GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Podvig i Ostrog

Podvig, podvig, gospodo! Opterećeni uspomenama i decenijskim (ne)vaspitanjem, prolazimo kraj života skoro naviknuti na raznorazne krivice. Za juče, danas, sutra, za sve koji se zaklanjaju srpskim imenom, ponaosob. Podvig je izaći iz magluštine, u kojoj već unapred vidite pognute glave pri bilo kom razgovoru o nedavnoj srpskoj jučerašnjici, sadašnjosti, a tek budućnosti!?

"Srbin ne sme da se sveti..."! (Sv. N.V.) Podvig je i pročišćenje srpskog imena, gospodo. Spiranje naslaga i naslaga preumljenja koje je decenijama prošloga veka a pogotovo zadnje, rađalo uglavnom junaštvo bez čojstva. Obezglavljenje se pokazalo. "Kada glavu odrubiš tijelu, u mučenju umiru členovi.." Srbin je koren iz koga se razlistao bratstvenik Crnogorac, Crnogorac se kalio strogim (O) strogom. Srbin svoga mlađeg brata dobija, ponovo, na (O)strogu! Srbin je (bilo) ime podviga u mučeništvu. Kao retko koji narod Uspomena je ostala skoro do kraja prošloga veka. Tako su je doživljavali i stranci.

"Srbin ne sme da se sveti..."! (Sv.N.V.) Vreme je za novo podvizivanje. Drugačije Srbi ne umeju da postoje. Vreme, koje je simbolizovao košarkaš srpske nacionalnosti kada je namerno tresnuo glavom u betonski stub zbog nepravilne sudijske odluke, polako prolazi.

Primer gospodina Nebojše Bakareca. Uzor današnjeg podvizništva. Podvig je u svemu. Biti uspravan u okolini koja savija, uspravan ne od samoljublja ili osvetoljubive gorčine, već biti uspravan kao na putu ka Ostrogu i sa njega. Dati osmeh. Podvig! Koliko malih podviga svakoga dana, proste radosti u još prostijoj hrabrosti da - ti poželim - dobro! Da - ti

predam poruku, da -ti nastaviš dalje. Nemamo hrabrosti, još uvek da odemo i pomilujemo decu u pretrpanoj Zvečanskoj, na adresama po Srbiji koje se kriju kao zmija noge!? Koga čekamo!?Ratka Mladića!? Radovana Karadžića!? Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja!? Umemo li da se pomolimo za te ljude, da Gospod razluči sve što je bilo dobro u njihovim namerama, kao i svih na takvim mestima, u takvim ulogama!? Da se okrenemo i u ime spasa (koga svi bivši i sadašnji na vlasti zagovaraju, pa im uspeva ili ne) postavimo i uzidamo, našu (tvoju, moju...) dobroljubivu nameru, u ulici, kući, našim životima! (Recimo, jedan osmeh vere, nade i... jedan obrok više u sirotinjskim menzama i dečjim prihvatilištima....) Da laganije hodamo uz stranu, do susreta sa svetim Vasilijem Ostroškim. Zatim, da pogledamo hrabro i pravo u oči Bogoljuba Karića, Cecu Ražnatović, naše fudbalere, pevače, političare, itd...u jednom od njihovih odmarajućih i prosvetljujućih druženja na platou ispred Ostroškog manastira. Pa da im pružimo i desnicu ruku! Ah, da, Boris Tadić i Vojislav Koštunica ne mogu trenutno da se pridruže od obaveza.

Podvig u svakom smislu, očuvanja života i njegove punoće, otvara novi milenijum. Podvig ekologije. Podvig očuvanja planete. Pre svih, podvig ekologije duša! LJudi koji se ponose što su iste nacije kao i sveti Vasilije Ostroški i Nikola Tesla, koji su na svoje načine osvetlili čovečanstvo, trebalo bi to stalno da imaju na umu.

Kao i ostroški Crnogorci i njihovi potomci.
Očekujemo...!

Slobodan J. Čvorović, književnik, Beograd


Trstenik vas poziva...

Grad na desnoj obali Zapadne Morave, okružen prostranim poljima povrtarskog šarenila i darovitog vinogorja, tone u lepotu Gledićkih planina i iskonskog Blagotina. Smešten uz magistralu Kruševac- Kraljevo-Čačak, na osmom kilometru od lekovite Vrnjačke Banje, upućuje brojne naučne ekskurzije i turiste u okrilje bisera srpske istorije i kulture- drevni manastir LJubostinju, Veluće i Svetu Petku.

