BEOGRAD - Na osnovu većeg broja epidemija u odnosu na 2003, više obolelih od hepatitisa A, polnih zaraznih bolesti (sifilis tri puta češći nego gonoreja), zbog kolektivnih epidemija šuge, povećanja broja obolelih od tuberkuloze i više slučajeva sepse, ukupno većeg mortaliteta od zaraznih bolesti, epidemiolozi Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" zaključili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare da je Srbija epidemiološki nesigurna. Lekari u "Batutu" su, ipak, zaključili da je dosadašnje iskustvo pokazalo da se naš narod i te kako dobro zaštićuje u slučaju opasnih bolesti.

U Valjevu čađ i sumpor - dioksid Valjevo i Kosovska Mitrovica su najzagađenije sumpor-dioksidom, a najmanje ga imaju Bačka Palanka i Pirot. Najviše čađi imaju Beograd i Valjevo, a najmanje Novi Sad i Priboj.

Škole bez kanalizacije Prema podacima Instituta "Batut" na osnovu sanitarno-higijenskih analiza, čak četiri odsto osnovnih škola u Srbiji nema vodu, 23 odsto se snabdeva vodom iz bunara, svega 15 odsto ima centralnu kanalizacionu mrežu, a 31 odsto škola je potpuno bez kanalizacije. Od svih ispitanih uzoraka vode u školama, 39 odsto je mikrobiološki neispravno, a higijenski je nezadovoljavajuće stanje 72 odsto učionica.

- I u prošloj godini na prvom mestu su bile respiratorne bolesti, potom crevne, a potom varičela pa ostale bolesti. Ipak, vodeći uzrok smrtnosti od zaraznih bolesti sa 38 odsto učešća je sepsa, koja je češća za 32 odsto nego ranije (najčešće kod novorođenčadi i starijih od 65 godina, ali to nije realno stanje jer ona ranije nije redovno prijavljivana). Takva je situacija i sa plućnom tuberkulozom, koja je sa 19 odsto učešća za 32 odsto češći uzrok smrti nego 2003, ali se, u stvari, održava na istom nivou - izjavila je dr Mila Vučić-Janković, načelnik Centra zarazne bolesti, napomenuvši da kod nas i dalje nije dobra statistika zbog toga što nema dovoljno reagenasa za laboratorijsku analizu, zato što privatni lekari uopšte ne prijavljuju dijagnostiku i što naš narod ima običaj da se sam leči.

S druge strane, ni ispravnost vode za piće ne popravlja se već godinama. Iako stručnjaci "Batuta" svake godine upozoravaju na loše kvalitet vode za piće, sve se završava na zaključcima, upozorila je direktorka "Batuta" dr Tanja Knežević.

- U prošloj godini je bilo ispravno 44,97 vodovoda. Od toga je bakteriološki neispravno bilo 13,42 odsto vodovoda, fizičko-hemijski 14,76, a visoko rizično je 26,85 odsto vodovoda. Najčešći uzroci su nedostatak hlora i prisustvo bakterije ešerihije koli. Ukupno je bilo pet hidričnih epidemija, a godinu dana ranije bila je jedna, mada je u toj jednoj bilo mnogo više obolelih - navela je Kneževićeva.

Kada je reč o namirnicama, prema rečima dr Dušice Nikosavić, načelnika Centra za hranu, najveća neispravnost je uočena u prodaji, potom u zanatstvu, industriji, pa uvozu.

- Ukupna neispravnost namirnica je oko 10,72 odsto, što je velika cifra, pogotovu ako se uzme u obzir to što je neispravno 27,9 odsto uzoraka mleka, 26,11 odsto proizvoda od mleka, 25,11 odsto sladoleda, 22,37 odsto mesa i 12 odsto proizvoda od mesa. Treba istaći i veliku fizičko-hemijsku neispravnost namirnica koje su mikrobiološki neosetljive, poput alkohola koji je u 18,5 odsto slučajeva neispravan, žitarice u 16 odsto slučajeva, riba - 14 odsto, 13 odsto aditivi i začini, masti i ulja 12,5 odsto i hleb i keks u više u deset odsto slučajeva - istakla je dr Nikosavićeva.

D. Stanimirović