GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 29. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Šta građani zameraju sadašnjoj političkoj eliti u Srbiji

Broz i Milošević još su među nama

Iako su 2001. i 2002. bili mnogo kritičniji prema Đinđiću, sada je on jako idealizovan, dok je kritičnost porasla prema drugoj demokratskoj vladi i njenom premijeru Vojislavu Koštunici, kaže Zagorka Golubović

BEOGRAD - Građani Srbije razočarani su demokratskim promenama sve više i, kako vreme protiče, sve su kritičniji prema petom okotobru kao njavljivanoj prekretnici u novijoj srpskoj istoriji. Ovaj zaključak nameće se i iz istraživanja Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u saradnji sa fondacijom Fridrih Ebert, koje su radile profesorka Zagorka Golubović, Ivana Spasić i Isidora Jarić.

Budući da je reč je o ponovljenom istraživanju "Politika i svakodnevni život" iz 2001. i 2002. godine, koje je sada obavljeno u pet gradova Srbije, uz učešće 30 ljudi, uglavnom visokoobrazovanih i onih koji naginju demokratskim opcijama, rezultat pokazuje da su građani mnogo kritičniji prema demokratskim strankama i "demokratskom bloku", kao i prema tranziciji koja se sada sagledava realnije nego pre tri godine, kada su građani, nošeni euforijom promena, verovali da je to manje bolan proces.

Propuštene šanse

Poimanje ispitanika, naglasile su autorke, sada je bitno drugačije i osnovni ton je "kolektivna depresija". Ispitanici iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Kruševca i Valjeva u istraživanju su izrazili krajnje ili relativno negativan stav prema petom oktobru 2001.

Zbog propuštenih šansi 6. oktobra i neposredno po atentatu na Đinđića, koje su ispitani sami izdvojili, i kažnjavanja krivaca za represiju i profitera na mraku u kome je živela većina građana, ispitani su izrazili i veliku sumnju u stvaranje nove Srbije, bitno odstupajući od ranije ocene da se posle petog oktobra lakše diše.

Posledica takvog utiska je i njihov kritičan ton u odgovorima na drugo pitanje kako vide dve demokratske vlade.

Ekonomija manje važna

Izgubljena slika o cilju

- Ne nazirem kompletnu sliku o tome kuda se društvo kreće, što mi je bilo mnogo jasnije 5. oktobra nego danas - ocenio je jedan ispitanik, oslikavajući dominantan stav da je najveći problem nedostatak koncepcije razvoja i odsustvo cilja. Sa tim opštim utiskom ispitani su povezali i ubistvo premijera Zorana Đinđića kao možda i presudan momenat za urušavanje pozitivne energije koja se izlila petog oktobra.

- Iako su 2001. i 2002. bili mnogo kritičniji prema Đinđiću, sada je on jako idealizovan, dok je kritičnost porasla prema drugoj demokratskoj vladi i njenom premijeru Vojislavu Koštunici. Dominira shvatanje da se demokratska tranzicija svodi na borbu za opstanak na vlasti, a lošem učinku sadašnje vlasti doprinosi vraćanje starih kadrova. Ispitani su izneli i da sa drugom vladom nema perspektive i budućnosti za bolji i normalniji život jer, kako su rekli, Koštunica samo gusla o legitimnosti - prenela je Zagorka Golubović, ističući da su sličan odnos ispitani ispoljili i u odgovoru na pitanje kako sada poimaju aktuelne probleme.

- Zatrpavaju nas Hagom i Kosovom i ne možemo da se bavimo ekonomskim problemima - naveo je jedan od ispitanih, zaključujući da su politička previranja i afere doveli do ekonomskog kolapsa. Moguće rešenje problema većina vidi u dolasku svežih i kompetentnih ljudi koji mogu da izvuku društvo iz krize. Rezultat poimanja ispitanih svakodnevicom je i njihov gotovo nepodeljen utisak da ništa ne može da se očekuje "kada se useli beda".

Stari režim ostao

Za razliku od prethodnog istraživanja kada su u odgovoru na pitanje optimizam i nada ili pesimizam ispitani mahom govorili o političkim aspektima, sada su naglasili ekonomske i materijalne koji su, prema njihovoj oceni, posledica nemanja političkog cilja i nepronalaženja pravca u kome društvo treba da se kreće.

Prema mišljenju autorki, taj element, uz razočaranje demokratskim opcijama, pogotovo zbog Koštuničinog približavanja radikalima, uticao je na promenjen odnos prema strankama starog režima: SPS-u i SRS-u i dalje se ne veruje, ali se preporučuje šansa radikalima da se vidi šta oni mogu da urade na vlasti.

- Demokratska vlast nije raščistila ni sa režimom Slobodana Miloševića, niti sa režimom Josipa Broza - ocenio je jedan od ispitanika. I većina drugih je demokratsku vlast okrivila za nesigurnu i nezadovoljavajuću situaciju, zbog čega se izvlače zaključci da se za vreme tih starih režima možda i živelo bolje. Iako su ispitani opisali radikale kao velike demagoge koji pričaju ono što narod želi da čuje, ne vadeći iz usta "sirotinju" kojoj se dodvoravaju, većina ih je pohvalila za odlučnost, disciplinovanost birača i jasan stav, mada nije propušteno da se podseti na pogubne efekte njihovog delovanja u vlasti. Manjina je, međutim, konstatovala da nije tačno da građani zbog razočaranja u demokratske opcije prilaze radikalima, ističući da je posledica razočaranja mislećih birača odlazak u apstinenciju.

G. Đ.


vesti po rubrikama

^društvo

Šta građani zameraju sadašnjoj političkoj eliti u Srbiji
Na Vidovdan reke pocrvene
Đaci bili sjajni, a testovi - laki
Ubijaju sepsa i tuberkuloza
Na crnogorskim rafovima nema srpske vode
Radio Pink i B92 u usponu
 


     


FastCounter by LinkExchange