GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 26. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Za pedesetak godina od kada je "ušla" u Srbiju, narkomanija se proširila do epidemioloških razmera

Droga jača od policije

Samo u Beogradu, prema nezvaničnim procenama, ima oko 100.000 narkomana, a tu se podrazumevaju i oni koji povremeno "dunu" marihuanu pod opravdanjem da je to laka droga
Sintetičke droge, poput spida i ekstazija, na svakom ćošku mogu da se kupe za 200 dinara, gram heroina je od 25 do 30 evra, a kesica marihuane, teške opojne droge, od 400 do 800 dinara

BEOGRAD - Prvo ozbiljnije pominjanje narkomanije u Srbiji počelo je ranih pedesetih godina, šezdesetih je Srbija uveliko bila tranzitno mesto za drogu iz Pakistana i Turske, preko Beograda ka Evropi, a već osamdesetih narko-dileri iz Istambula i Pakistana počinju itekako da se interesuju za Beograd.

Tada je heroin bio više statusni simbol, a hašiš i marihuanu su posedovala samo buržujska deca. Sada se taj isti Beograd bori sa narkomanijom epidemioloških razmera - najmanje 10.000 registrovanih narkomana (oko 50.000 po policijskim podacima), a neke nezvanične procene idu i do 100.000 narkomana, a tu se podrazumevaju i oni koji povremeno "dunu" marihuanu pod opravdanjem da je to laka droga. Ipak, lekari su izričiti - nema lake i teške droge, sve je teška droga.

Naši lekari: Marihuana je droga i tačka!

Dr Dragan Ilić, predsednik nacionalne ekspertske grupe za razvoj i zdravlje mladih, izjavio je za Glas da je on kao stručnjak u zdravstvu za ovu oblast izričito protiv legalizacije marihuane jer za njega ne postoji laka i teška droga, sve su teške droge. Da je marihuana droga, naši lekari obrazlažu činjenicom da se upravo kod prestanka konzumiranja stvara apstinencijalna kriza. Kanabis, po mišljenju lekara, može biti uzročnik akutnih toksičnih psihoza. U slučaju duže upotrebe dolazi do pada imunog sistema, redukcije nivoa testosterona, poremećaja menstrualnog ciklusa kod devojaka, a najteža posledica je oštećenje genetskog materijala i reproduktivnog zdravlja mladih osoba, koje su najčešći konzumenti. Kod onih koji puše marihuanu česta su respiratorna oboljenja, rak pluća, a dešava se i atrofija mozga.

Srbija je sada sa tri puta više narkomana nego deset godina ranije praktično postala san svakog narko-dilera. Čak su i stručnjaci Unicefa procenili da je Srbija jedno od područja u kom se najjeftinije može doći do droge, pogotovo sintetičkih droga poput ekstazija koji se može nabaviti u svakom gradskom klubu. Sa porastom zavisnika od droge svakako se povećava i količina ukupne droge na tržištu, a sa tim je i cena postala pristupačna svima.

- Recimo, 1989. gram heroina bio je 150 nemačkih maraka, sada 25 do 30 evra, u zavisnosti od čistoće i prodavca. U to vreme nije bilo tehno kulture i sintetičke droge poput spida i ekstazija koji na svakom ćošku mogu da se kupe za 200 dinara. Nažalost, klinci nisu upoznati sa posledicama ove droge, čiste hemije koja razara mozak, a s obzirom na to da je jeftina, uzimaju je i pred žurku, i pred utakmicu na kojoj ne znaju ni koji je rezultat. Bitno je samo da idu da divljaju - prokomentarisao je za Glas Mladen Lojović, bivši službenik u državnoj policiji u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja i narkomaniju.

On smatra da je tržište potpuno stabilno, da droge ima na svakom ćošku i iskreno ne veruje da povremeno prekinuti lanci trgovine drogom ne mogu tek tako da prekinu redovno stanje na tržištu.
- Dobro organizovana policija, prema nekim istraživanjima, može da zapleni 12 do 14 odsto od ukupnog prometa - smatra Lojović.
Prema njegovim podacima, pre 1990. za celu godinu gradski SUP zaplenjivao je 2,7 grama kokaina, a sada od 50 do 70 grama. Što se tiče marihuane, u Beogradu se sada dnevno potroši "na tone" ove opojne trave koja je maltene ušla u školske klupe i postala neizbežan deo beogradskih žurki.

Milioni evra mesečno

- za kupovinu heroina srpski narkomani mesečno troše više od 40 miliona evra
- balkanskom narko-rutom kroz našu zemlju mesečno prođe oko tri tone heroina
- srpski narkomani mesečno potroše po 20 grama droge - heroina, odnosno najmanje 1.000 evra.

