GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

sreda, 6. 7. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Beseda akademika Dragana Nedeljkovića Srbima u Beču na Vidovdan

Sloboda u službi ideala

Stanje u kojem je danas srpski narod nije manje tragično nego posle izgubljenih bitaka, Maričke i Kosovske, a teže je nego posle velikih seoba Srbalja pod patrijarsima, jer sad smo rasejani na svim kontinentima, neko je izbrojao - u 120 država
Višepartijnost može biti plodotvorna jedino ako se nikad ne zaboravlja opšti, zajednički interes, ako iz različitih pravaca stremimo ka istom plemenitom cilju. Puna sloboda, ali u službi ideala - to je svedočanstvo da je jedan narod moćan duhom

U ovom smutnom vremenu sve je na probi i svi smo na probi. Porušen je, stolećima građen, sistem vrednosti: mnoge svetinje su oskrnavljene ili stavljene pod bezobzirni znak pitanja. Kako odoleti iskušenjima? Kako se odupreti najezdama zla?

Vidovdan jeste praznik koji na neka od tih pitanja treba da odgovara, a to su i večita pitanja sa kojima je suočeno svako pokolenje. Naše je u izuzetno teškom položaju, jer stanje u kojem je danas srpski narod nije manje tragično nego posle izgubljenih bitaka, Maričke i Kosovske, a teže je nego posle velikih seoba Srbalja pod patrijarsima, jer sad smo rasejani na svim kontinentima, neko je izbrojao - u 120 država! Kako opstati, kako se ne izgubiti, kako preživeti, kako sačuvati kulturne vrednosti i svetinje, kako u tim nemogućim uslovima ipak graditi, usred raznolikosti, koja je i prepreka i bogatstvo, jedinstvo Srpstva? Odgovorio bih odmah rečima Despota Stefana: "Koliko je u moći - mi našu pesmu pletemo".

Sigurno je da nas stranački zloduh uništava, srozava, unesrećuje. Uverenja jesu slobodna, i svak ima pravo na svoju zamisao i svoj put. Međutim, višepartijnost može biti plodotvorna jedino ako se nikad ne zaboravlja opšti, zajednički interes, ako iz različitih pravaca stremimo ka istom plemenitom cilju. Puna sloboda, ali u službi ideala - to je svedočanstvo da je jedan narod moćan duhom. A Srbi su se tokom svoje stradalničke povesti potvrđivali kao veliki narod među malim i značajan među velikima. U tom redu treba da ostanu.

Vama sada besedi vaš sunarodnik koji pripada onim Srbima za koje je otadžbinsko načelo iznad partijskog, a državni interes viši od svakog grupnog ili privatnog interesa. Obraćam vam se kao rodoljubima. Za nas je otadžbina svetinja; ali nas to sećanje ne ograničava i ta ljubav nas ne sputava da budemo ljudi slobodna duha, moralno nezavisni.

Zato odmah dodajem: ima nešto što nas obavezuje jer je uzvišenije i od otačastva: to je ljudska savest. Upravo stoga za nas nema opasnosti da se opijemo samozadovoljstvom; i nema nepremostivih prepreka za viša jedinstva: zavičajno čuvstvo za nas je samo neizbežna polazna tačka za širu ljubav prema otadžbini, a srpsko rodoljublje se prirodno uliva u evropejstvo, pa u čovekoljublje, tako da nas zdravi, otvoreni i pozitivni nacionalizam nije u sukobu sa kosmopolitizmom, sa uverenjem i osećanjem da smo građani sveta, Veltbirgeri, kako bi rekli humanisti nemačkog jezika, književnosti i kulture.

Ta samosvest koliko ukorenjena u otadžbinsko predanje toliko otvorena svim univerzalnim vrednostima, razlikuje nas od onog dela srpske inteligencije, koja je doprinela rasrbljivanju u ime evropejstva. Mi na tu iskorenjenost ne pristajemo; odbacujemo odsustvo sklada između zavičajnog, nacionalnog i univerzalnog.

Za nas je to simfonija do koje je meni, i meni sličnima, mnogo stalo. Nas ne ugrožava šovinizam, jer je on kao antihumanizam, tako i antihrišćanstvo. Mi služimo, ili pokušavamo, trima svetim mučenicama, veri, nadi i ljubavi, i uzvišenoj majci njihovoj Sofiji, tj. Mudrosti. Pri tome naročito verujemo u duboki smisao LJubavi, one o kojoj nadahnuto govori apostol Pavle u Prvoj poslanici Korinćanima, glavi 13, i naš Despot Stefan Visoki u ovom "slovu ljubve", za kojega, takođe LJubav je iznad svega. Često smo nadahnuti i Betovenovim geslom: "Ne priznajem drugi znak nadmoćnosti osim Dobrote". Tim čuvstvima prožeti pristupamo kosovskim zavetima, vidovdanskom iskustvu i kosovskom opredeljenju.

