GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Otvoreno pismo ministru pravde Srbije Zoranu Stojkoviću

Oštećenoj prevarant preti likvidacijom

Poštovani gospodine ministre Stojkoviću, Vaš odgovor na moj zahtevu za prijem kod Vas, NIJE odgovor na moju predstavku od 10. maja 2005, jer je u predstavci tražen prijem kod Vas lično zbog problema koje imamo u Srbiji sa organizovanim kriminalom, a bogami i sa sudom.

Zato Vaš odgovor na ovu predstavku ima utoliko manju vrednost što se u njoj nalaze još i neistine, kao puka opravdanja predsednika kragujevačkog suda za NJIHOVO neprimereno ponašanje i zaštitu gradskog moćnika prevaranta.

Sramotno je njihovo obrtanje uloga i optužba na račun žrtve kako oštećena strana "razvlači proces". Kao da je to u interesu oštećenog građanina. Tu nema logike, dok se oružani napad na mog pravnog zastupnika kroz opstruisanje procesa nigde i ne spominje, kao ni ugovor koji NIJE ispoštovan!

Nije tačan ni navod da je predmet "delikatan", kako navodi gospodin predsednik suda. Predmet je kristalno jasan, ali je manjkava dobra volja i odgovornost suda da se on pravedno reši. Nije ispoštovan ugovor, nisu isporučene usluge, a naplaćene su unapred i u kešu.

Petogodišnji proces u kome smo moja porodica i ja žrtve krivičnog dela prevare i oštećeni za preko 2,5 miliona dinara još početkom 2000. godine, u vreme kada su građani Srbije mesec dana radili za 100 nemačkih maraka. Dostavljate mi predstavku predsednika suda u kojem u slobodnom prevodu piše otprilike ovako: Žrtva prevare je razvlačila proces (koja logika, kao da je to u njenom interesu?!), a prevarant, jadničak, nije više imao para da joj završi kuću.

Za grubo postavljanje kuće sa nedovršenim zidarskim radovima potrošio je 100.000,00 DEM, a ugovor o gradnji po sistemu "ključ u ruke" pojela je maca. Pa sad, pošto smo mi plaćeni da osujetimo odštetni zahtev oštećene tužilje, uskoro ćemo izračunati koliko mi smatramo da je ona oštećena radi spasavanja jadnička prevaranta. Jer, znate, predmet je delikatan, u pitanju je "naš čovek". Za pažljivog čitaoca to se čita između redova, dok se rečenica o tome kako je predmet "delikatan" čita bukvalno!

Smeta im i to što sam se obraćala odgovornim instancama, tražeći pravdu za sebe i svoju porodicu, pa me sada ucenjuju! Šta su oni mislili? Da treba pasivno da čekam da se oni smiluju i rade svoj posao 10-20 godina?!

Takođe, navod da je objekat navodno uvećan za 96 kvadratnih metara je sraman i okrutna je laž. Objekat je samovoljno u tavanskom prostoru izmenjen i time "uvećan" za 28 kvadratnih metara pregradom jednim zidom, ali ni to nije stavljeno u funkciju i time je unakažen originalan izgled objekta, onako kako je on naručen. Rađeno je to s predomišljajem, da bi se time branilo pred sudom.

Gospodine, sud u Kragujevcu radi već PETU godinu na ovom predmetu i na osujećenju odštetnog zahteva. Time i sud pomaže gradskom moćniku prevarantu, čiji su batinaši oružano napali i pretukli mog pravnog zastupnika u Beogradu, kada je i meni oduzeto moje ustavno pravo na slobodan izbor advokata! Mojoj porodici i meni prećeno je likvidacijom i zabranom dolaska u zemlju! Znate li Vi šta to znači?!
Nemojte nam više dostavljati njihova pravdanja. Ona su beskrupulozna i dosta je bilo izmišljotina i lažnog predstavljanja u ovom predmetu!

Dušanka Beker-Isaković, žrtva organizovanog kriminala u Srbiji, Holandija


Zločinci postali žrtve

Prođe i rat od 1999, a da se ne završi ni onaj od 1991-1995, niti ona dva velika iz prošlog veka. Zapitajmo se da li ovde ratovi uopšte i prestaju? Jer, šta je ovo ako nije rat (rat u miru za pripremu rata u ratu) kad nas stalno, jače ili slabije pritiskaju optužbama i progonima, pretnjama i kaznama. Navodno, mi smo "Veliko-Srbi", a srpske teritorije otete. Mi smo genocidan narod, a nas pojedeno u genocidu, samo za poslednjih oko pola veka, skoro dva miliona.

Kao da je rat normalno stanje, kao da rat nije ludilo, i - najveći, najmasovniji, najgrozomorniji zločin! Zločin protiv čoveka i prirode. Zločin protiv kulture! Ubijanje nade, lepote, sreće, smisla života i življenja (stvaranja). Za one koji veruju u Boga rat je i zločin protiv Boga! Zato su pravi, najveći i najveći ratni zločinci - izazivači, naručioci, pomagači rata! A to su belosvetski moćnici i pristalice raznih lobija. Oni su mejkeri rata i mira, a ne mi Srbi, koji smo u ratovima stalno bili napadnuta strana! Ne, mi na čijoj se zemlji uvek ratovalo! Oni su i ti koji u pauzama mira lože vatru i prikupljaju espap i džebanu za buduće ratove.

