflaciju od 9,6 odsto, kao i u korigovanu od 12,3, uračunato je i poskupljenje električne energije do deset odsto, ali nisu poskupljenje goriva i nove cene poljoprivrednih proizvoda iz ovogodišnjeg roda koje nas očekuju u septembru pa će se i korigovani plan o inflaciji teško ispuniti - objašnjava dr Vladana Hamović, direktor Centra za makroekonomiju u Institutu za istraživanje tržišta.
Kod poskupljenja goriva, nastavlja Hamovićeva, došli smo u istu situaciju kao prošle godine kada smo ignorisali rast sirove nafte. "Uredba o cenama derivata nafte jasno kaže da maloprodajne cene treba da se usklađuju sa cenom sirove nafte svakih mesec dana. Znači, sada je neminovno poskupljenje goriva. Bolje je da gorivo poskupi više puta po jedan ili dva dinara, nego odjednom, jer je to veći udar na ostale cene. Ovakva poskupljenja su nepopularnija i nepovoljnija i sa ekonomskog i sa psihološkog stanovišta", naglašava ona i dodaje da restriktivna kreditno-monetarna politika ne može da uradi sve što je potrebno, već inflaciju može smanjiti veća proizvodnja, strane investicije, privatizacija i restrukturiranje.

"Svetske" cene se ne menjaju

U "Sintelonu" iz Bačke Palanke tvrde da o povećanju ne razmišljaju.
- Ne možemo da vršimo korekciju jer čak 85 odsto naših proizvoda izvozimo, a stranog kupca uopšte ne interesuje šta se ovde dešava. Cene naših proizvoda su iste bez obzira na to da li naš tepih prodajemo u Srbiji ili, na primer, u Moskvi - kaže direktor Nikola Pavičić.
Ni u "Koka-Koli HBC" za sada ne planiraju posupljenja.
- Na promenu cene bi moralo da utiče mnogo faktora, a ne samo jedan element. Normalno povećanje cena usluga naših dobavljača je nešto što mi ukalkulišemo u naše dugoročne planove poslovanja. Za sada nema nikakvih planova o povećanju cena - tvrdi Sandra Parezanović, direktor komunikacija u "Koka-Koli HBC".

A. M - S. V - V. S - S. J.


vesti po rubrikama

^društvo

Povećanje cena goriva i struje izazvaće lančane korekcije
Upis u srednje škole u Srbiji počeo juče i trajaće još danas
Reforme preko leđa penzionera
Počeo postupak ocene ustavnosti Zakona o evidentiranju oduzete imovine
Zajednička vežba snaga VSCG i Kfor
Blage kazne za zlostavljanje u porodici
 


     


FastCounter by LinkExchange