Bunar oivičen ogromnim crvenim ružama, kućica u raznobrojnim karanfilima, devojka za šivaćom mašinom u sred cvetne bašte... U vojvođanskoj varoši Beloj Crkvi prošlog je vikenda sve bilo u znaku Karnevala cveća, vesele parade eksponata koja za meštane predstavlja centralni dan u godini. A da zaista jeste tako, videlo se po broju turista koji su nagrnuli put jezerskog gradića. Izmešali se odmah sa Belocrkvanima, koji su zauzeli pozicije uz glavnu štraftu. Ugostitelji su zadovoljno trljali ruke jer, kažu, bilo ih je koji su i danima ranije rezervisali mesto. Uz gradski park načičkale se vašarske tezge sa lančićima i čarapama i čikica sa pokretnom tezgom za švalerske dozvole. Uz njih i prodavci liciderskih srca i svilenih bombona, a roštiljdžija zapucao specijalno za taj dan čak iz Čačka.

Uskomešali se posmatrači, kad su se začuli zvuci policijskog orkestra. Za njima izviri karnevalska zastava, praćena predstavnicima Federacije evropskih karnevalskih gradova, čiji će član i Bela Crkva dogodine postati. Pokazaše šta znaju i mažoretkinje u jezersko-plavim suknjicama, u pratnji orkestra i gostiju-pančevačkih bundevica u patikama.

- Trebalo bi da nam dadu neko cveće, kad je već karneval - začuo se jedan šaljivi turista, a onda primedbu povukao čim je prošao ogromni beli labud od stiropora i papira, sa kog je Milena Simić, ovogodišnja mis karnevala, zasipala prolaznike cvećem.

		Mis karnevala Milena Simić U Centru za kulturu, veče uoči karnevala izabrana je i ovogodišnja misica, sedamnaestogodišnja učenica Milena Simić. - Ovo je, verovatno, bio najmasovniji karneval dosad, ali tako i treba, jer ćemo, uz Beograd, Vršac, Zrenjanin i Vrnjačku banju, dogodine postati član Federacije evropskih karnevalskih gradova - kaže Saša Žigić.

Ista ona ekipa, koja je na obližnjem jezeru danima pravila eksponate, potrošivši na njih kilograme farbe, lepka i živaca, sada je iz prikrajka ocenjivala svoja dela.

- Naš karneval, sa kraćim prekidima, postoji od 1911. godine, kada je odlučeno da se klasični maskenbal zameni eksponatima, koji su specifični samo za ovu svečanost - objašnjava Saša Žigić, iz lokalne Turističke organizacije, a već pogledom prati zamak sa prikolicom na kojoj, pod drvetom sedi Alisa. Prodefilova zatim i ceo špil karata.

Traktorista sa čarobnjačkim šeširom vukao je ogroman beli Cepelin, pored kog su šetale damice u balskim haljinicama.

Mogle se tu videti još i planina zlatnih vila, koju je vukao veliki leptirić-šarenić, a čuvali rudari s kacigama i fenjerima.
- Vidi vanzemaljci - uperi mališan prst u čudne zelene ptice, na šta mu deda, smirenim glasom odbrusi - "Ma, nisu to vanzemaljci, to su šišmiši".

A, kad se, visoko među krošnjama drveća, prošeta devojka u ogromnoj zlatnoj haljini, na koju su, kažu, otišle sve ruže iz lokalne cvećare, svima zastade dah. jer, eksponat, sa kog je devojka u korsetu bacala cveće, bio je toliko visok, da su je u haljinu ubacili - kranom.
Sa eksponata belocrkvanskih ugostitelja, ogromne lađe sa kompletnom posadom, mahao je, ni manje ni više nego maršal Tito, a za njim devojka koja šije za mašinom, okružena cvećem. Stariji Belocrkvanin, želevši da se pokaže što ljubazniji pred gostima, objasni - "To ti je eksponat 'Belocrkvanke'. Oni su ti stručnjaci za donji veš i gaće".

Lovačko udruženje napravilo je pravu šumsku osmatračnicu po kojoj su okačili vukove, divlje svinje i jelenske rogove, a Česi čeze okitili cvećem. A, di su čeze, tu je i meze, pa je na prikolici sedeo vojnik, pred punim tanjirom i još punijim buretom piva. Karneval cveća je tradicionalno završen ogromnim vatrometom.

A. Klarić