Njima možemo "zahvaliti" što naša majčica zemlja, parče koje su nam naši preci zaveštali radom, znojem, i ratom, biva sve manja i manja i sada u tzv. miru. Tzv. međunarodna zajednica, preko raznih svojih ekspozitura: Nato, Hag, ugrožene manjine, nevladine organizacije, pojedini političari (ucenjeni, kupljeni šta li?), instruirani pojedinci..., i Albancima daju pravo da se sile i junače - ponašaju kao kabadahije na srpskom Kosmetu! Dok se, s druge strane, ti isti, sva ta bulumenta, obrušava na nas da nas ubedi da nismo narod, da nismo ljudi i da nismo imali pravo na odbranu, na svoj prag i svoje groblje, na svoj život i svoju budućnost.

Zato nam, pobedonosno likujući, a u stvari strvinarski, mašu Srebrenicom, love naše generale i političare i na sve druge načine nas ponižavaju i proganjaju! Tako pomažu albanskom osvajaču, agresoru i - zatrpavaju sopstveni, najveći zločin - zločin i odgovornost nalogodavaca rata (1991-1995)! Oni, i samo oni, inspirisali su, sproveli i aminovali razbijanje prve i druge Jugoslavije! Jugoslavije u koju su nas opet oni, jer slede politiku svojih prethodnih, gurnuli! Pri tom su, lukavci, hranili crva verske i etničke mržnje u naših Kaina - poturčenih i pokatoličenih (etničkih) Srba!

A satanizuju samo nas! Zločinci smo samo mi! Da li zato što nismo sedeli skrštenih ruku i dopustili da nas naši Kaini kao što su npr. u Drugom svetskom ratu uz pomoć fašističkih, rasističkih i nacističkih nasilnika skoro sasvim zatrli, istrebili! Ne mogu da nam oproste što nas nije pobijeno koliko tada preko milion i po! Žale li, neprežalno, dakle, što nije pobijeno hiljade i hiljade srpske dece, žena, staraca, starica, momaka, devojaka? Ubeđuju nas da rat nije rat nego vašar na čijem smo strelištu mi samo glineni golubovi. Ne dopuštaju nam, najposle, da budemo ljudi. Njihova drskost dovela nas je dotle da i naše Kosovo i Metohija nije naše, da se daruje drugom - njihovom stalnom saradniku u borbi protiv Srba, pravoslavlja i slovenstva - Albancima. Kao što im je poklonjena i Albanija - etnička srpska i grčka teritorija.

Srebrenica ima i drugo lice. Ono koje prethodi ovom poznatom. Ali, i ovu Sodomu i Gomoru Svevišnji će pobediti!

Danka Ivić, Novi Sad


Zašto jul u junu?!

U Kuli, pitomoj zelenoj bogatoj varošici na severu Bačke, u junu se već skoro pedeseti put odigrava Republički festival amaterskih pozorišta Srbije. Pozorišni entuzijasti koji su cele godine glancali svoje predstave kao neki dragulj duha, dolaze u Kulu teškom mukom, iznajmljenim autobusima ukrašenim zastavama, amblemima pozorišta, majicama, osmesima i pesmom. Putuju i po nekoliko stotina kilometara, a kad stignu čekaju ih naporne pripreme za večernji nastup, proba na 26 stepeni - ali razdraganost, smeh i pesma ne prestaju! Kada se spusti zavesa u dupke punoj sali, očekuju ih salve aplauza, zadovoljstva, povratne energije. A onda...

A onda, na isuviše improvizovanim razgovorima (okruglom stolu) posle predstave, svu ovu energiju i razdraganost dočekuje "Veće mudraca" - žiri čije sabrane godine gotovo da premašuju godine punog autobusa one energije, mladosti i pesme sa početka priče. Dočekuje ih jedan Jovan Ristić, bivši funkcioner JUL-a, bivši urednik RTS-a, bivši upravnik Pozorišta na Terazijama, bivši... Na stranu njegova politička pripadnost, svako ima pravo na životnu zabludu... Ali dočekuje Ristić entuzijazam i polet amatera bahatošću, netolerantnošću, zluradom nadobudnošću, egzibicionizmom! U svojoj osionosti i ne trudi se da mu primedbe budu "stručne". A kako bi! Za neupućene, Ristić je TV i estradni reditelj, bez značajnijih pozorišnih režija.

Približava se ponoć, povampirenom Rici ponestaje blata, tog materijala kojim se tako spretno koristio pri sastavljanju liste neophodnih na RTS-u. Najzad podiže svoju "falstafovsku" figuru i premešta je na večeru - to njegovo prirodno stanište u kom se, ipak, najbolje snalazi.

