GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

utorak, 5. 7. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Naučnici tvrde da bi ubrzani razvoj tehnologije uskoro mogao postati pretnja čovečanstvu

Čipovi van kontrole

Džerom Glen, direktor Milenijumskog projekta: Apelujem na vašeg predsednika da na zasedanju UN u svoj govor ubaci i ideju o formiranju Međunarodne naučnotehnološke organizacije

Mnogi još nisu svesni koliko će se tehnologija i nauka ubrzano razvijati u sledećih četvrt veka. Procena naučnika koji se bave razvojem nauke je da će se u ovom periodu dogoditi ono čega se plašimo još od pojave prvih aparata: tehnologija će se otrgnuti kontroli.

Izveštaj nazvan "Budućnost 2005", koji je nastao kao deo Milenijumskog projekta Ujedinjenih nacija, bavi se izučavanjem naučnih izazova sa kojima će se čovečanstvo suočiti. U izveštaju, između ostalog, piše: "Buduće sjedinjavanje nanotehnologije, biotehnologije, informacione tehnologije i kognitivne nauke može dramatično poboljšati uslove za život ljudi, povećavajući stepen dostupnosti hrane, energije i vode i povezujući ljude i informacije na nove načine.

Šta nas čeka u bliskoj budućnosti

Doktore Glen, koja naučna otkrića i procesi će promeniti svet do 2030. godine?
Naši stručnjaci su sastavili sledeću listu:
- komercijalna upotreba fisije i drugih nefosilnih goriva;
- jednostavni i jeftini lekovi koji će efikasno kontrolisati bolesti;
- efikasnija upotreba vode u poljoprivredi i do 75 odsto;
- razumevanje uzroka promene klime;
- poboljšanja u ranom otkrivanju pandemija;
- medicinske tehnologije nastale iz Projekta ljudskog genoma;
- formiranje globalne vlasti - nestanak ratova;
- otkriće osnovnog principa, konačne teorije koja povezuje kvantnu mehaniku sa teorijom relativiteta; objašnjenje strukture svemira;
- kompjuteri koji evoluiraju i samosvesni su;
- konstrukcija na atomskom i molekularnom nivou;
- razvoj nanotehnologije - molekularni inženjering;
- kolonizacija svemira;
- jeftino prečišćavanje i desalinizacija vode;
- sistemi obrazovanja na daljinu;
- kloniranje ljudi;
- stvaranje kibernetičkih organizama - kiborga;
- odeća koja reciklira sav telesni otpad i vodu u hranljive materije;
- radikalan napredak u tehnologiji reciklaže;
- virtuelna simulacija realnosti.

Doći će do povećanja kolektivne inteligencije, stvaranja novih vrednosti i povećanja efikasnosti uz smanjenje troškova". Izveštaj je prepun upozorenja: "... iako je jasno da čovečanstvo ima mogućnosti da odgovori na globalne probleme, nije postalo jasnije koliko će se mudrosti, dobre volje i inteligencije usmeriti na ove probleme."

U izveštaju se dalje navodi da će rapidni razvoj tehnologije u poslednjih 25 godina izgledati kao usporeni snimak kada se jednom uporedi sa onim što nas očekuje u sledećih četvrt veka. Zbog ovoga eksperti Ujedinjenih nacija predlažu formiranje međunarodnog naučno-tehnološkog tima koji bi uređivao i nadzirao svetske naučnotehnološke procese i bavio se predviđanjem posledica ubrzanog razvitka. Kao primer se u izveštaju navodi nanotehnologija. Predviđa se da će uskoro ova nauka doneti mnoge dobrobiti čovečanstvu, ali ujedno i upozorava da se vrlo malo ili gotovo ništa ne zna o potencijalnim zdravstvenim i drugim rizicima povezanim sa nanotehnologijom. Zbog svih ovih otvorenih pitanja, Milenijumski projekat sadrži predlog da se u nanotehnologiji, ali i svim ostalim naukama, strogo povede računa o mogućim faktorima rizika.

l Pitali smo Džeroma Glena, direktora Milenijumskog projekta, šta misli - koja će se nauka prva otrgnuti kontroli i kada. Robotika, veštačka inteligencija, nanotehnologija?

- U Milenijumskom projektu su razvijena četiri moguća scenarija, a posebno mi je zanimljiv prvi, onaj po kome nauka i tehnologija počinju, faktički, život za sebe.
Po ovom scenariju se oko 2015. razvija novi postinternet protokol - TEF (Tele-Everynjhere-Feedback protocol), koji dolazi u kompletu sa sajber odećom i rukavicama, čime se postiže radikalno približavanje ljudske realnosti i sajber sveta. Do 2025. TEF se uvlači u gotovo svaki dom na planeti. Po proceni Milenijumskog tima, 70 odsto ljudi će 2025. provoditi polovinu svog života na TEF-u. LJudi će na kraju izgubiti kontrolu nad sopstvenom sudbinom: ona će biti u rukama tehnologije, koja će postati inteligentna.

l Profesore Glen, šta se može uraditi posle analize zaključaka Milenijumskog projekta? Hoće li biti konkretne i brze akcije?
- Rešenje je u stvaranju Međunarodne naučnotehnološke organizacije - informacionog sistema koji bi analizirao i prognozirao pretnje čovečanstvu povezane s naukom i tehnologijom. Organizacija bi predlagala mere, regulative i uputnice za razvitak naučnotehnoloških "osigurača", koji bi poslali jasan signal pri prekoračenju granica sigurnosti.

Želim da preko vaših novina, i ovo je jako bitno, apelujem na vašeg predsednika, koji će vas predstavljati na septembarskom zasedanju UN, da u svoj govor ubaci, kao što će to učiniti mnogi, ideju o formiranju Međunarodne naučnotehnološke organizacije.

l Jeste li optimista ili pesimista kada je reč o mudrosti čovečanstva pri upotrebi novih tehnologija? Jesu li ljudi dovoljno pametni da ne dozvole da ih sopstvena tehnologija porobi, ili je već kasno?

- Ne, nikako nije prekasno. Ako baš hoćete, optimista sam, zašto da ne? Pa izbegli smo treći svetski rat koji bi započeo sukobom između SSSR-a i SAD. Zaista, tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih sukob se činio izvesnim i mnogi su na to gledali kao na nešto neizbežno.


vesti po rubrikama

^nauka

Čipovi van kontrole
Kosmički vatromet
Podsećanje :Marija Kiri
 



     


FastCounter by LinkExchange