Psihički, fizički efekti i posledice

marihuana - izaziva nekontrolisan smeh, druželjubivost, pad koncentracije, ali i poremećaj hormona, dezorijentisanost, gubitak apetita, motivacije, pažnje i pamćenja, kao i sumanute ideje i psihičku zavisnost
spid - živahnost, pričljivost, paranoju, povećanu agresivnost, suvoću usta, kože i svrab, znojenje, povišenu temperaturu, ubrzano disanje, proširene zenice, glavobolju, povišen pritisak, ali i nesanicu, depresiju, moždani ili srčani udar, oštećenje bubrega, pluća, jetre
ekstazi - izaziva euforiju, halucinacije, osećaj lakoće, agresivnost, paranoju, ubrzan rad srca, povišen pritisak i temperaturu, mučninu, ali i epilepsiju, srčani i moždani udar, otkazivanje bubrega i napade panike depresiju
heroin - opuštenost mišića, usporenost, ublažavanje bola, pospanost, gubitak interesovanja, osećaj olakšanja, ali i najjaču fizičku i izrazitu psihičku zavisnost, smanjenje seksualne želje, rupe u pamćenju, komu, smrt usled predoziranja i infekcije
inhalanti (boje, lepak, lakovi) - mučninu, vrtoglavicu, pospanost, usporenost mentalnih funkcija, poremećaji rasuđivanja, agresivnost, ali i oštećenje čula mirisa, oštećenje mozga, jaku depresiju, gušenje i iznenadnu smrt

Ali, sve veći problem su jeftine i lako dostupne sintetičke droge zbog kojih, prema upozorenjima Agencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i droga, preti prava epidemija narkomana, a sintetičke droge će, kažu oni, brzo postati najteži problem s kojim će se čovečanstvo suočiti. Prema nekim procenama, poslednjih godina se godišnje u svetu proizvede više od 40 tona sintetičke droge, što je oko deset puta više nego deceniju ranije.

Otuda, uopšte nisu iznenađujući podaci o tome kako je na primer u Beogradu broj novih registrovanih narkomana skočio za tri puta. Prema rečima LJubinke Marčetić, specijaliste socijalne medicine u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, 1993. godine je pomoć lekara zbog droge zatražila 271 osoba, a prošle godine 636 osoba. I ukupan broj registrovanih narkomana je sa 45 ovisnika na 100.000 stanovnika 1993. skočio na 254 2003. godine, što će reći za skoro pet puta. To je broj prijavljenih, a broj onih koji se još nisu osmelili da zatraže lekarsku pomoć množi se sa 10 ili 20, zavisno od toga da li ste optimista ili pesimista, kažu lekari.

Pritom, starosna granica sa prosečnih 30 do 35 godina spustila se na 20 do 25, a drogu mladi prvi put ne probaju više čim postanu punoletni, već pet, pa i šest godina, ranije. I dalje su muškarci češći konzumenti, pa je odnos muškarci, žene - tri prema jedan.
U Zavodu za bolesti zavisnosti (čuvenoj Drajzerovoj u Beogradu) godišnje se zbog narkomanije pregleda oko 45.000 ljudi, a na lečenje dođe najmanje njih 5.000, od kojih se mnogi po nekoliko puta vraćaju. Stručnjak Zavoda dr Mira Kovačević, koja je i rukovodilac Odseka za prevenciju bolesti zavisnosti u Vladinoj Komisiji za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, primetila je da mladi sve češće preferiraju sintetički drogu, odnosno ekstazi, koji prema istraživanjima iz Amerike itekako daje strašne posledice.

Upravo u borbi protiv ove droge Vlada je pripremila Nacrt zakona o prekursorima (supstancama bez kojih je praktično nemoguća proizvodnja sintetičkih droga), koji će onemogućiti nelegalan uvoz ovih supstanci, ali i doneti kazne zatvora za one koji ovu drogu poseduju, prodaju ili proizvode.

- S obzirom na to da ih sada ili nema ili su veoma blage kazne za nelegalno posedovanje, proizvodnju i promet prekursorima, u predlogu zakona smo za to predvideli samo kaznu zatvora, bez novčane kazne - navodi dr Antić.

Ovo pitanje, osim kod nas, još nije regulisano u Turskoj i Albaniji. Kao što je poznato od ranije a ovom informacijom barataju u svetskim policijama, Srbija je tranzitna kota, stalno na meti organizovanog kriminala, a važni tranzitni centri za narko-mafiju u Srbiji su Novi Pazar, Niš, Subotica i Novi Sad, dok je Beograd veliki konzumentski centar.

Međutim, svakako je nejasno kako su sa jedne strane zdravstvenjaci i prosvetari izričito protiv droge u svakom, a sa druge strane svako ko je samo jednom otišao na neku tehno žurku može da vidi koliko su beogradski mupovci ravnodušni na beli prah i tablete koje se "valjaju" usred žurke.

Danijela Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

Droga jača od policije
Iz Drajzerove: Život Zorana B.
Advokat Prijezda Popović, osnivač organizacije Apel 50
Plate direktora poslovna tajna
I kod privatnika po recept od 15. jula
 


     


FastCounter by LinkExchange