KIKINDA - Najveći broj poljoprivrednih proizvođača ove sezone neće moći da se pohvali vrhunskim prinosima hlebnog zrna. Poslednji izveštaj sa žitnih polja, uoči početka ubiranja novog roda, govore da će se prosečan prinos kretati između 3,6 i 3,9 tona po hektaru, što je znatno manje od lanjskog proseka - 4,3 tone. Paori i agronomi slažu se da su tome kumovali nepovoljni klimatski uslovi za proizvodnju pšenice.

		Žita samo za domaće potrebe Ove sezone u našoj zemlji požnjeće se 545.000 hektara pšenice i proizvesti više od 1,5 milion tona hlebnog zrna. Ta količina biće dovoljna za domaće potrebe, ali žita neće biti za izvoz. Domaći stručnjaci smatraju da će, u najboljem slučaju, za izvoz preteći do 100.000 tona. Lane je sa 630.000 hektara skinuto više od 2,7 miliona tona, a prosečan prinos bio je 4,3 tone po hektaru.

Naglo smenjivanje hladnog i toplog vremena, velik broj kišnih dana tokom vegetacije, visok nivo podzemnih voda i vodoležina, koje su proletos bili uobičajena slika na mnogih severnobanatskim njivama, nepovoljno su se odrazile na prinos dominantnih sorti, poput pesme i rusije. Iz tog razloga stručnjak Zavoda za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Borislav Kobiljski preporučio je ratarima da menjaju sortiment i prilagode ga ekstremnim klimatskim uslovima koji su poslednjih godina u vojvođanskoj žitnici sve izraženiji.

Kobiljski je kazao da je vreme pregazilo, do pre petnaestak godina, dominantne sorte, kao što su evropa 90, pobeda, novosadska rana i rusija i da od njih proizvođači ne mogu da očekuju berićet. On zemljoradnicima preporučuje nove sorte poput ljiljane, dragane, arije, simfonije, rapsodije, balerine, kantate, simonide ili helene. Te sorte, naglašava dr Kobiljski, mogu da se odupru nebu i u ekstremnim klimatskim uslovima, daju dobre prinose pa zato stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo od njih puno očekuju.

S. U.