Šta je kosovsko opredeljenje, ugrađeno u našu istorijsku sudbinu? Odredio ga je patrijarh Danilo 3. u svojoj "Pohvali Knezu Lazaru": "Bolje je nama u podvigu smrt nego u stidu život". To je opredeljenje za carstvo nebesko po preskupu cenu gubljenja carstva zemaljskog. Dilema je strašna, tragična - o njoj će biti reči. No, najpre dugujemo da dorečemo aluziju koja se tiče izvesne naše inteligencije. Ponekad se ona do evropskog duha uzdizala "preko ruševina naših najviših poetskih i duhovnih vrednosti".

Pred tim intelektualcima, ne samo revolucionarnim, nisu se smele ni pomenuti reči kao Kosovo i kosovski mit, car Lazar i carica Milica, Sveti Sava i Nemanjići. NJima nije bilo jasno da su naši narodni simvoli dovoljno univerzalni da bi mogli stati uz druge, opšte prihvaćene simvole. O tome je sjajno pisao Zoran Mišić, odgovarajući nadrealisti Marku Ristiću na njegovo izazovno i podrugljivo pitanje: Pa šta vam je to kosovsko opredeljenje?

Nikad borac u ratu, Ristić je postao u miru komunista i ambasador, utoliko lakše ukoliko je bio više imun na srpsko rodoljublje. Bilo je u tom trenutku važno da se stegonoši nadrealizma suprotstavi ne bilo ko iz nacionalističkog tabora nego baš neko iz kruga modernista, čovek ukorenjen u zapadno-evropskoj kulturi, prevashodno francuskoj, kao i sam Marko Ristić.

Potomak vojvode Živojina Mišića, između ostalog, kaže: "Poštujemo sva groblja ovoga sveta kao da su naša: mehire i dolmene, Kapo Santo i Sen Deni, dolinu kraljeva i Valerijevo Groblje kraj mora, ali - Plavu grobnicu Milutina Bojića ne priznajemo za svoju... Otputovali smo, kao Renan, u Grčku da se poklonimo Akropolju, ali Hilandar nismo ni spomenuli... Znam šta znači opredeljenje Antigonino, ali se u čudu pitamo: šta je to uopšte kosovsko opredeljenje?"

Eto, ta moralna raspolućenost izvesne temeljno rasrbljene srpske inteligencije još je prisutna, i sve više! Nastojeći da bude evropska, kosmopolitska, internacionalistička, ili bar jugoslovenska, ta naša elita zanemarila je nacionalne istočnike i zaboravila životvorne korene srpske kulture, takođe neotuđivo evropske. U pravcu rasrbljivanja udruženo su dejstvovali komunističko-titovsko vaspitanje, evropsko-kosmopolitski snobizam i, sad, globalisti.

Vidovdan je za Srbe koban dan: Kosovski boj je izgubljen. Zar ima smisla slaviti svoj poraz! Više se umnih pisaca i naučnika bavilo tim pitanjem: Andrić i Crnjanski, Rastko Petrović i Branko Lazarević, pomenuti Zoran Mišić i Radovan Samardžić, a pre svih NJegoš, najveći poet srpstva "tragični junak kosovske misli", kako ga naziva Ivo Andrić. Nigde nije kosovski mit toliko negovan kao u toj nekad najsrpskijoj srpskoj zemlji Crnoj Gori, danas pod vlašću novih poturica. Naš kosovski ep, kao i naše nacionalno čuvstvo "ne zasniva se na osvajačkoj oholosti, već na ponosu onih koji su oružjem duha savladali osvajače. Mit o Kosovu daleko premašuje granice nacionalnog mita; svojom suštinom pridružuje se najvišim tvorevinama ljudskog duha", jer kosovski izbor jeste "izbor onog najtežeg, najpogubnijeg puta, koji je jedini pravi put. Opredeliti se kosovski to znači odreći se svega što je varljiva dobit i lakoma slava, napustiti ono što je dostupno za ljubav, nedostižnost, ushteti njegoševski, da bude ono što biti ne može...". Ima kod najvećeg pesnika nemačkog jezika, tvorca "Fausta", misao koja je ovom opredeljenju veoma bliska: "Volim onoga koji želi nemoguće".

Vidovdan ima sasvim izuzetno mesto u istoriji srpskog naroda. On je u njoj "zgarište našeg carstva, ali i žarište našeg života". No mi još ne odgovorismo na pitanje: Zašto slavimo izgubljenu bitku, slom carstva, sumrak države? Zašto Srbi ne slave neku od svojih velikih pobeda nego im je najveći nacionalni praznik dan u kom su doživeli najteži poraz! Naše kosovsko opredeljenje nije naš hir, ni naš inat, ni naša zloćudnost, ni naš bolesni pesimizam, ni naša fanatična vera. Reč je o tragičnoj sudbini srpskoj, koju je najbolje tumačio NJegoš:
"Krst nositi vama je suđeno Strašne borbe s svojim i s tuđinom."

Sutra: Kriza elite izazvala je krizu nacije


vesti po rubrikama

^društvo

Kupiš stan založiš tri
Do zajma preko agencija za posredovanje
Dinkić podelio otkaze po Paraćinu
Prvi sajam korupcije u Srbiji
Akademci nemaju vremena da čekaju zakon
Studenti beže od fizike
Prevencijom protiv raka
Tadiću, pomagaj da vratimo pare!
Sloboda u službi ideala
 


     


FastCounter by LinkExchange