GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 29. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam

 


Otvaranje tajnih arhiva i podaci o "crvenom teroru" i dalje tabu tema

BIA se slika, ali ne otvara dosijee

Rade Bulatović pred kamerama predao Arhivu Srbije dokumentaciju od 1948. do 1956, ali kada će se saznati istina o poslednjih 15 godina, cinkarenju i praćenju "stranih plaćenika"

BEOGRAD - Građani Srbije uskoro će moći da saznaju brojne informacije o vremenu rezolucije Informbiroa, dosijeima osuđenika sa Golog otoka i divizije "Skenderbeg", kompletnom dokumentacijom Gestapoa. Ali javnosti i dalje neće biti dostupni podaci o smrti Dragoslava Mihailovića, niti tajni spiskovi za streljanja i odluke komunističkih vlasti iz 1944. o pogromima i streljanjima sunarodnika, iako se to događalo nekoliko godina ranije.

Rade Bulatović, direktor BIA, predao je pred kamerama državne televizije dokumentaciju tajne službe Arhivu Srbije iz perioda 1948-1956, a najavljeno je da će nakon ljudi od struke sa građom na 150.000 strana moći da se upoznaju i građani, s tim da će svako morati da obrazloži za šta su mu podaci potrebni i u koje svrhe će ih koristiti. Lep gest, ali šta je sa onim istinama o kojima se ništa ne zna, o tome ko i dan-danas cinkari građane i radi za tajnu policiju od Titove Udbe, preko Miloševićevog Resora državne bezbednosti, pa do današnjih dana? Zašto se ne obelodane dosijei domaće tajne policije vođeni o građanima Srbije poslednjih petnaest godina, političkim neistomišljenicima, "stranim plaćenicima", žrtvama "crvenog terora"?

Marketinški potez

Milan Antonijević, izvršni direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, organizacije koja je nakon 5. oktobra najupornije insistirala na otvaranju dosijea svih tajnih službi, naglasio je da je pomenuta javna predaja arhive o Golootočanima političko-marketinški potez.

- Naš predlog zakona, koji je ušao u skupštinsku proceduru, kao da se negde zagubio. Prethodna vlada donela je uredbu o otvaranju dosijea, ali je nju neustavnom oglasio Ustavni sud. Ni sama uredba nije bila srećno rešenje, jer se ovako važne stvari moraju rešavati isključivo zakonom. Dosijei koji su stavljeni po osnovu uredbe na uvid manjem broju građana, takođe su samo delimično bili dostupni. Praktično ste mogli da ih prelistate, a i to što je predstavljeno građanima nije kompletna dokumentacija već samo neki njeni delovi - rekao je Antonijević.

On je istakao da Srbija nije napravila raskid sa prošlošću i da se u ovoj oblasti gotovo ništa nije promenilo. Antonijević je pri tom istakao da tajne dosijee nije vodila samo državna bezbednost.

- Vojna bezbednost je po svojoj suštini ostala jednako zatvorena, a u vojsci svaki pa čak i najbesmisleniji dokument označava se kao državna tajna i strogo poverljiv spis. Mnogi organi su sami arbitrarno određivali šta je tajna, a šta ne, tako da bi i ovu oblast trebalo regulisati zakonom. Dosijei i podaci i dan-danas se koriste u političke svrhe, a postoje indicije da su mnogi u privatnim rukama. Postoji naravno i mogućnost da među saradnicima tajne policije ima i pojedinih političara koji su to bili u prošlosti pa i onih koji su danas u vlasti. To može biti jedan od razloga što se zakon ne donosi. Naš predlog takođe predviđa objavljivanje imena doušnika - rekao je Antonijević.

- Ovo što je BIA uradila, nema nikakve veze sa Zakonom o otvaranjem dosijea, na čijem donošenju u Republičkoj skupštini insistiramo već dugo vremena - kaže za Glas Srđan Srećković, potpredsednik SPO-a. On podseća da njegova stranka insistira na potpunom otvaranju svih dosijea obaveštajnih službi, po ugledu na Češku i Istočnu Nemačku, ali još nema ni naznaka da će se to desiti.

- Nije došlo ni do reformi bezbednosnih službi, a to je, zajedno s dosijeima, jedan od ključnih uslova za ulazak naše zemlje u Partnerstvo za mir i početak pregovora o pridruživanju EU. Upravo zbog toga, ja sam siguran da će to biti urađeno, ali SPO žali što će to biti učinjeno zbog pritiska sveta, a ne na našu inicijativu. Očigledno je, na našu žalost, da još ni među demokratskim partijama ne postoji želja da se potpuno raskrsti sa komunističkom prošlošću - kaže Srećković.

Ko je tukao i ubijao

O sadržaju onoga što je BIA predala Arhivu, Srećković nema visoko mišljenje i smatra da je to samo delić onoga što treba predstaviti javnosti.

- Ne vidim razlog zašto nisu predati ključni i najvažniji podaci o stradanjima između dvesta i trista hiljada ljudi koje su posle 1945. pobili komunisti, kao ni o pogibiji oko 9.000 Beograđana čija je egzekucija izvršena za samo nedelju dana, neposredno po oslobađanju glavnog grada - pita Srećković.

Ostaje i da se daju odgovori na pitanja ko su ljudi (imenom i prezimenom) koji su mlatili građane na mitinzima devedesetih i donosili odluke, organizovali politička ubistva, neovlašćeno prisluškivali, ko je još osim Dušana Mihajlovića, bivšeg šefa policije u DOS-ovoj Vladi, uzeo sam svoj dosije ili imao ili sada još ima pristup istima, ima li sadašnjih političara, novinara, osnivača stranaka koji su bili ili i dalje jesu aktivni saradnici službe.

I.S. - M.M.


vesti po rubrikama

^politika

Plan koji Srbima nudi bolji položaj
BIA se slika, ali ne otvara dosijee
Izručenje Miloševića pravi potez
O budućnosti da odlučuju građani, a ne EU
Nikolić tužio Natašu Kandić i Verana Matića
Prirodni zakon: Srebrenica i reakcija
 


     


FastCounter by LinkExchange