GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

sreda, 6. 7. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Strane Banke građanima naplatom kamata za stambene kredite skidaju kožu s leđa

Kupiš stan založiš tri

Iako na prvi pogled kamatne stope na kredite sa depozitom izgledaju niže od kredita sa učešćem, građani će posle 20 godina otplate realno vratiti čak više para za kredite sa depozitom - objašnjava Raško Tomašević, direktor Sektora za marketing u HVB banci

BEOGRAD - U Srbiji godinama nije bilo stambenih kredita, a za nepunih godinu dana od kada ih banke dodeljuju, njima mogu da se "okoriste" samo dobrostojeći koji mogu da računaju da će banci vratiti često i dvostruko više para nego što ih je koštao stan. To najbolje ilustruje koliko je Srbija rizična zemlja za ulaganja i pozajmice.

Do krova nad glavom mogu doći samo oni sa dubljim džepom

- Imajući u vidu da je u Srbiji mogućnost uzimanja ovakvih kredita počela od skoro, naši građani su zbog toga manje zaduženi nego građani drugih zemalja u tranziciji - kaže ekonomski analitičar Jurij Bajec.
On upozorava da su u našoj zemlji i dalje kamatne stope u odnosu na zemlje u okruženju vrlo nepovoljne i da do krova nad glavom i na ovaj način mogu da dođu samo oni s dubljim džepom.
- Spadamo u zemlje većeg rizika i to se odražava i na kamate. Stambeni krediti koji se kod nas na deset i više godina daju uz godišnju kamatnu stopu i do osam odsto, u Sloveniji se dodeljuju po stopi od šest odsto - kaže Bajec.

Francuzi otplaćuju stan i po

Francuzi mnogo jeftinije dolaze do stana zato što su kamate na srednjoročne stambene kredite od 15 do 30 godina u proseku od četiri do najviše 4,7 odsto godišnje. Za proverene klijente kamata je niža - godišnje oko 3,5 odsto. Očigledno i Francuzi sa stanom koji odmah dobiju na kredit moraju polovinu njegove vrednosti još da plate na ime kamate, u roku od 15 ili 30 godina otplate.

- Iako na prvi pogled kamatne stope na kredite sa depozitom izgledaju niže u odnosu na kredite sa učešćem, građani će posle 20 godina otplate realno vratiti čak više para za kredite sa depozitom - objašnjava Raško Tomašević, direktor Sektora za marketing u HVB banci. Tomašević upozorava da se klijent dobro mora raspitati kod banaka šta će biti njegova mesečna obaveza tokom 20 godina otplate kredita, jer efektivne kamatne stope mogu dovesti do toga da se na vrednost kredita od 50.000 evra plati i do 10.000 evra više ako se uzima kredit sa depozitom.

- Kredite sa depozitom ne radimo jer su nepovoljni za građane. Na vrednost od 50.000 evra depozit je 20 odsto ili 10.000 evra. Realno, taj depozit će za 20 godina narasti na samo 10.300 evra, a kredit će morati da se podigne na svih 50.000 evra, na koje ide standardna kamatna stopa. Jedini dobar način je da klijent od nekoliko banaka zatraži kalkulacije za konkretan slučaj određene vrednosti kredita, pa da ih sam uporedi - kaže Tomašević.

Standardna kamatna stopa u HVB banci za pozajmicu sa učešćem je 8,95 odsto. Ova banka ima potpisane ugovore sa preko 600 velikih firmi u Srbiji, čiji zaposleni mogu dobiti kredit sa učešćem sa jedan odsto manje kamatne stope, odnosno sa 7,95 odsto. To znači da klijent na kredit od 50.000 evra, za učešće plati 20 odsto ili 10.000 evra, a za ostatak od 40.000 evra njegova mesečna rata iznosi 333,33 evra. U toku otplate, za 20 godina klijent će banci ukupno isplatiti 80.000 evra, što znači da je na kamatu ukupno dao 40.000 evra.

U ovoj banci isplaćuju kredite i bez žiranata, i u tom slučaju mesečna rata ne može preći više od 50 odsto svih mesečnih prihoda (u koje ulaze svi zvanični prihodi, pa čak i onaj od izdavanja nekretnina koji je ozvaničen ugovorom). Ako klijent obezbedi jednog žiranta, onda vrednost rate u ovoj banci može biti do 70 odsto od ukupnih prihoda.

U HVB banci kažu da su stambeni krediti veoma traženi, posebno u unutrašnjosti, gde su cene nekretnina znatno niže nego u Beogradu. Ova banka građanima daje mogućnost da pod hipoteku stave i stan koji se kupuje na kredit.

Tomašević objašnjava da su kamatne stope u Bugarskoj slične našima, a da su one u Hrvatskoj između 6,6 i 7,8 odsto, što je za oko 0,7 odsto manje nego u Srbiji. On kaže da je razlog tome procena bankara da smo zemlja višeg rizika i da je cena koštanja novca kod nas viša nego u stabilnijim zemljama. Kamate u Austriji su, na primer, nešto više od pet odsto.

U Hipo Alpe Adrija banci u startu predočavaju kolike su mesečne rate koje klijenti moraju da otplaćuje 20 godina. Ako je odobren kredit od 50.000 evra, činjenica je da će se banci u roku od 20 godina na ime kamate platiti 46.305, 68 evra, uz efektivnu kamatnu stopu od 9,20 odsto, uz položen depozit od 20 odsto. Mesečna rata iznosi 402 evra, a uslov je da ne sme biti veća od 50 odsto mesečne zarade.