Putuje autobus amatera u povratnom smeru, ali nema više razdraganosti, smeha, pesme... Samo mrak... I gorak ukus prevare. Opet su uspeli da im ubiju pesmu! Ako već nismo smogli snage za lustraciju, proluftirajmo savete, odbore, žirije... festivala mladih. Zbog mladosti, energije i pesme koju sobom nose! Unesimo svetlost! Možda će se razbežati!

Vladimir Putnik, reditelj iz Beograda


Korupcija guši državu

Dobro je poznata činjenica da je srpski narod, jedan od najstarijih na svetu, u vrlo dubokoj i složenoj krizi i da bi za četvrt veka mogao postati etnička manjina, a za pola veka nestati.

Suštinski uzrok produžene agonije, koja iz dana gura naciju u ubrzano slabljenje, jeste opstajanje svakojakih prevaranata i mafijaša koji se ponašaju i sebe proglašavaju za nekakvu svemoćnu neformalnu vlast, izvan zakona, sebe promovišu u nekakve"nedodirljive".

Opstajanja kriminala i mafije zajedno prete da definitivno obezvrede projekat preporoda i izlaska iz krize i da, umesto komunista, postanu novi rušitelji i uništitelji. Nažalost, većina takvih pojedinaca zaslepljena ličnim ćarom, a na štetu države i nacije, ne uviđa u dovoljnoj meri da na duži vremenski rok seku granu na kojoj se i oni nalaze...

Vrlo je značajno i osvešćujuće javno predočavati da lokalni moćnici mogu imati vrlo diskretnu, ali snažnu podršku stranih mafija, mnogih članova antisrpskih lobija. Treba reći bez dlake na jeziku: kriminalci su instrumentalizovani od geo-okruženja protiv interesa države i nacije.

Ovo je oblast o kojoj se, nažalost, ne govori dovoljno. Zašto naši naučnici i država nisu proučili društvo i uzroke krize?
Tragična je i zaprepašćujuća činjenica da se u vremenu posle 1945. godine manje poštuju zakoni nego u 14. veku. U Zakoniku cara Dušana je pisalo: "Da sudije sude po zakonu, a ne po strahu od carstva mi."A sada, u 21. veku, nažalost imamo nepravično sudstvo.
I posle 5. oktobra 2000. godine, iako ima izvesnih značajnijih poboljšanja, uprkos iskrenih i najboljih namera zvanične vlasti koju sada čine iskrene patriote i eksperti, još nema delotvornog poštovanja zakona za većinu građana naše zemlje, ne samo za većinsko stanovništvo nego i za sve druge građane, bez obzira na njihovu etničku i versku pripadnost.

Nacija treba da se ujedini i mobiliše sve svoje snage i resurse u dubokom osvešćenju i pokajanju prema svima onima kojima se to duguje da u moralnom vaksrsu, kroz poniznost i iskrenost, teži preporodu da bi tako spasla sebe i svoju državu. Ispravne procene, dijalog, pomirenje, praštanje, sloga i saradnja - to je naš odgovor i predlog mera za razrešenje aktuelne krize.

Slobodan Petrović, pravnik, Pokret za zaštitu ljudskih prava


Novopečeni borci protiv okupatora

Javljam se povodom najnovije inicijative nadležnih organa, a na osnovu Zakona donetog u Skupštini Srbije o pravima Ravnogoraca.

Nisam mogao poverovati da je u beogradskoj dnevnoj štampi objavljena vest da će zahtevi za Ravnogorsku spomenicu, kao pandan Partizanskoj spomenici, zainteresovani moći da podnose do 31. jula 2007. godine i to uz dva svedoka, ako sam to dobro shvatio - dva borca NOR-a?! Prema navedenom ispada da ravnogorci, novopečeni borci "protiv fašizma", neće moći ostvariti pravo ako im to ne overe (osvedoče) dva borca NOR-a!

Ostaje da verujem da je takva odluka na svome mestu, jer ko bi mogao bolje i uverljivije posvedočiti u ovoj prljavoj raboti od onih sa kojima su se gledali pune četiri godine preko nišana. Svakako da su ovi novopečeni "borci" proizvedeni u režiji većine poslanika koji pljunuše na deo istorije srpskog naroda zaslužili da od Srbije naplate sve svoje ratne "podvige" koje su uz pomoć okupatora doneli srpskom narodu u Drugom svetskom ratu.

Sumnjam da će i jedan častan borac NOR-a staviti potpis na ovako besmislen dokument i omogućiti saradnicima okupatora da se izjednače sa onima koji su ih uz pomoć okupatora ubijali, pljačkali, predavali okupatoru u logore i internacije. Iskreno, kao čovek koji je još pri zdravoj pameti, smatram da je mnoge od tih vremešnih ljudi trebalo socijalno zbrinuti.

Međutim, način na koji se sve ovo uradilo predstavlja najveću bruku i skandal, čak i drskost, ne samo na domaćoj sceni već i kod svetske javnosti, pogotovu kod članica pobednica u Drugom svetskom ratu.
Još jednom, naglašavam da nisam jedini ogorčeni borac NOR-a.

Milivoje M. Grandić, Beograd