Nekada dobro prepoznatljiv Trstenik u svetu poznat po fabrici hidraulike i pneumatike "Prvoj Petoletki", zatim "Slogi" i "Povitu" za preradu poljoprivrednih proizvoda, podrumima za proizvodnju dobrog vina "Trsteničke ružice", loznim kalemovima, kojima su zasađene mnoge površine širom sveta. Tu je i nadaleko poznata mineralna voda "Mivela", sa svojim sertifikatima o delotvornosti za zdravlje ljudi.

Iako mali grad, sa svojim okolnim naseljima, podario je Srbiji i svetu poznate naučne, književne, kulturne i sportske stvaraoce. Tu zlatnu nit znanja i stvaralaštva, iz godine u godinu, nastavljaju trstenički školarci-osnovci, srednjoškolci i akademci, pronoseći ime Trstenika na samoj u zemlji, već i u svetu.

Motivisana uspesima mladih, u želji da učvrsti mostove evropske saradnje, na moj predlog, lokalna samouprava Trstenika je juna meseca 2003. god. uputila Predlog inicijative Direkciji za kulturu Saveta Evrope u Strazburu da bude korisnik sredstava iz Programa "EU KULTURA 2000" objavljenog u vašem listu 18. maja 2003. godine. Sredstva bi se koristila, za obnavljanje i rekonstrukciju objekta manastira LJubostinje, i škole bez đaka u Gornjem Dubiču. Adaptirana školska zgrada, već po samoj lokaciji na kojoj se nalazi, dopunjena novoizgrađenim objektima za boravak 200 i više učenika bila bi prava blagodat za rad Škole u prirodi, Omladinskih kampova i sličnih, bogato osmišljenih kulturno-obrazovnih i sportskih sadržaja tokom čitave godine.

Da li je Direkcija za kulturu Saveta Evrope sagledala opravdanost Predloga inicijative kao i novo Ministarstvo za kapitalne investicije i dalje ostaje da se vidi.

Sve što bi se moglo reći malo je, u odnosu na višestruki značaj rekonstrukcije i izgradnje jednog takvog duhovnog, kulturno-obrazovanog, sportskog, ali i turističkog kompleksa, koji bi bio u službi ne samo mladih Trstenika i Srbije, već i šire.

I zato, Trstenik vas podseća i ponovo poziva. Uložite za vaše i naše potomstvo. I ne samo vi i koji ste već pozvani, već svi koji mogu iz zemlje i Evrope, a osećate potrebe mladih , i iznad svega imate želju da im omogućite zdravo odrastanje, širenje prijateljstva, građenje mostova evropske saradnje i sopstvenu budućnost. Bila bi to jedinstvena oaza lepote i mladosti, znanja i stvaralaštva, stalni sajam različitih tradicija i jezičkih kultura koje mladi Trstenika neguju učeći više stranih jezika. Baš takva, kakvu zaslužuje mladost Srbije u srcu Šumadije.

Ratomirka Z. Stepanović, Trstenik


Štampa na strani naroda

Trojka o kojoj pišu čitaoci Glasa iz Srbije i inostranstva - Dinkić, Labus i Jelašić, ispoljava: kao prvo - nesigurnost u sopstvenu vrednost i sebe kao političara. Sposobnost političara se prepoznaje po tome jer se smatra obaveznim da prikupi što više različitih mišljenja iz naroda, a bolji način od slobodne štampe ne postoji.

Da bi bili sposobni političari moraju što uspešnije da razvijaju svoju strategiju i to prema mišljenju naroda čije interese zastupaju, da bi znali kako da osvoje poverenje, a šta da izbace iz prakse da bi povratili poverenje u slučaju da su ga kod naroda počeli gubiti .

Ako današnji srpski političari takav princip rada ne poštuju i ne primenjuju, onda su oni svedoci stradanja srpskog naroda, koji ni u prošlosti nije bio nikada na pravi način obavešten, što je izazvalo mnoge tragedije.

U Srbiji mnoge stvari nikada nisu ugledale svetlost dana, iako su spadale u istinu o Srbima koji nisu živeli u Srbiji, a stradali su samo zato što su voleli Srbiju. Kad bi političari bili svesni koliku štetu nanose svom narodu, a zatim i sebi, tom praksom starog načina u novim vremenima, možda oni svoju reputaciju ne bi čuvali zabranjivanjem slobode govora. Slobodna štampa je jedini način na koji se dolazi do saznanja o greškama koje se odnose na političare ili na narod. Jer, niko ne može ispravljati greške, pre nego što se sazna kakve su. Zato, na strani sam naroda, koji u štampi ispoljava želju da političari ako nikakvo drugo olakšanje ne mogu narodu pružiti, onda bar neka narodu omoguće demokratsku slobodu govora.

