GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 26. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Drevno oružje (2)

Pojava metala

U trenutku kada je čovek počeo da koristi oružje i oruđe, on je prestao da živi kao životinja i počeo je da stvara civilizaciju. U početku, oružje se pravilo od grubo obrađenog kamena; vremenom ono dobija sve savršeniji oblik - sečiva postaju oštrija i ubojitija. Ipak, to nije bilo dovoljno, kamen ne može lako da se oblikuje i nije dovoljno tvrd. Ali metal može.

Otkriće bronze

O periodu kada je, umesto kamena, počeo da se koristi metal, nije poznato skoro ništa. Pismo tada nije postojalo, a predmeti ne umeju da govore. Potrebno im je posvetiti mnogo vremena i pitanje je da li će zaključci biti tačni ili ne. Prvi metal koji se koristio bio je bakar, ali on sam nije imao dovoljnu čvrstinu: tek u leguri sa kalajem, on postaje siguran.

Najstariji bronzani alat pronađen je na Tajlandu. U ovom delu sveta bronza je korišćena još sredinom petog milenijuma pre Hrista, a samo nekoliko stotina godina kasnije otkrivena je i u predelu "Plodnog polumeseca". Ipak, nije metal počeo da se koristi u svim delovima sveta istovremeno. Tek oko 3000. godine pre Hrista, bronzu otkrivaju u grčkom svetu, na Kritu. U Kini bronzano doba ne počinje sve do 1800. godine.

Veća ubojitost

Dve najstarije civilizacije na svetu su sumerska i egipatska. Obe su nastale na bliskom prostoru, u istom periodu. Ipak, dok Egipćani, barem u početku, nisu imali mnogo neprijatelja u svom neposrednom susedstvu, Sumerci jesu, pa ne iznenađuje da je najbitnije oružje bronzanog doba nastalo upravo u zemlji između Tigra i Eufrata, zemlji koja je morala svom snagom da se brani od napada plemena sa istoka i severa. U tom Sumeru sekira od oruđa, promenom oblika sečiva, postaje oružje koje je nemoguće zaustaviti. Razvija se topuz, a bodež prerasta u kratki mač, glavno oružje pešadije. Naravno, i koplja sa bronzanim vrhovima dobijaju značajnu ulogu u ratu, bez obzira da li su u pitanju kratka koplja za bacanje ili duga, pogodna za borbu prsa u prsa.

Nastanak oružja za napad morao je da dovede i do stvaranja oružja za odbranu. U Sumeru tako nastaju i prve bronzane kacige, kožni i borbeni oklop.

Borbene kočije

Prvo vojno korišćenje točka zabeleženo je na steli iz sredine trećeg milenijuma pre Hrista. Na njoj je Eanatum, vladar Lagaša, prikazan na borbenim kočijama. Sumerska borbena kola obično su imala četiri točka i bila su potrebna četiri magarca da je vuku. Izum kočija jedan je od najvećih vojnih izuma u istoriji. Iako se one prvi put koriste u Sumeru u ratovima Međurečja, u tom periodu nemaju značajnu ulogu.
Kočijaši i kopljanici i strelci na bojnim kolima tek u armijama drugih naroda bronzanog doba - Hiksa, Heta, Hananejaca, Egipćana i Asiraca - postaju elitne jedinice koje neprijatelju nanose prvi i glavni udar.

Složeni luk

Luk i strela su svakako najvažnije oružje u borbi na daljinu, savršeno oružje. Ipak, jednostavan luk nije imao dovoljno dalek domet pa je moralo da bude izmišljeno slično, ali ubojitije oružje. I to se dogodilo. U Sumeru, u doba Sargonida, pojavljuje se složeni luk - car Naramsin prva je osoba naslikana sa složenim lukom u rukama. Ovaj luk se, za razliku od običnog, pravio od čvršćeg materijala, životinjskih rogova, na primer, i imao je dvostruko veći domet od običnog. Naravno, bio je mnogo ubojitiji i precizniji.

A. Ivanović


vesti po rubrikama

^civilizacija

Pojava metala
Mitologija : Čekajući da dođe UFO
Arheologija
 



     


FastCounter by LinkExchange