Postoji mogućnost da uz dužnika, kredit otplaćuje i supružnik ili roditelj, pa se u tom slučaju ovaj limit odnosi na zbir dve mesečne plate. Nešto povoljnija varijanta je kredit sa učešćem od 20 odsto, jer je mesečna rata za dobijeni kredit od 40.000 evra - 369,15 evra. Kod ovog kredita efektivna kamatna stopa je 9,56 odsto. Posle 20 godina i otplaćenog kredita, kod ovog modela i iznosa, banci se na ime kamata vraća 46.053,19 evra. Provizija je jedan do jedan i po odsto na ukupan iznos odobrenog kredita i taj iznos se plaća prilikom realizacije kredita.

Srđan Ninković, direktor Sektora poslovanja sa stanovništvom, podseća da postoje i određeni eksterni troškovi koji moraju da se plate u toku korišćenja kredita. Troškovi se odnose na procenu založne nepokretnosti, upis hipoteke, osiguranje nepokretnosti.

Na pitanje da li je ipak logičnije da se vremenom mesečna rata smanjuje, jer se kamata obračunava na manji iznos imajući u vidu da se glavnica kredita smanjuje, Ninković podseća da bi onda mesečne rate bile neujednačene i u prvih nekoliko godina bi bile mnogo više od sadašnjih. "Isti mesečni anuiteti na odobren kredit su uobičajena praksa banaka svuda u svetu.

Trudimo se da definišemo realne mogućnosti klijenta i prilikom prvog razgovora klijentu se predočavaju sve varijante. Kamatne stope kod nas su još veće nego u nekim zemljama u okruženju, ali su, na primer, povoljnije u Srbiji nego u Bosni. Na visinu kamate utiču tržišni uslovi, rizik poslovanja i zaokružena pravna regulativa. Treba imati u vidu da 50.000 evra danas i posle 20 godina ne vrede isto, i pored činjenice da se dugoročni stambeni krediti daju sa valutnom klauzilom", objašnjava Ninković.

On podseća da je ipak najveći problem za građane u Srbiji koji žele da sebi obezbede krov nad glavom - visoka cena nekretnina. Kvadrat stana košta ovde otprilike isto, ili možda 20 odsto manje nego u Hrvatskoj, ali je zato tamo prosečna zarada oko 600 evra, a u Srbiji oko 200 evra. Kamata na dugoročne stambene kredite u Hrvatskoj, po navedenim modelima Hipo Alpe Adrija banke, iznose oko 5,5 odsto.

- Mali broj ljudi ovde ima primanja koja ispunjavaju uslov za dobijanje stambenog kredita. S druge strane, veliki je problem naći na tržištu odgovarajući stan jer zbog niskih primanja gledate da kupite odgovarajuću kvadraturu po ceni od oko 1.200 evra po kvadratu. To i nije baš jednostavno i obično traje mnogo duže od vremena u kojem vam se kredit može odobriti - kaže Ninković. Inače, u Beogradu se cena kvadrata često kreće od 1.500 do 2.000 evra.

Ranije je Novi Beograd bio znatno jeftiniji od većine opština, ali je sada na nekim lokacijama skoro skuplji od Dedinja. Ninković kaže da im nije cilj da pošto-poto plasiraju dugoročni stambeni kredit, već da omoguće klijentu optimalan način rešavanja svog problema, i da pre svega vidi u šta se upušta. Ova banka daje i mogućnost delimične i prevremene otplate kredita. "Interesovanje za ove kredite je stabilno, i od vremena kada smo prvi u Srbiji počeli da ih odobravamo, nema nekih većih oscilacija u tražnji. Da bi se obim kreditiranja povećao potrebno je, po mogućstvu pojeftiniti gradnju i možda bi država u tom delu mogla nešto da učini u naredno periodu", kaže Ninković.

Dok većina banaka uglavnom pomažu građanima da i na ovaj način dođu do krova nad glavom, Vojvođanska banka ne daje klasične stambene kredite, već samo za adaptaciju, dogradnju ili proširenje već postojećeg stambenog prostora. Ova banka nudi građanima kredit od dve hiljade do 60 hiljada, sa rokom otplate do 60 meseci. U zavisnosti od toga da li klijent poseduje račun ili ne, kamatna stopa u ovoj banci je od 12,68 do 15,39 odsto.

U Vojvođanskoj banci tvrde da su njihove kamate na ovakvu vrstu kredita "vrlo poštene", Tako na primer, ako se uzme kredit od 10 hiljada evra on će, uz kamatu, koštati još hiljadu i pet stotina evra.

U Alko banci, koja takođe daje samo kredite za adaptaciju ili dogradnju, potrebna su tri žiranta. Ova banka omogućava građanima kredit i do 10 hiljada evra na pet godina, uz godišnju kamatnu stopu od 12 odsto. Godišnja rata u ovom slučaju iznosila bi oko 220 evra, a neophodan je i devizni depozit od 20 odsto. Da bi se dobila pozajmica u ovoj banci, mesečna primanja ne bi smela da budu ispod 660 evra. Doduše, u nekim slučajevima može da "uskoči" i neko od članove porodice sa svojom zaradom da bi se ispunio limit.

G. T. - Z. M. - S. V.


vesti po rubrikama

^društvo

Kupiš stan založiš tri
Do zajma preko agencija za posredovanje
Dinkić podelio otkaze po Paraćinu
Prvi sajam korupcije u Srbiji
Akademci nemaju vremena da čekaju zakon
Studenti beže od fizike
Prevencijom protiv raka
Tadiću, pomagaj da vratimo pare!
Sloboda u službi ideala
 


     


FastCounter by LinkExchange