Manojlo Jović, Kalifornija


Kraj srpske ćirilice

Učesnici Međunarodnog simpozijuma "Današnji položaj pisma srpskog jezika i kako (sa) čuvati ćirilicu u srpskom narodu i njegovom jeziku", održanog 30. juna u Matici srpskoj u Novom Sadu pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu APV, Gradskog sekretarijata za obrazovanje U Novom Sadu, Gradskog sekretarijata Beograda za kulturu i Skupštine opštine Vrbasa, a u organizaciji Udruženja za zaštitu ćirilice "Ćirilica", posle celodnevne rasprave i kompromisa, jednoglasno su doneli Zaključak:

1. Srpska ćirilica danas, naročito u javnoj upotrebi, na celom području srpskog jezika, svedena je na zanemarljiv procenat, uz očigledne pokazatelje da će se njeno smišljeno i organizovano zatiranje nastaviti.

2. Potpuno neodgovorna i nebrižna vlast u sprovođenju ustavnih i zakonskih rešenja o upotrebi pisma u srpskom jeziku i nejedinstvo lingvista u vezi sa stručnim rešenjem pitanja pisma - osnovni su uzroci današnjeg najubrzanijeg pogubnog izgona ćirilice iz srpskog jezika.

3. Uz dosadašnji odnos državnih institucija - pre svega ministarstava prosvete - prema srpskom pismu na celom području službenog srpskog jezika, više je nego očigledno da se ćirilica među Srbima, kao njihovo milenijumsko pismo u svakodnevnoj upotrebi, i pored važećih povoljnih ustavnih i zakonskih rešenja, neće moći (sa) čuvati.

Društvo "Ćirilica", Novi Sad


Zar penzioneri da spasavaju privredu?!

Ministar za rad, nastupajući na nekoliko TV kanala, problem penzija postavio je na glavu umesto na noge tvrdeći da "jedan radnik radi za jednog penzionera".

Poznato je kako se formira i nastaje penzioni fond, ali to ministar ne pominje. Poznato je da je penzioni fond nenamenski korišćen za znatan broj preduzeća, ali to niko da javno kaže, pa evo objašnjenja za koga radi jedan radnik:

Počev od vladavine SKJ i SPS-a, pa do dana današnjeg privreda sve više posustaje. Sada Srbija najveće "prinadležnosti" ostvaruje od naplate poreza, a ne od privrede. Naša privreda, odnosno, ona preduzeća koja još nisu prodata, "uspešno plutaju", rade i životare po "receptima" SKJ i SPS-a. Ni sada ne zna kolika su zahvatanja države iz dohotka propale privrede.

Ministru za rad nije jasno da su privredu uništili veliki nameti-zakonom neograničeni i da sada jedan radnik radi za tvorce propadanja privrede, od kojih su pojedinci čak na vlasti, a razloge propadanja privrede niko od njih ne pominje- pa vide izlaz u smanjenju penzije.

Kada je nedavno usvojen Zakon o radu, jedan član je predviđao da se radnici nagrađuju i kroz ostvaren profit svakog meseca, ali je na intervenciju Unije poslodavaca ovaj predlog odbijen, a nije podržan ni od ministra za rad, koji bi trebalo da shvati problem privrede u tri tačke: ograničiti državu u nametima, smanjiti raspone u ličnim dohocima u propaloj privredi, i motivisati radnike na bolji rad i zalaganje kroz mesečni procenat profita.

Završiću izjavom predsednika Tadića, prilikom puštanja u rad visoke peći u Smederevu: "Naša zemlja ne zavisi od političara, već od radnika i ovo je njihova velika promocija".

Ovakvu izjavu nikada nismo čuli od ministra za rad. Zašto, kada je to istina: privreda gde se nagrađuje rad radnika-ne propada.

Dragomir Đorović, Obrenovac


Kapljice u Beogradu

Poštovani, zamolila bih nadležne opštinske inspekcije da, ukoliko je to u njihovoj moći a trebalo bi da jeste, zaštite građane glavnog grada da ih svakodnevno ne maltretiraju vlasnici klima uređaja koji svoje cevi za odlaganje kondenzovane vode usmeravaju pravo na gradske trotoare.

Ne znam šta su obični građani zgrešili da ih bezobzirni pojedinci polivaju vodom, ali samo bih podsetila da je odlaganje vode iz split-sistema na Zapadu strogo regulisano, pa nikome ni u ludilu ne pada na pamet da zapljuskuje ulice i trotoare. U nadi da će se i u našem gradu znati red, pozdravlja vas vaša stalna čitateljka.

Radmila Zorić, Beograd